Svako zna da u tami bolje vidimo kada se oko privikne na mrak. Zašto?

Ćelije u mrežnjači, čepići i štapići, sadrže hemijske supstance osetljive na svetlost. Kada svetlost padne na neku od tih ćelija u njoj počnu da se razlažu ove fotosenzibilne materije što izaziva emitovanje impulsa ćelije ka mozgu. Potrošena materija se zatim obnavlja, ali za to joj je ipak potrebno neko vreme. Ako duže vreme izložimo oči intenzivnoj svetlosti zalihe fotosenzibilne materije se iscrpe, a nova količina još nije pristigla i naša sposobnost da opažamo je smanjena. Otuda je jasno da ako smo oči poštedeli nadražaja, ako gledamo u mrak, da će naše oči imati veću količinu materija osetljivih na svetlosne nadražaje nego ako smo zurili u neko svetlo. 

Evo jedan eksperiment koji ovo što smo rekli potvrđuje. Niže na ovoj stranici vidite (ako imate instaliran Flash Player) jedan žuti pravougaonik. Treba da pritisnete dugme i pogledom fiksirate kazaljku na satu koji se nalazi na sredini pravougaonika. Kada pritisnete dugme desnu stranu pravougaonika će prekriti sivi pravougaonik. Kazaljka će napraviti pun krug za jedan minut, a zatim će se automatski skloniti sivi pravougaonik. Vi nastavite i dalje da posmatrate kazaljku, ali obratite pažnju (ne skrećući pogled) kako sada vidite desni deo žutog pravougaonika.

Ako ste se držali uputstva taj deo pravougaonika će biti obojen mnogo intenzivnijom žutom bojom (ako ne vidite tako idite kod očnog lekara). 

Dakle, šta se desilo. Dok ste gledali u sekundaru zraci sa leve strane pravougaonika padali su na jedan deo vaše mrežnjače i posle izvesnog vremena osetljiva materija vaših štapića i čepića se istrošila, a nove zalihe još nisu pristigle. Možda ste videli i kako žuta boja polako bledi. Za to vreme na drugi deo mrežnjače dolazila je neutralna i slaba svetlost sa sivog pravougaonika na desnoj strani. Ta svetlost nije bila toliko snažna da potroši fotoosetljivu materiju u čepićima i štapićima na koje je padala i kad se sivi pravougaonik sklonio ove ćelije su raspolagale velikom zalihom hemikalija koje su burno reagovale i u vaš mozak je stigla informacija o intenzivnoj žutoj boji tog dela pravougaonika.

Dakle, adaptiranje oka na mrak znači pravljenje zaliha fotoosetljivih supstanci. Za dobru zalihu potrebno je oko 15 do 20 minuta. Kada želite da posmatrate neki bledunjav, teško uočljiv nebeski objekat imajte ovo na umu.

Zašto nekad bolje vidimo krajem oka