*Obnovljivi izvori energije*

UVOD

Cilj ovog rada je da objasni osnovne činjenice u vezi raličitih obnovljivih i neobnovljivih izvora kao i uočavanje prednosti i nedostataka obnovljivih izvora energije. Sagorevanje fosilnih goriva, koja spadaju u neobnovljive izvore energije, zagađuje našu okolinu, pa tako dolazi do pojave kiselih kiša i globalnog zagrevanja. Zagađenje životne sredine je jedan od ogromnih problema. Svi znamo da je energija nužna za održavanje i razvoj naše civilizacije. U ovom radu ću pokušati da obajsnim prednosti obnovljivih izvora energije. Tačno je da su fosilna goriva relativno jeftina, ali njih imamo samo za još nekih stotinak godina.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka visoka cena nafte je podstakla državne i privatne inicijative za razvoj i korišćenje obnovljivih izvora ennergije. U obnovljive izvore energije spadaju:

Ali već krajem osamdesetih godina prošlog veka, interesovanje za obnovljive izvore energije se smanjilo jer je cena nafte opala.

Trenutna energetska situacija u svetu če biti presudan faktor da se interesovanje za energiju obnovljivih izvora poveća.

Problemi: Broj stanovnika u svetu raste, a samim tim i potreba za energijom, dve milijardi ljudi još uvek nema pristup električnoj energiji, i kao najvažnije, stvara se efekat "staklene bašte".

Atmosfera Zemlje odbija oko 37-39% energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. U poslednjih 100 godina temperatura atmosfere Zemlje se povećala za 0,3 OC .

Efekat staklene bašte na Zemlji je posledica prisustva i nekih gasova: vodene pare (H2O), ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4), sumpor heksa fluorida (SF6) i drugih, što povećava temperaturu Zemljine atmosfere.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

1. Sunčeva energija

Sunčeva energija se proizvodi u jezgru Sunca. U procesu nuklearne fuzije se razbijaju jezgra atoma vodonika i spajaju u jezgra atoma helijuma. Mali deo te mase (1/141 deo) se gubi, i taj deo se emituje u vasionu u vidu energije. Manje od 1% takvog zračenja dolazi do Zemlje. Ta mala količina energije je dovoljna današoj planeti obezbedi dovoljno energije, naravno ako umemo da je iskoristimo na pravi način. Sunčeva energija stiže na Zemlju ze nešto više od 8 minuta.

Jedna od osnovnih primena solarne energije je zagrevanje zgrada. Postoje dve vrste sistema za grejanje:

Kod aktivnih sistema se koriste specijalni uređaji - solarni prijemnici, za distribuciju i sakupljanje energije. U solarnim prijemnicima se energija sunčevog zračenja pretvara u toplotnu energiju.

U pasivnim sistemima, kuće se dizajniraju tako da primaju veliku količinu sunčeve svetlosti. Toplota Sunčevog zračenja se direktno prenosi na vazduh. Takve kuće moraju biti pravilno postavljene u odnosu na strane sveta. Pasivne kuće troše oko 80% manje energije od kuća koje su izgrađene na konvencionalan način.

Druga, ali ništa manje važna, primena solarne energije je za proizvodnju električne energije. Najčešći način da se dobije elekrična energija je korišćenje fotovonaponskih ćelija (PV). Postoji i drugi način, a to je korišćenjem solarnih termalnih sistema. Veliki kolektori sakupljaju sunčevu svetlost u prijemnik koji pregreva tečnoost a potom njena para pokreće generatore.

Kliknite na kuću da se učita veća

Kao zaključak možemo reći:

Sunce je neiscrpan izvor energije koji ne zagađuje vodu i vazduh ni na koji način. Međutim, uređaji koji su potrebni za korišćenje Sunčeve energije su još uvek preskupi. Još jedan nedostatak solarne eneregije je to što količina kolektovane energije zavisi od količine sunčevih zraka.

2. Energija vode

Hidroenergija je najznačajniji obnovljiv izvor energije. Hidromehanički energetski potencijal rečnih tokova predstavlja posledicu prirodnih kretanja vode pod dejstvom toplote Sunca i gravitacione sile. Danas se snaga vode najčešće koristi ya proizvodju električne energije. Nedostatak je to što su hidrocentrale jako sukepe za izgradnju, ali sa druge strane je to najjeftiniji način da se proizvede električna energija, jer je snaga vode besplatna i obnavlja se konstantno - padavinama snega ili vode u ciklusu kruženja vode.

Manje poznati oblici korišćenja snage vode su:

Kod energije temperaturne razlike u okenaima koristi se razlika u temperaturi između površinskih i slojeva vode u okeanima koji su na velikim dubinama.

Energija plime i oseke - okeani poseduju ogromnu energiju plime i oseke, ali na žalost još uvek nije mnogo učinjeno da ovi oblici snage vode budu pogodni za upotrebu.

TIPOVI HIDROELEKTRANA

Vetar je kretanje, tj. strujanje vazduha. Energija vetra se koristila hiljadama godina, tako što se kinetička energija pretvarala u mehaničku i koristila se za mlevenje žita ili pumpanje vode. Danas se koristi za proizvodnju električne energije.

Mašine koje rade na vetar se mogu podeliti na horizontalne i vertikalne. Horizontalne mašine imaju lopatice koje liče na propelere aviona, dok vertikalne liče na velike miksere. Vertikalne mašine je lakše napraviti, mogu da "uhvate" vetar koji duva iz bilo kog smera, i nije im potrebna zaštita od jakih vetrova. Horizontalne mašine proizvode više struje, pa se iz tog razloga više koriste.

Najveća količina struje se proizvodi u takozvanim farmama vetrova. One su jako jeftine za izgradnju, a zemlja u okolini farmi može da se koristi u bilo koje druge namene. Nedostataci farmi vetrova je to što zauzimaju jako veliku površinu, potreban je stalan vetar, potreban je rezervni sistem kada je vetar slab, i vizuelno zagađenje.

Prosečna godišnja brzina vetrova u Srbiji (m/s)Horizontalna vetrenjača!

4. Geotermalna energija

Geotermalna energija se dobija iz toplote koja potiče iz unutrašnjosti zemlje. Ona je proizvedena radioaktivnim raspadanjem elemenata ispod zemljine površine. Postoji vise vrsta geotermalne energije, ali najvažđnija je hidrotermalna energija.

Hodrotemalna energija ima samo dva glavna sastojka ato su voda i toplota (podzemna voda dolazi u dodir sa zagrejanim stenama i onda isparava). Koristi se za zagrevanje kuća (može da se koristi za direktno zagrevanje kuća ili da pokreće turbine kako bi se pretvorila u struju. To zavisi od temperature pare).

Geotermalna energija obezbeđuje neograničeno napajanje energijom i ne zagađuje okolinu. Nedostaci su to što bi početak njenog korišćenja i razvoja mogao mnogo da košta, kao i troškovi održavanja.

5. Biomasa

Biomasa je bilo koja organska supstanca koja može biti iskorišćena kao energetski izvor. Primeri za to su: frveće, morska trava, pokošeni usevi, životinjski otpaci (stajsko đubrivo). Životinje koriste između 10 i 31 % energije akumulirane u hrani, a neiskorišćeni deo, 69 - 90 % nalazi se u otpadnim materijama (fekalijama). Ove otpadne materije nemaju samo veliku energetsku vrednost, nego i ozbiljno ugrožavaju čovekovu okolinu. Njihovim pročišćavanjem smanjuje se zagađivanje okoline, a čvrsti ostatak iz otpadnih voda predstavlja vrlo kvalitetno đubrivo, mnogo pogodnije za prevoz od običnog stajskog đubriva.

Biomasa je napoznatiji energetski izvor.

Biomasa ustvari predstavlja pretvorenu sunčevu energiju. Ona je uskladištena u biomasi putem fotosinteze. Najčešći način za dobijanje energije iz biomase je sagrevanje biomase. Postoji još jedan nači, koji se ređe koristi - raspadanje biomase izazvano bakterijama (fermentacija i konverzija).

Postoje 4 glavna tipa biomase:

a. Sagorevanje drveća je najčešći način za korišćenje energije biomase. Na njega otpada 90% ukupne energije dobijene iz biomase.

b. Sagorevanje čvrstih otpadaka je opšteg interesa. Elektrane kod kojih se kao gorivo koriste otpaci ustvari funksionišu kao obične elektrane u kojima sagoreva ugalj. Ovakva proizvodnja energije je skuplja, ali pogodnost je što se smanjuje površina zemlje prekrivena otpadom.

c. Raspadanjem organskih materija dobija se metan. Metan se dobija na deponijama i obično sagoreva na istom mestu. Metan se može koristiti za zagrevanje saklenih bašti - tako se pojeftinjuju troškovi proizvodnje u staklenicima.

d. Za proizvodnju nekih vrsta tečnih goriva mogu da se koriste kukuruz, pšenica, i druge žitarice. Najčešća tečna goriva su etanol i metanol, i dosta su skupa goriva.

Biomase ima u izobilju, i obnovljiva je, što je jako važno. Nedostaci biomase su to što zagađuje vazduh, i za sada je neisplativa.

ZAKLJUČAK:

Lokalna upotreba obnovljive energije je besplatna, ne doprinosi globalnom zagrevanju i štiti od uvećanih cena energije.

Nisko-energetske zgrade dele iste fundamentalne karakteristike - one koriste rešenja koja štede energiju, koriste energiju iz obnovljivih izvora da bi što više smanjile ekološki "footprint" i obezbeđuju fantastičan komfor i ugodno stanovanje. Više nije pitanje da li bi trebalo graditi takve zgrade, već kako to i ostvariti.

Manja potrošnja energije za grejanje i hlađenje stambenih zgrada, smanjuje upotrebu fosilnih goriva, smanjuje zavisnost od uvoza energije i smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, obezbeđuje mnogo bolji komfor za stanare zgrade i taj komfor za mnogo manje novca potrošenog na račune za energiju.

 

 

 

Literatura:

http://micy.blog.rs/

http://sr.wikipedia.org/wiki/Efekat_staklene_bašte

http://www.solarni-sistemi.co.rs/geotermalna%20energija/