Koliko znam, naš sajt je jedini u širem regionu koji ’redovno’ javlja o lansiranjima špijunskih satelita. Trudim se da obuhvatim i ruske i američke ali nema ravnoteže. Saznajem da SAD sprema novo lansiranje, ovog puta za nadzor zone severnog pola. Kada se zna da je to standardna ruta ruskih nuklearnih raketa u slučaju napada na Severnu Ameriku, stvar postaje zabrinjavajuća ... „može da bude al’ ne mora da znači“. Sigurno je da Rusima neće promaći to, kao nijedno drugo lansiranje, ali ko je zadužen za nadzor? Zadužen je ГЦ РКО. Ako te kopka šta je to, čitaj dalje.
Takva i slična lansiranja, koja se izvode bilo gde u svetu, za ruske vojne potrebe prate nadzorne stanice 821-og Glavnog centar za izviđanje stanja u kosmosu (rus. Главный центр разведки космической обстановки, ГЦ РКО).
Centar je vojni objekat, i centar je upravljanja sistemima za kontrolu kosmičkog prostranstva (СККП). Ulazi u sastav 45. divizije za kontrolu kosmičkog prostranstva Kosmičkih snaga Rusije, a lociran je u vojnom selu Noginsk-9 (rus. Ногинск-9), na oko par kilometara od sela Dubrove u Moskovskoj oblasti. Sve do 1. decembra 2011. zvali su se Centar za kontrolu kosmičkog prostranstva (ЦККП).
Ovaj centar prima obaveštajne informacije od mreže stanica u koje spada ruski sistem za rano upozoravanje na raketne napade kao i nekih stanica koje služe isključivo za kosmičku špijunažu pomoću teleskopa kao što su „Oкно“ u Tadžikistanu, „Kрона“ na Kavkazu i „Момент“ u Podmoskovlju.
SKKP služi za detekciju satelita, njihovo identifikovanje i utvrđivanje njihovih orbita. Njihovi podaci ulaze u ruski katalog kosmičkih objekata čiji podaci mogu da se koriste prilikom kosmičkih lansiranja, pravljenje anti-satelitskih programa i korisnih informacija o neprijateljskim vojnim satelitima. Ruski Sistem za kontrolu kosmičkog prostranstva predstavlja ekvivalent američke Mreže za kosmički nadzor.
ISTORIJA
Sa lansiranjem prvog sputnjika 4. oktobra 1957. započela je kosmička era. Ubrzo su na orbiti oko Zemlje počeli da obitavaju različiti veštački objekti, čija količina je tokom šezdesetih porasla na preko stotinu. SSSR je 1963. doneo rešenje o formiranju strateškog informativnog sistema za kontrolu kosmičkog prostranstva (rus. Система контроля космического пространства, СККП) i praćenje objekata u orbiti. U prvoj etapi projekta, informacije su stizale sa dva specijalizovane radarske baze, napravljene po ugledu na stanicu 5Н15 „Днестр“ (po NATO klasifikaciji: „Hen House“). Prva baza je bila kraj Irkucka u Sibiru, a druga na poligonu za interkontinentalne rakete na poligonu Sari-Šagan. Obradu podataka obavljao je specijalni kontrolni centar. Sistem je imao zadatak da otkrije, identifikuje i prati satelite i druge objekte i formira katalog tih objekata. Prvi sistem za detektovanje satelita i raketa imao je 8 radara „Dnestr“: 4 u Mišeljovki u Sibiru, a 4 u Balhašu u Kazačkoj republici, koje su obezbeđivale informacije za protiv-satelitski sistem „Lovac satelita“ (rus. „Истребитель Спутников“).
Sovjetski radar prve generacije „Dnestr“. Uključen je u naoružanje u aprilu 1967. a radi provere njegovih mogućnosti sledeće godine je lansiran satelit „ДС-П1-Ю“ projekta „Днепропетровский спутник“.
 |
Levo: Sovjetski vojni računar od pre pola stoleća. Bez njega je bilo nemoguće proračunati trajektorije raketa i satelita. Desno: računar „Elbrus-3-1“ iz 1994. sa 16 procesora, bio je jedan od prvih VLIW računara na svetu. |
Gradnja Glavnog centra je započeta 1965. a već 1968. instaliran je moćni vojni računar „5E51” (5Э51). Prva faza Centra stavljena je bojevu pripravnost 1970. godine a operativna je postala 1972, kao deo Sovjetske protivvazdušne odbrane.
1974. realizovan je složeni plan povezivanja Centra za izviđanje kosmičkog prostranstva sa Centrom za upozoravanje i radarima za odbranu od raketa. Ipak, pojavilo se i nekoliko problema; najznačajniji je bio taj da su korišćeni različiti koordinatni sistemi. Jedan od problema povezivanja radara za rano upozoravanje sa Centrom za izviđanje kosmosa krio se u tome što su radari slali Centru podatke za hiljade objekata, pretrpavajući ga podacima. Da bi se to sprečilo, uvršten je program nazvan „Космос“. On je tražio od radarskih stanica samo podatke o određenim objektima i lansiranjima a ne o svemu što je identifikovano. S druge strane, „Космос“ je za takve operacije oduzimao radarskim stanicama dragocena dva ili tri minuta, čine je ometao praćenje balističkih projektila. Bilo je vrlo bitno da sistem bude koncentrisan na vojne satelite neprijatelja i filtrira ih od okolnog šuma kosmičkog okruženja.
Radari za rano otkrivanje su mogli da pokrivaju samo satelite iu niskoj orbiti oko Zemlje. Tokom osamdesetih, sve više američkih satelita je smeštano na geosinhrone orbite. To je zahtevalo specijalizovanu opremu, kao što su „Okno“ i „Krona“, koja je mogla da analizira satelite i na toj visini. Krajem osamdesetih, Centar je dobio novu zgradu sa prvim sovjetskim 10-procesorskim super-računarom „Elbrus-2”. Dvadesetak godina kasnije instalirana je nova mreža bazirana na “Elbrus-90micro” računaru.
Glavni centar za izviđanje stanja u kosmosu je bio odlikovan od sovjetskog Ministra odbrane za „pokazanu hrabrost i vojnu vrednost“.
2003. godine Centru je dodat i sistem za otkrivanje „specijalnih kosmičkih letilica“ koje proleću iznad Rusije.
Ruske stanice za kosmičko izviđanje u leto 2012.
KATALOG
821-vi Glavni centar ima zadatak da održava ruski katalog kosmičkih objekata, sličan onom američkom NORAD. Radarske stanice šalju Centru šestodimenzionalne vektore koji sadrže koordinate i brzine dobijene merenjem. Ti podaci radrže udaljenost, azimut i elevacioni ugao, kao i radijalnu brzinu. U Centru se ta merenja računarski upoređuju sa katalogom da se vidi radi li se o poznatim objektima. Ako ne, nivi objekti se dodaju katalogu.
Mreža radara za rano upozoravanje iz 2012.
ORGANIZACIJA
Mreža za kontrolu kosmičkog prostranstva je bila deo Sovjetske protivvazdušne odbrane, PVO, i predstavljala je deo raketne odbrane i snaga kosmičke odbrane zemlje. SKKP je 1998. postao deo raketno-kosmičke odbrane (rus. ракетно-космической обороны, PKO) zajedno sa mrežom za rano upozoravanje СПРН. Početkom 2001. ti servisi su postali deo novoosnovanih Kosmičkih snaga, i ulaze u sastav Treće Nezavisne raketne i kosmičke Odbrambene Armije.
Glavni Centar za izviđanje stanja u kosmosu osnovan je 1. decembra 2009. a od decembra 2011. postaju deo Kosmičke Komande Ruskih Aeronautičkih Odbrambenih Snaga, zajedno sa 820-im Glavnim Centrom za rano upozoravanje i 153-im Titovljevim Glavnim Centrom za kosmičko testiranje.
Neki od relevantnih tekstova na ovu temu koje sam do sada objavio na sajtu:
SPRN - ruski sistem za rano upozoravanje od raketnog napada
Američka istraživačka služba - NRO
Zemaljski Kontrolni Centri - KIK
„Tundra“
Amerika lansirala orijaški špijunski satelit
Lansiran špijunski satelit „Topaz 4“
Rusija uspješno lansirala špijunski satelit klase „Persona“
[1] „Космические войска России“ je deo Ruskih Aeronautičkih Snaga. Kosmičke snage Rusije su osnovane 1992. samo 6 meseci po raspadu SSSR-a.
[2] O toj mreži sam pisao zanimljivu priču: “СПРН - ruski sistem za rano upozoravanje od raketnog napada”.
[3] Sovjetski nadzorni radarski objekat prve generacije, predviđen za kontrolu kosmosa i rano upozoravanje od raketnog napada. Duž čitave granice SSSR-a početkom šezdesetih bilo je 6 takvih stanica snage 2 MW i one su predstaljale okosnicu sistema za rano upozoravanje do kraja osamdesetih. Do 2020. Rusi će instalirati stacionarne radare III generacije tipa 77Я6 „Воронеж“ snage
[4] Radilo se o sovjetskom anti-satelitskom programu koji je trebalo da ispaljuje rakete „УР-200” (Čelomejeve balističke rakete), ali posle njihovog otkaza, trebalo je da se koriste rakete “Полëот“, “Циклон-2A“ i „Циклон-2”.
[5] Današnji super-računari imaju hiljade procesora i umesto hiljada operacija u sekundi danas rade kvadrilione. Rekorder je kineski računar (bez SAD komponenti!!!) sa 9,3×1016 operacija u sekundi. Trenutno, SAD imaju 5 od top 10 računara na svetu, a Kinezi dva, ali na prva dva mesta. Rusa nema.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
