Ovde svi pišu o raketama i raketoplanima kao da je to jedini način odlaska u kosmos. Gotovo niko ne piše o liftovima a to je prava šteta. A znalci kažu da bi  „Space Elevators" mogli u budućnosti preuzeti i do 70 % posto onih stvari koje sada rade rakete - nosači predvidjene za izbacivanje civilnih i vojnih satelita u orbitu.Rakete su ustvari izuzetno skup i neefikisan način dostavljanja tereta u orbitu.

Ljudi nekako ne uzimaju svemirske liftove za ozbiljno iz dva razloga: oni deluju s jedne strane kao sasvim neostvariva, bizarna zamisao, a sa druge - nisu spektakularni i brzi poput raketa i raketoplana (podizanje satelita liftom do orbite trajalo bi danima ili čak nedeljama)

Medjutim, što se svemira tiče - najvažnija stvar je efikasnost a ne mnogo buke i prašine sa startnih postolja. Mene je zato nedavno oduševila knjiga Van Pelta (Michel Van Pelt)  ,,Space Tethers and Space Elevators,, koju je moj prijatelj nabavio u Kanadi.

Svemirski lift bi bio naprava sposobna da  prevozi pre svega tehničku opremu, gotove satellite a možda i ljude s površine naše planete do prostora izvan Zemljine atmosfere. Za razliku od rakete svemirski lift koristi neku stalnu strukturu (u ovom slučaju poseban kabl) za kretanje uvis ili naniže. Smatra se da bi najpogodnije mesto za izgradnju lifta bilo područje ekvatora i obično se zamišlja neka vrsta morske platforme odakle bi polazio kabl.

 

Tsiolkovsky
Ciolkovski

Prvi vizionar koji je uopšte uveo pojam ,,svemirski lift,,  nije bio        Artur Klark kako se obično misli već onaj čuveni Ruski učitelj Ciolkovski (Константи́н Эдуа́рдович Циолко́вский) i to još 1895. godine! On je tada predložio izgradnju ,,tornja,, do visine od 35,790 kilometara iznad nivoa mora (zvao bi se po njemu) a koji bi omogućio postavljanje satelita u geostacionarnu orbitu (GSO) Inače, kao inspiracija mu je poslužio Ajfelov toranj u Parizu.

Godine 1959 drugi Ruski naučnik, Juri Artsutanov (Юрий Николаевич Арцутанов) spominje izvodljiviji predlog. On predlaže upotrebu geostacionarnog satelita kao osnovu od koje se može razviti struktura koja se spušta ka tlu. Njegova ideja je predstavljen u listu Комсомо́льская пра́вда 1960 godine.

Godine 1966, četiri Američka inženjera, Isaacs, Vine, Bradner i Bachus izmišljaju pojam "Nebeska kuka," i izdaju svoje analize u listu ,,Science,, Oni odredjuju kakva bi svojstva materijala bila potrebna za izgradnju lifta.Prvi ukazuju na potrebu korišćenja materijala po strukturi srodnog dijamantu.

1975 godine Američki naučnik, DŽerom Pirson (Jerome Pearson) navodi u jednom listu svoju ideju o  koničnom poprečnom preseku kao najoptimalnijem za gradnju svemirskog lifta. Njegova analiza obuhvata i činioce kao što je uticaj gravitacije Meseca, vetar i naravno, način pokretanja platforme lifta.

Možda je najpoznatiji tekst o liftu onaj Artura C. Klarka.Godine 1979, Klarkov  roman ,, Rajski vodoskoci ,, vrlo slikovito je prikazao gradnju divovskog  svemirskog lifta i po prvi put zainteresovao i obične ljude za ovaj problem.

Godine 1990, NAS-in inženjer David Smiterman (David Smitherman) napravio je i sasvim ozbiljan plan o izgradnji svemirskog lifta i predao ga kolegama na razmatranje.

Naučnik Bredli Edvards (Bradley C. Edwards) je proračunao da bi bilo potrebno vlakno sastavljeno od nanotuba ugljenika sa minimalnom čvrstoćom od 130 GPa (uključujući koeficijent sigurnosti od 2) međutim, probe u 2000 godini pokazuju maksimalnu jačinu ovih tuba kao 52 GPa. Poboljšane nanotube dostižu zasada čvrstoću do 63 GPa.

Ono što je vrlo zanimljivo - već postoje takmičenja u gradnji svemirskih liftova. Njihova trenutna visina uspinjanja ne premašuje visinu najviših kranova koji ih pridržavaju ali - ove naprave se kreću same nagore poput fakira...Naime, platforma poseduju solarne panele a prema njima se usmerava ogledalima sunčevo svetlo.U daljem razvoju to bi mogli biti i jaki laseri.Lift se naravno penje uz pomoć elektromotora koji pokreće sistem valjaka fiksiran na kabl.

Posao izgradnje pravog svemirskog lifta bio bi jako delikatan - cela struktura mora biti konstantno održavana u napetosti između Zemlje i protivtega u prostoru slično žici na nekom instrumentu (Svemirski lift naučnici u šali često nazivaju i ,,stabljikom čarobnog graška,, ,,svemirskim merdevinama,, itd. Ovaj poslednji naziv asocira na biblijsko predanje o andjelima i lestvama s neba - vidi sl.7 )

Sadašnja tehnologija još uvek nije sposobna stvoriti materijal dovoljno snažan da izdrži neverovatna opterećenja koja bi lift morao da podnosi. Ipak, već pomenuti kandidat medju novim materijalima koji barem na papiru zadovoljava gotovo sve kriterijume - nanotube, možda će biti to dugo očekivano rešenje.Ovaj materijal je rastegljiv, izuzetno  lagan i veoma otporan na hemijske  uticaje kao i uticaje Sunčeve svetlosti i radijacije.Sadašnja tehnologija bi mogla proizvesti svemirski lift za gravitaciono polje kakvo poseduje planeta  Mars, recimo.

Prema izjavi glavnih ljudi LiftPort -a prvi svemirski lift bi mogao biti operativan već 2014 godine.

Još o liftu

Svemirski lift

Izgradnja „svemirskog lifta" je zapravo realnost u možda ne tako dalekoj budućnosti. Da se ne radi samo o naučnoj fantastici govore i inžinjeri i naučnici koji se već bave idejom o ovoj modernoj verziji ...

 

Author: Oliver Jovanović

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 6 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...