Prošlo je dva dana od istorijskog leta prototipa Staršipa kompanije SpaceX. Let je istorijski jer je ovo prvi put da je letela raketa koja će se moći koristiti višekratno i to 100%. Poleće, leti i sleće ne odbacujući ni jedan deo ili modul. Kako na Zemlji, tako i na Mesecu i Marsu. Kao u SF filmovima ili stripovima. Sa raketom Falkon 9 smo videli da je koncepcija rakete koja sleće i ponovo se koristi, održiva, ali Falkon 9 nije cela ponovo upotrebljiva raketa, a kapsula na vrhu sleće nezavisno, padobranima, kao i kod svih raketa pre nje.

Staršip je raketa osmišljena da se proizvodi u velikoj seriji i da čovečanstvo uvede u novu eru. Kolonizaciju vanzemaljskih svetova. Meseca, Marsa a možda i dalje. Staršip će dati doprinos i na Zemlji. Omogućiće brz međukontinentalni transport i putovanja na Zemlji.

Stigli su novi podaci o letu. Pogledajmo ih.

Prvi pokušaj lansiranja 8.12.2020 je otkazan na 1,3 sekundu pre poletanja. Drugi pokušaj 9.12.2020 u 23:46 bio je uspešan. Sva tri Raptor motora su radila odlično stvarajući potisak od oko 1000 tona. Raketa se dizala glatko, praktično ne ostavljajući izduvne gasove, tako da je delovalo da je čak sve previše u redu. I bilo je u redu. Videli smo kako tri motora povremeno pomeraju svoje izduvnike da bi usmerili let rakete.

Na 1:41 (minuta:sekundi) jedan od tri motora je isključen da bi se usporilo uzdizanje rakete da se ne bi premašila planirana visina. Između 12 i 13 km.

1:51 Došlo je do manjeg požara, u trajanju od par sekundi, na unutrašnjoj oplati trupa rakete. Na ovoj slici vidimo sa unutrašnje strane noge rakete okrenute na gore, u stanju mirovanja.

3:12 I drugi motor je isključen i let se nastavlja sa jednim motorom. Iako samo jedan motor radi, raketa se i dalje uzdiže.

4:40 manevar zaranjanja (engl. sky diving) prelaska u horizontlani položaj. Preostali motor se maksimalno zakreće da bi zaneo raketu i odmah potom se gasi. Na slici se vidi i bočni potisnik koji pripomaže da raketa nastavi let na svom trbuhu.

4:50 Staršip je u slobodnom padu. Na vrhu rakete je i potisnik koji pripomaže zauzimanju položaja na trbuhu.

Zahvaljujući pokretljivim krilcima Staršip automatski podešava silu kočenja a time i upravlja nagnutošću i pravcem leta. U pitanju je skoro slobodni pad koji doseže brzinu od 200 km/h. Nije potpuno slobodan pad, jer u padu imamo planiranje, horizontalno klizanje zahvaljujući krilcima. Video praćenje pada pri toj brzini je urađeno odlično, očigledno automatskim uređajima, jer smo imali utisak da raketa stoji ili se sporo spušta.

6:30 Posle 100 sekundi slobodnog pada pale se motori i Staršip izvodi obrnuti manevar (engl. belly flop), prelazi u vertikalni položaj. Ali treći motor se nije upalio.

6:40 Samo jedan motor je ostao u pogonu, nedovoljno da uspori raketu za meko sletanje, što rezultuje udarom o tlo i eksplozijom. Ilon Mask je sletanje nazivao brzo neplanirano rastavljanje (engl. rapid unscheduled disassembly).

I pored rastavljene rakete na kraju leta, u pitanju je veliki uspeh. Inženjeri SpaceXa su dobili sve potrebne podatke za dalji razvoj Staršipa. Po Maskovoj izjavi u prednjem rezervoaru nije bilo dovoljno pritiska što nije dalo dovoljno goriva motoru, time ni potiska. Nedovoljno metana, tako da je poslednji motor radio skoro samo na kiseoniku čime su se otopili bakarni zidovi komore za sagorevanje što je dalo pri sletanju lepu ali pogubnu zelenu boju mlaza. Ceo let je trajao 6:42.

Sledeći prototip SN9 je kompletiran i u njega će se primeniti sve spoznato letom SN8. Za sada nije poznato kada će da poleti.

Staršip na Mesecu.

SpaceX kompanija nastavlja svojim zacrtanim putem: da učini da čovek naseli druga nebeska tela u Sunčevom sistemu. Postoje mišljena da je kolonizacija Marsa neodrživa, o čemu smo pisali ovde. Trenutna situacija izgleda odlično. Razvoj ide predviđenim tokom.

Staršip na Marsu.