Članak iz

Lionel Pousaz

Upravljanje invalidskim kolicima samo mislima – u laboratoriji Hozea de R. Milana u EPFL Neuroprostetičkom centru postiže se upravo ovaj, naizgled nemogući, cilj. U toku je razvoj sistema veštačke inteligencije nazvanog “zajednička kontrola”, koji će interfejs između mozga i mašine učiniti lakšim za korišćenje.

Mišel Tavela, asistent u Milanovoj laboratoriji u EPFL u Švajcarskoj, sedi u invalidskim kolicima kojima upravlja samo svojim mslima. Dok se kolica polako kreću po prostoriji, izbegavajući prepreke koje im se nalaze na putu, Tavela sedi skoro sablasno miran i skoncentrisan. Njegove misli aktiviraju specifične moždane obrazce koje snima elektroencefalograf (EEG), preko kacige sa elektrodama. Ove moždane obrazce potom obrađuje računar, koji prenosi komandu na kolica.

“Kada hoću da skrenem u levo, zamislim kako mi se pomera leva ruka” kaže Tavela “i to je veoma prirodan i brz proces; mogu da pošaljem komandu za oko jednu sekundu.”

Taveli je bilo potrebno nekoliko časova da se njegov mozag prilagodi sistemu, a sistem se, zauzvrat, prilagođava specifičnostima mozga koji kontroliše mašinu – to je proces obostranog učenja i za čoveka i za mašinu.

Veštačka inteligencija pomaže mozgu

Trenutno postojeći interfejs između mozga i mašine omogućava lagodno upravljanje invalidskim kolicima, ali je on i dalje samo u povoju. Kako bi se nadoknadio jednostavan, ali delotvoran tercijarni unos komandi (levo/desno/napred), te kako bi se donekle smanjio pritisak na korisnika, koristi se sistem koji primenjuje veštačku inteligenciju. Nazvan “zajednička kontrola”, ovaj sistem podrazumeva dve male kamere, postavljene na obe strane kolica, kao i računarski program za obradu slike, koji pomaže u izbegavanju prepreka na putu.

Tom Karlson, sa Imperijalnog koledža u Londonu, nedavno se pridružio timu Neuroprostetičkog centra kako bi unapredio upravljanje pomoću “zajedničke kontrole”. “Cilj nam je da poboljšamo bezbednost i preciznost sistema”, objašnjava mladi istraživač – saradnik.

Sistem zahteva naprednu veštačku inteligenciju – moraće da bude u stanju da razlikuje različite vrste objekata: nameštaj, ljude i vrata. Karlson objašnjava: “ako je ispred nas orman, kolica treba da se upute da ga obiđu. Ali ako je ispred nas sto, kolica to treba da prepoznaju i da se približe stolu na odgovarajući način.”

U budućnosti, sistem će biti u stanju da rastumači naprednije namere korisnika. “Pokušavamo da analiziramo različite moždane obrasce, kao što su potencijali koji se javljaju kod grešaka, koji bi mogli da nam pomognu da nedvosmisleno protumačimo namere korisnika”, kaže Karlson. “Da li korisnik želi da zaobiđe sto ili je to njegov sto, pa bi kolica trebalo da se primaknu stolu kako bi korisnik mogao da radi?”

Čovek i veštačka inteligencija imaju kompleksnu međusobnu vezu, koja zahteva zajednički rad stručnjaka iz različitih oblasti: elektronike, neuronauka, programiranja računara. Odeljenje Defitek fondacije za neinvazivni interfejs mozak-mašina pri EPFL trenutno radi i na drugim projektima u kojima dolazi do interakcije mozga i mašine, a koji podrazumevaju robote sa daljinskim upravljanjem i računarske programe koji omogućavaju korisniku da piše elektronska pisma i surfuje internetom.

Više o
MDExploreru

Srodni članci: