Zemljina površina se sastoji od džinovskih tektonski ploča koje su neprestano u pokretu. Brzina kojom se kreću ploče je ona brzina kojom rastu naši nokti. Na linijama dodira ploča, ploče guraju jednu drugu, podvlače se jedna pod drugu stvarajući nove planine i preobilikujući lice sveta. Ploče leže na usijanoj, rastopljenoj magmi.

Teorija tektonike ploča u početku bila je prihvaćena sa skepsom u naučnoj zajednici. Danas su naučnici u mogućnosti da precizno rekonstruišu putovanja Zemljinih tektonskih ploča tokom poslednjih milijardu godina njene istorije.

Kombinovanjem magnetnih podatak, koji otkrivaju položaj stena u odnosu na magnetne polove milionima godina pre, sa geološkim podacima koji opisuju kako ploče deluju duž njihovih granica dobijena je simulacija visoke vernosti.

U protekloj deceniji mukotrpno su napravljene slične rekonstrukcije, ali samo za ograničene prozore geološkog vremena. Ovo je prvi put da je potpuno rekonstruisano kretanje svih tektonskih ploča za prethodnih miljardu godina.

Razumevanje tektonskih ploča je važno jer one utiču na događaje na Zemlji: stvaranje planina, vulkana, kontinenta i okeana; utiče na evoluciju; na izbacivanje ugljenika regulišući dugoročnu klimu u svetu.

Animacija uključuje vreme kada je Zemlja bila džinovska snežna lopta pre 700 miliona godina; širenje kompleksnih životinjskih vrsta pre 540 miliona godina; najveće masovno izumiranje u istoriji Zemlje pre 252 miliona godina; evolucija cvetnih biljaka pre 130 miliona godina; stvaranje Himalaja pre 45 miliona godina; i u poslednjoj geološkoj sekundi: pojava modernih ljudi.

Tektonske ploče