Ruski naučni sateliti su retkost, a još ako se zovu 'Korona', to je dobar razlog da napišem nešto o njima. Upoznajmo rendgenski teleskop 'КОРОНАС-ФОТОН'
Ruski satelit za fundamentalno proučavanje Sunca na visokim energijama (ultraljučičasto zračenje, rendgensko i zama zračenje) i veza Sunca i Zemlje.юю
Početkom veka, agencija 'Roskosmos' i Ruska akademija nauka naručili su satelit koji bi radio u okviru ruskog kosmičkog programa 'KORONAS' (rus. Комплексные ОРбитальные Околоземные Наблюдания Активности Солнца), u okviru koga je bilo planirano lansiranje tri solarno orijentisane letilice u orbiti oko Zemlje. 'KORONAS-FOTON' je bio treći teleskop u seriji; prethodni sateliti 'KORONAS-I' (1994.) i 'KORONAS-F' (2001.) bili su u trenutku lansiranja već povučeni iz eksploatacije[1]. Proizvođač ovog kosmičkog kompleksa bila je moskovska naučno-proizvodna korporacija 'VNIIEM', proizvođač brodskih sistema preduzeće 'NIIEM' iz grada Istre, a glavni proizvođač i organizator kompleksa naučne opreme 'FOTON' bio je slavni moskovski univerzitetski Institut za astrofiziku 'MIFI'.
Kosmička letilica je lansirana u nisku Zemljinu orbitu lakom trostepenom raketom-nosačem 'Ciklon-3'[2](11K69) s kosmodroma Pleseck 30. januara 2009. u 16:30 po lokalnom vremenu. Satelit je smešten na polarnu orbitu dimenzija 500×500 km 82,5º i očekivalo se da će raditi makar tri godine. Za to vreme je trebalo da snimi oko milion slika Sunca i oko 200 sati video materijala. Visina i nagib orbite su tako odabrani da je opservatorija mogla da snima Sunce i do 25 dana bez ulaženja u Zemljinu senku.
Međutim, manje od godinu dana kasnije, 1. decembra 2009, sva naučna oprema na satelitu je bila isključena zbog problema sa električnim napajanjem (dezorijentacija letilice). Razlog kvara satelita bila je greška u projektovanju sistema napajanja. Satelit je vraćen u život 29. decembra, nakon što su njegovi solarni paneli počeli da primaju dovoljno svetlosti da pokrenu kontrolne sisteme, ali pokušaj nije urodio plodom. 18. aprila 2010, Laboratorija za rentgensku astronomiju Sunca objavila je 'konačnu smrt' satelita 's velikim stepenom verovatnoće'. Do tada je na Zemlju stiglo oko 380 gigabajta vrednih naučnih informacija.
Ukupno vreme rada satelita iznosilo je 278 dana: od 26. februara 2009. (dan uključivanja naučne opreme) do 30. novembra 2009. (dan poslednjeg prijema naučnih informacija).
Satelit 'KORONAS-FOTON' tokom montaže na raketu 'Ciklon-3'. Satelit i kompleks instrumenata 'KORONA' su stigli na kosmodrom 15. decembra 2008, gde su započeta testiranja, koja su završena 16. januara 2009. Dve nedelje kasnije, raketa je poletela.
Ciljevi projekta su bili sledeći: proučiti procese akumulacije i njihove transformacije u energiju ubrzanih čestica tokom vremena, proučiti mehanizme ubrzanja, širenja i interakcije energetskih čestica na Suncu, proučiti povezanost Sunčeve aktivnosti sa fizikalno-hemijskim procesima u gornjim slojevima atmosfere. Prvi put su trebala da se proučavaju gama zračenje solarnih baklji energije od 2000 MeV, i da se registruju neutroni opremom s velikom efektivnom površinom. Prvi puta u solarnim istraživanjima korišćena je nova vrsta scintilatora (YAlO3), što je povećalo brzinu opreme na deliće mikrosekunde i povećati pouzdanost dobijenih podataka. Podaci o ultraljubičastom zračenju sa čitavog solarnog diska imala su apsolutnu tačnost ne manje od 10%, što je posebno važno za modeliranje procesa u gornjim slojevima atmosfere.
Projekat 'KORONAS-FOTON' bio je uključen u međunarodno program 'Living With a Star'.
'KORONAS-FOTON'. Težina – 1920 kg, korisni teret – 540 kg.
U naučne instrumente satelita treba pomenuti kompleks naučne aparature nazvane 'FOTON'. Za proučavanje gama zračenja i neutrona, korišćena su četiri sledeća instrumenta:
- 'Natalja-2M': spektrometar za fotone gama zraka od 0,3-2000 MeV i neutrone od
20-300 MeV. Napravio ga je Institut za astrofiziku 'MIFI' iz Moskve - 'RT-2': Teleskop-spektrometar niskoenergetskog γ zračenja indijske proizvodnje za
promatranje rendgenskog zračenja od 10-150 keV i gama zraka od 0,1-2 MeV.
Napravio ga je Institut za fundamentalna istraživanja 'TATA' iz Mumbaja. - 'PINGVIN-M': Polarimetar-spektrometar rendgenskog zračenja za registrovanje
zračenja od 20-150 keV, uključujući merenje polarizacije, kao i fotona gama zraka
energije 0,015-5 MeV. Takođe je pratio 'meke' rendgenske zrake (2-10 keV).
Proizveo ga je astrofizički institut 'MIFI' i Ioffin fizički institut iz S. Peterburga. - 'KONUS-RF': rentgenski i γ spektrometar za proučavanje zračenja od 10 keV-12
MeV. Proizveo ga je Ioffin fiziko-tehnički institut iz S. Peterburga.
Instrimenti teleskopa 'KORONAS-FOTON', ali se ne viidi indijski teleskop 'RT-2'. Putin je lično 2005. potpisao saglasnost o zajedničkoj saradnji sa Indijom u oblasti istraživanja fizike Sunca u projektu 'KORONAS-FOTON'
Za izučavanje rentgenskog zračenja korišćeni su sledeći instrumenti:
- BRM: Brzi rentgenski detektor od 20-600 keV u šest kanala i s vremenskom
rezolucijom od 2-3 milisekunde. Proizvođač: Astrofizički institut 'MIFI', Moskva. - 'FOKA': Višekanalni ultraljubičasti detektor za registraciju zračenja od 1-130 nm
u slojevima atmosfere na visinama 150-500 km. - 'TESIS': Solarni teleskop za vizualizaciju solarnog diska u tri talasne dužine:
0,842 nm, 13,4 nm i 30,4 nm.Proizvođač: Lebedevljev institut za fiziku iz Moskve. - Blok 'Sfinks-X' u sastavu instrumenta 'TESIS': Za ultraljubičasto praćenje Sunca.
Proizvođač; Poljska akademija nauka iz Varšave.
Za izučavanje kosmičkog zračenja korišćeni su sledeći instrumenti:
- 'ELEKTRON-M-PESKA': Analizator naelektrisanih čestica za različite spektre:
za protone (1-20 MeV), za elektrone (0,2-2 MeV) i za jezgra (sa Z < 26)
od 2-50 MeV po nukleonu. Proizveden zajedno sa Špancima. - 'STEP-F': Satelitski teleskop elektrona i protona za registrovanje spektara:
protona (9,8-61 MeV), elektrona (0,4-14,3 MeV) i alfa čestice (37-246 MeV)
s tačnošću od 8-10°. Proizvođač: Harkovski nacionalni univerzitet, Ukrajina.
Detektori kompleksa naučnih instrumenata 'FOTON'. Tokom rada, bili su okrenuti ka Suncu.
Levo: 23. solarni ciklus. Prikazuje planirano vreme lansiranja opservatorije. Desno: Slika Sunca na talasnoj dužini 0,842 nm (MgXII), dobijena rentgenskim teleskopom SRT satelita 'KORONAS-F'.
Satelit je nosio 12 instrumenata, od kojih su neki bili izuzetni po svojim sposobnostima i naučnim potencijalima.Čak osam instrumenata je dizajnirano da registruje elektromagnetno zračenje sa Sunca.
Kolektiv koji je radio na kompleksu instrumenata 'KORONA'. U pozadini se vidi opservatorija.
[1] Plan je bio da kosmički teleskopi konstantno prate našu zvezdu tokom njenog 11-godišnjeg ciklusa.
[2] Njen prototip je bila interkontinentalna balistička raketa R-36orb ('orbitalna') konstruktorskog biroa 'Južnoje'. Originalna verzija R-36 (8K67) nosila je 3 bojeve glave, a kasnije verzije 15A14 i 15A18 postale su u NATO poznate kao ozloglačene 'Satane' sa po 10 bojevih glava.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
