FOTONI - čestice svetlosti - dobri su prenosioci energije i informacija kroz prostor; elektroni nisu, ali ih je znatno lakše kontrolisati.

elektronskitalas

T-RAY FILTER. Terahercno zračenje uzrokuje da u metalnom filmu talasi prolaze kroz elektrone. Pošto talasi savijaju oko rupa u metalnom filmu, nastalo električno polje izaziva emitovanje terahercnog zračenja na samo jednoj frekvenciji. To bi moglo da stvori uslove da različite frekvencije prenose različite informacije, što bi neverovatno povećalo kapacitet wireless mreže.

Mnoge savremene tehnologije - imaging sistemi, solarne ćelije, informacione mreže - volele bi da posreduju između slobodnih fotona i poslušnih elektrona, ali dovesti ih u stanje uzajamne interakcije može da bude veliki izazov za nauku.

Trenutno, naučnici pokušavaju da premoste foton-elektronske razlike uvođenjem jednog čudnog fizičkog entiteta koji nazivaju površinskim plasmonom, vrstom talasa koji prolazi kroz elektronski oblak na površini nekog metala. Fenomen koji izaziva svetlost uperena na tanak sloj metala (zlata, srebra, alkalnih metala itd) stvara plazmone, slično kao što kamen bačen u vodu stvara talase. Oblik i kretanje talasa zavisi od karakteristika metala - koji može da bude, recimo, ultratanki perforirani list metala, ili nanosfera.

U tekstu stručnog časopisa „Technology Review", koji izdaje slavni MIT još od 1899., navode se samo neke od budućih primena nove tehnologije:

-         Metalne strukture nanorazmera mogle bi da koncentrišu plazmonske talase stvorene sunčevom svetlošću, usmere različite talasne dužine svetlosti ka različitim solarnim panelima i uhvate više energije od svetlosti koja pada pod pravim uglom. Ovim projektom se trenutno bave Harry Atwater (Caltech), Mark Brongersma (Stanford) i Albert Polman (Univerzitet u Utrechtu).

-         Da bi održali fotone zajedno, potrebna su optička kola mnogo veća nego što su to električna kola, ali prevođenjem svetlosti u plazmone omogućava nam da ih smanjimo na mnogo manji prostor. Ovom temom se bave Xieng Zhang (Univerzitet u Kaliforniji), Alexander A. Govyadinov (Univerzitet u Pensilvaniji) i Michael Hochberg (Univerzitet u Vašingtonu).

-         Uređaji koji su proizvedeni da stvaraju i kontrolišu infracrvene i mikrotalase nemogu da rade na terahercnim frekvencijama, ali naučnici žele da iskoriste plazmone da proizvedu, vode, i filtriraju terahercno zračenje. Time bi se unapredila wireless komunikacija i zamenilo opasno rendgensko zračenje. Ovim se bave Ajay Nahata (Univerzitet u Juti) i Quing Hu (MIT)

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 14 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...