Članak iz novosadskog Dnevnika, pisan uoči prikazivanja TV serije Kosmos: Prostorno-vremenska odiseja |
Porodični ručak tih nedelja pre trideset i kusur godina nije smeo kasniti. Bilo da je mama spremala sarmu, šnicle „ala Svetlana Bojković” ili krmenadlu punjenu jajima, klopali smo brzo a šnenokle ili baklave su mogle da se jedu i u dnevnoj sobi, ispred „televizora u boji” EI Niš kojim je pokojni stari zbog prenosa neke utakmice sa Vemblija zamenio crnobeli „grunding”. Sa nestrpljenjem smo čekali da se završe reklame i ka nama krenu milijarde svetlucavih tačaka, crvenih, belih, žutih... Počinjao je „Kosmos” Karla Segana! Kada je mnogo leta kasnije tačka u sredini ekrana označila da je niški kolorac zreo za istoriju, setio sam se tih naših zajedničkih putovanja kroz vreme i prostor. I priznajem da su mi oči bile pune suza...
„Kosmos je sve što postoji, što je ikada postojalo i što će ikada postojati... Čak i najbezazlenija pomisao na kosmos izaziva nespokoj u nama žmarci nam prođu niz kičmu... Veličina i starost kosmosa nadmašuju sposobnosti običnog qudskog poimanja”, upijao sam reči neobičnog gospodina u oker đubretarcu, frizure koja je podsećala na onu princa Valijanta. Govorio je o milijardama i milijardama zvezda, obalama kosmičkog okeana, Velikom prasku, Mlečnom putu... Ponekad bih zanesen prestao da čitam titlove a onda se prenuo i pokušao da uhvatim ono što sam propustio... „Svetovi i zvezde, kao i ljudi, rađaju se, žive i umiru”...
Nadomak devedesetih, vraćajući se jednom s fakulteta, svratio sam u knjižaru na novosadskom Spensu nameren da kupim roman „Kužiš, stari moj” Zvonimira Majdaka. No, tragajući za ovim naslovom, u dubini police – još uvek se tačno se sećam i koje - pronašao sam brižljivo zatrpanu knjigu enciklopedijskog formata, neznatno zgužvanog crnog omota na kojem je dominirao natpis - Carl Sagan „Kozmos” (posle sam skontao da je izdavač riječki „Otokar Keršovani”). Pomalo u strahu okrenuo sam zadnju stranicu, gde su obično pisale cene i... maltene poskočio od sreće. Bila je jeftinija od Majdaka!? Knjiga je očito sklonjena uoči neke od brojnih (de)nivelacija cena, pa zaboravljena. Ni prodavac u prvom trenutku nije mogao da veruje, ali – to je bilo to. I ja sam s „Kosmosom” pod miškom otišao kući gotovo egzaltiran. A „Kužiš, stari moj” kupio sam drugom zgodom...
Zaista se mnogo toga moglo saznati od Segana. Negde sam kasnije našao podatak da je ta njegova knjiga, do koje sam na volšeban način došao, najprodavanije naučno delo u istoriji. Ne znam da li je to tačno, ali meni je svakako bilo najzanimljivije. Uostalom, pročitao sam „Kosmos” u dahu i posle mu se mnoštvo puta vraćao, na preskoke, katkad dijagonalno, često ga koristeći i kao enciklopedijsko štivo, mažnjavajući iz njega podatke za tekstove koje sam pisao. Pre desetak dana ponovo sam posegnuo za „Kosmosom”, ali tamo gde je uobičajeno stajao – zjapila je crna rupa. Prerondao sam sve police istovrmeno pokušavajući da se setim gde se mogao denuti, ali džabe. Biće da se udobno ugnezdio u najvećoj biblioteci na svetu – onoj pozajmljenih i nikad vraćenih knjiga.
Prošle nedelje televizijska stanica „Foks” počela je emitovanje serije „Kosmos: Prostorno-vremenska odiseja”, zapravo dopunjenu i tehnički unapređenu verziju kultnog Seganovog „Kosmosa„. Domaćin „Prostorno-vremenske odiseje” je astrofizičar Nil deGras Tajson, a uoči prve epizode tog novog „Kosmosa” gledaocima se obratio lično predsednik SAD Barak Obama pozvavši „novu generaciju da prigrli duh otkrića, istražuje nove granice i zamisli neograničene mogućnosti koje donosi budućnost”.
Premijera novog „Kosmosa” bila je prilika i da se obznani kako je izvorni serijal, koji je davne 1980. predstavljao istinski televizijski događaj ne samo u SAD, nego u celom svetu, ubrzo nakon američke premijere prikazan na preko 40 jezika u više od 60 zemalja, među kojima je bila i Jugoslavija, a procenjuje se da je privukao gotovo milijardu gledalaca!!! Danas je teško zamisliti da neka naučna emisija dobije udarni termin i na javnom servisu, a kamoli nekom privatnom kanalu. Ipak, producente je svakako obradovao podatak da je prvu epizodu „Kosmos: Prostorno-vremenska odiseja” – koja će večeras u 20.55 na FOX kanalu premijerno biti prikazana i za naše govorno područje – gledalo više od 8,5 miliona ljudi.
– Kao klinci, željni “tog nečeg gore daleko”, rasli smo uz Karla Segana i njegov “Kosmos” – priznao mi je prof. dr Miroslav Filipović, profesora astrofizike na Univerzitetu Zapadni Sidnej, inače jedan od najpriznatijih istraživača sa čuvenih australijskih radio-teleskopa Parks, Mopra i Narabraj... – Bili smo opčarani slikama i čudima tog nedostižnog svemira. Zbog te serije i knjige radim i sanjam današnji život. I sad opet čekam sa nestrpljenjem da pokažem o mojim i nekim drugim klincima novi “Kosmos”, ovaj put, nažalost, bez neponovljivog Karla.
Rekli su o knjizi Kosmos |
Magnetna privlačnost – Iako sam i u ozbiqnijim godinama i već dugo u profesionalnim vodama astrofizike, i dan danas rado pogledam neki segment legendarnog Seganovog „Kosmosa”. Za nas iz pedeset i neke, pa i za one malo mlađe, serija, ali i istoimena knjiga, delovali su kao magnet. Bio sam fasciniran Seganom, njegovim stilom, retko viđenim poznavanjem svih segmenata nauke, umetnosti, kulture... Moram priznati da je i on doprineo da se u životu bavim popularizacijom atrofizike i astrobiologije, čiji je on jedan od rodonačelnika – otkrio nam je svoje „kosmičko” iskustvo dr Dragan Gajić, redovni profesor Departmana za fiziku Prirodno- matematičkog fakulteta u Nišu |
U pravo vreme – Premda je od prikazivanja originalnog „Kosmosa” proteklo 30 godina, još uvek se serije sećam vrlo živo. Bila je po mnogo čemu fascinantna: po temama, dramatičnom i spektakularnom prikazu i grafikama, temama i naslovima pojedinih epizoda... Neverovatno je bilo čuti o misterioznim kvazarima, hipotetičkim crnim rupama, nedokučivim neutronskim zvezdama, i nezamislivim multidimenzionalnim prostorima. Serija se pojavila u za mene idealno vreme - tada sam imao dvadesetak godina, istraživanje kosmosa je bilo u neviđenom zaletu, letelo se na Mesec, Merkur, Veneru, Mars ... orbitne stanice su bile uobičajena stvar, a putovanje ljudi na druge planete izgledalo je sasvim izvesno. I nije čudo da su tu seriju gledali sa nesmanjenom pažnjom stotine miliona gledalaca na svim kontinentima – kaže nam beogradski arhitekta Drago Dragović, inače autor više od 1.200 članaka za Astronomski magazin. |
Na poklon najboljim učenicima Kosmos je u to vrijeme bio svemirski spektakl koji je golicao mastu. Oni koji su to već znali godili su snimke i način prikaza. Edukatori su učili kako se radi posao od "mahera" Carl Sagana. Gledatelji su godili sve to i pokusavali uloviti tu priču.... Knjiga koja je izašla nakon toga se godinama poklanjala najboljim učenicima na kraju školske godine ..... Korado Korlević najpopularniji i najpoznatiji hrvatski astronom |
Posebno mesto na polici – Iako klinac, sećam se da sam svaku epizodu „Kosmosa” naprosto gutao očima u jednom dahu. Tada nije bilo Interneta i te informacije nismo dobijali svakodnevno, tako da je moja glad za njima bila velika, a Segan se pobrinuo da nam ih pruži onako kako bismo ih svi razumeli. Bio je majstor popularizacije nauke i radio je to najbolje, a njegova oduševljenost kojom je zračio prelazila je i na nas koji smo ga gledali ili čitali njegove knjige. Uostalom, „Kosmos” Karla Segana i danas je na prvom mestu na mojoj polici s knjigama – reći će nam Danijel Repojn, vlasnik i urednik najvećeg i najpopularnijeg hrvatskog portala za astronomiju Zvjezdarnica.com |
Dolivanje ulja na vatru – Sećam se da je za moju dečačku znatiželju za tajnama nebeskog svoda serija „Kosmos“ bilo pravo „dolivanje ulja na vatru“, pa sam sa još više ushićenja i žara hvatao dedov dvogled i posmatrao brzo skakutanje zvezda po vidnom polju, samo ponekad uspevajući da smirim sliku zadržavajući dah. Serija mi je dala odgovore na mnoga pitanja, ali je istovremeno i pokrenula lavinu novih. Seganova uzbudljiva retorika mi je verovatno usadila klicu posmatranja nebeskih pojava, pravljenja teleskopa, razmišljanja o vanzemaljskom životu i kritičkog pogleda na prirodu, kojim sam i danas obuzet – reči su profesora dr Dušana Mrđe sa Departmana za fiziku Prirodnoma- tematičkog fakulteta u Novom Sadu i predsednika Astronomskog društva „Novi Sad”. |
Googleplex – Bio sam učenik osnovne škole kad se serija „Kosmos” prikazivala kod nas, ali se još uvek se jasno sećam mnogih detalja. Način na koji je Karl Segan objašnjavao pojmove iz nauke bio je slikovit i upečatljliv. Recimo, ja sam prvi put za broj Googleplex čuo do njega u toj seri- ji. To je najveći broj koji ima svoje zvanično ime. Matematički zapis mu je kratak 10ˆ(10ˆ100), ali njegove nule je nemoguće ispisati. To je jedinica sa 10ˆ100 nula iza sebe. Kad bi svaka nula bila velika kao jedna tačkica na papiru, dužina Googleplexa bi bila veća od radijusa celog vidljivog svemira. Još jedna ilustracija: u celom svemiru ima “samo” 10ˆ80 elementarnih čestica, što je milijardu milijardi manje od Googleplexa – kaže za „Dnevnik” prof. dr Dejan Stojković sa departmana za fiziku Univerziteta u Bafalu (SAD). |
Knjiga za generacije Kad se emisija Kosmos davala kod nas negde početkom osamdesetih ja sam tada još bila prilično mala, ali se sećam kroz maglu da sam bila potpuno fascinirana tim slikama i pričama o Svemiru. Godinama kasnije mislim da sam gledala neke reprize i tu sam već znala ko je Karl Segan. Tada nije bilo interneta, i jedini prozor u Svemir su nam bile po koja dostupna knjiga i Seganov Kosmos, koji verujem da je doprineo mnogo da se generacije dece zaljube u astronomiju. Prof. dr Tijana Prodanović sa Departmana za fiziku Prirodnoma- tematičkog fakulteta u Novom Sadu |