Američki program sa ljudskim posadama će u sledećoj deceniji biti fokusiran na brod „Orion“ i džinovsku raketu SLS, pored ISS. Obamina administracija se snažno odupirala tom programu i odbijala je da mu odredi namenu. NASA se zalagala da iskoristi SLS (Space Launch System) i „Orion“ (MPCV) za putovanje u Mesečevu orbitu. Kompromis je postignut kada je agencija obećala da bi mogla da iskoristi SLS za letove ljudi na Mars, ali tek posle 2030. Današnja administracija je već u problemu jer ne zna šta da radi s tim letelicama. U sledećoj deceniji program SLS će biti u „leru“, bez jasnog cilja ka kome bi se okrenuo.
Raketa SLS sa brodom „Orion“ spremna za start misije EM-1. Naravno, ovo je montaža... Do lansiranja ima dve godine.
Posle toga, NASA je predložila da se napravi lunarna orbitna stanica nazvana „Gateway“, ili barem da se redovno izvode misije u lunarnu orbitu, ali se Obamina administracija i tome uzprotivila i za uzvrat predložila mogućnost korišćenja SLS-a i „Oriona“ za donošenje uzoraka sa asteroida na Zemlju (misija ARM, Asteroid Redirect Mission). Time se želelo da program ne bude korišćen jedino i ekskluzivno za lunarne misije[1]. Ali sada, kada Obama više nija na vlasti, stvari su se promenile. Jedna od prvih odluka Trampove administracije bila je da se de facto odrekla ARM misije, tako da su se Nasi otvorila vrata za obnovu stanice „Gateway“, nazvanu „Deep Space Gateway“, a posebno za planove putovanja ljudi na Mars. Nažalost nije sve ružičasto. Dok Tramp ne odluči šta da radi sa SLS-om i „Orionom“, program će morati da se suoči sa mnogim internim programima koji bi lako mogli da dovedu do njihovog otkaza.
Elementi broda „Orion“. Servisni modul je Esin doprinos.
Još jedan pogled na elemente „Oriona“.
Pored toga, prva misija programa, EM-1 (Exploration Mission 1), pretvorila se u noćnu moru. Sve je bilo u redu do pred samo lansiranje 2017, ali je ono pomereno za novembar/decembar 2018. Pre par nedelja smo saznali da lansiranja neće biti pre kraja 2019. To znači odlaganje od godinu dana od očekivanog datuma. Jedan od glavnih faktora za odlaganje jesu, za čudo, problemi sa razvojem softvera za „Orion“ i SLS, čemu treba dodati i kašnjenje Ese oko servisnog modula.
„Orionova“ kapsula sa misije EM-1.
Evropski servisni modul „Oriona“ misije EM-1.
Elementi „Orionovog“ spasilačkog sistema LAS.
Planirano je da EM-1 bude bespilotna misija od oko 25 dana koja će odneti „Orionovu“ kapsulu oko Meseca u retrogradnu orbitu tipa DRO (Distant Retrograde Orbit) udaljenoj oko 70.000 km od našeg satelita, koja će imati i dva proletanja blizu Meseca. Ta misija će poslužiti kao test, između ostalog, za SLS Block 1, kadrog da ponese 70 tona u nisku orbitu, za Esin novi servisni modul i termički štit, koji treba da izdrži povratak u atmosferu od blizu 11 km/sec (tokom prve i jedine do sada probne misije, EFT-1, 2014. godine ta brzina nije postignuta).
Misija EM-1.
Ovaj grafik pokazuje kompleksnu trajektoriju EM-1 i DRO orbitu.
Neki mali sateliti („CubeSat“) koji će biti lansirani sa EM-1.
SLS Block 1.
Naredna SLS misija predstavlja za sve misteriju. Prvi let s posadom, EM-2, planiran je okvirno za avgust 2021. godine, ali će biti korišćena verzija rakete SLS Block 1B sa novim gornjim stepenom EUS (Exploration Upper Stage), uz to da pravila bezbednosti u Nasi nalažu da se nova verzija rakete mora prvo da isproba bez posade. Zato će biti neophodno prvo probno lansirati jednu teretnu raketu Block 1B, možda nešto vezano za stanicu “Gateway”, što će odložiti EM-2 za 2023, ili naterati Nasu da promeni sigurnosne standarde. U prvom slučaju SLS Block 1B bi mogla da bude testirana lansiranjem sonde “Europa Clipper” na Jupiter 2022. godine. Šta god da se desi, nikom nije jasno kakva bi mogla da bude misija EM-2, mada sve ukazuje da bi to moglo da bude ponavljanje trajektorije oko Meseca – kao “Apollo 13” – sa najmanje 8 dana u kosmosu (mada je moguće misiju produžiti dužim ostajanjem u Zemljinoj orbiti).
Misija EM-2.
SLS Block 1B.
Razlike između SLS Block 1 (levo) EM-1 i Blocka 1B EM-2.
Suočeni sa mogućnošću lansiranja samo tri SLS i jedne letilice sa posadom u pet godina, NASA trenutno studira mogućnost lansiranja EM-2 misije pre 2021, tj. pre kraja prvog Trampovog mandata i verovatno pre ili malo posle „Space-Xovog“ prvog cirkumlunarnog leta sa posadom. Ne treba biti preterano vidovit pa videti da je mala šansa da taj let sa posadom vidimo pre 2020. godine. NASA procenjuje da će joj trebati još makar još milijardu dolara da realizuje let sa ljudima unutar termina koje je zacrtao Tramp.
Razlike različitih verzija SLS-a.
Nosivost različitih verzija SLS-a.
ICPS stepen misije EM-1, baziran na modifikovanom stepenu „Delta IVH“.
Raketa SLS sa mobilnim tornjem (ML).
Može li biti gore? Može, jer se čiju govorkanja da će biti potreban drugi mobilni toranj ML (Mobile Launcher) za dovoženje SLS-a Block 1B do rampe 39B zbog različitosti u priključcima EUS stepena (druga opcija je prepravka postojećeg ML-a, što bi zahtevalo puno vremena, možda i godina). Uz to, izgleda da neke ozbiljne analize pokazuju da prve misije ljudi u Marsovu orbitu ne bi mogle da koriste brod “Orion”, dovodeći uopšte u pitanje upotrebu tog broda kao međuplanetnog broda. Posle 2023. planovi još nisu definisani i Trampova administracija već sad mora da odobri razvoj modula za stanicu “Gateway” da bi bili spremni za sredinu naredne dekade.
Konstruktivne faze „Deep Space Gateway“ prema trenutnim planovima s početka 2017.
Koncept orbitne stanice „Deep Space Gateway“ sa „Boeingovim“ modulima.
Konstruktivne faze „Deep Space Transporta“ za putovanje ljudi na Mars.
„Boeingov“ predlog za „Deep Space Transport“.
Do kraja 2018. američka vlada će potrošiti \(23 milijarde na SLS program i prateću infrastrukturu. Izgleda mnogo, i jeste mnogo, ali još uvek je ništa naspram \)210 milijardi (!!!) koliko će prema Nasinim internim procenama trebati za slanje ljudi na Crvenu planetu. Da li će SLS preživeti da bi sproveo ovaj plan u život zavisiće izgleda samo od uloženih miliona.
Očekivane misije SLS-a:
- EM-1 (Exploration Mission 1): krajem 2019. Lansiranje bespilotne kapsule „Orion“ u DRO orbitu oko Meseca. Prvo i jedino lansiranje SLS Block 1A verzije.
- Lansiranje sonde „Europa Clipper“: bespilotni let 2022. uz pomoć SLS Block 1B.
- EM-2 (Exploration Mission 2): let „Oriona“ sa ljudskom posadom od 4 člana oko Meseca upotrebom SLS Blocka 1B. Mogao bi da poleti 2021. ili 2023.
[1] Ko ne vidi igru, da kažem: deo administracije koji se bunio protiv Nasinog lunarnog programa bio je onaj koji je lobirao za (pre)bogate privatnike i kompanije koje su već uveliko ušle u svoje programe za osvajanje (komercijalno) Meseca. Još pre 6 godina se pričalo da će čitav projekat koštati preko $20 milijardi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
