Cilj CNGS projekta (CERN Neutrinos to Gran Sasso) CERN-a (Europian Organisation for Nuclear Research) jeste hvatanje neutrina iz Cerna u Gran Sasso laboratoriji u pokušaju da se reše misterije koje u sebi kriju neutrini, veoma 'lagane', neutralne čestice koje vrlo malo 'komuniciraju' sa materijom. Postoje tri tipa, ili flavours/'ukusi', neutrina: elektron neutrino, muon neutrino i tau neutrino. Ali u svetu čestica neutrini se ponašaju kao kameleoni, mogu da menjaju flavour (tj. "ukus") raspadaju se i pretvaraju iz jedne čestice u drugu. Ovaj fenomen, nazvan 'oscilacija' javlja se kada neutrini prelaze velike razdaljine kroz materiju.

Slika: U projektu CNGS muon neutrini emituju se iz CERN-a ka Gran Sasso nacionalnoj laboratoriji (LNGS), 732 km udaljenoj, u Italiji. Tamo ih dočekuju i u dva eksperimenta, OPERA  i ICARUS, i pokušavaju da vide da li su se koji od muon neutrina preobrazili u tau neutrine.

Postupak počinje sa snopom protona iz SPS (Super Proton Synchrotron) od 400 GeV koji udara u grafitnu metu unutar CNGS tunela. Čestice koje se rasprše, uglavnom kaoni i pioni među mnogim drugima, dovode se magnetnim lećama u fokus i usmeravaju na put od jednog kilometra dalje niz CNGS tunel u vakuum cevi.

Čestice kaona i piona su po prirodi nestabilne i dok putuju tunelom raspadaju se u muone i muone neutrine. Na kraju tunela udaraju u zid od 18 metara debelog grafita i metala koji apsorbuje zaostale protone, pione i kaone. Ovde se meri broj muona, čime se utvrđuje profil zraka i jačina. Potom zrak prelazi put od 732 km kroz Zemljinu koru.

Muone zaustavlja stena iza, a samo muon neutrini jure dalje kroz stenu na putu ka Italiji, i očekuje se da su se neki promenili u tau neutrine.

Kada konačno stignu do gran Sasso laboratorije neutrini se detektuju u OPERA (Oscillation Project with Emulsion-tRacking Apparatus) i ICARUS eksperimentima.

Priredila T. Petrović