Kad pogledamo zvezde na noćnom nebu ne vidimo nikakve zrake koji izviru iz njihovih središta, ali ipak često crtamo zvezde sa tim kracima. I simbol zvezde je šiljat. Interesantno u tome je što takvi zraci uopšte ne postoje – iako se i na fotografijama vide.
Dobro crtamo ih valda zato da bi se naglasila priroda zvezda koje inače zrače svetlosne zrake. Ne znam to pouzdano, ali da raspravimo zašto se takvi šiljci vide na fotografijama JWST (James Webb Space Telescope), ali i na fotografijama koje nam šalje Habl, pa i neki drugi teleskopi.
Duboko nebo JWST
Zvezde na fotografijama JWST imaju po šest jasnih dugih, oštrih zraka i po dva nešto slabija, horizontalna. Svi oni su, kaže fizika, posledica difrakcije svetlosti i do izražaja dolaze posebno kod vrlo svetlih zvezda. Što je zvezda svetlija, to će ti zraci biti upadljiviji.
Pogledajte gornju sliku i zapazićete to. Šiljci su rezultat načina na koji svetlost pristigla sa zvezde udara u veliko šestougaono ogledalo teleskopa JWST. Ovo šestougaono ogledalo je sastavljeno od 18 manjih, takođe šestougaonih ogledala, koja su međusobno odvojena tankim prostorom pa i ti razmaci stvaraju grube linije svetosti koje se pojavljuju unutar šiljaka.
Sem ovoga, ispred velikog, primarnog, ogledala JWST nalazi se manje, sekundarno koje se oslanja na tri držača. Sekundarno ogledalo usmerava zrake sa velikog ogledala ka prijemniku koji zatim prosleđuje sliku dalje, sve do centra na Zemlji. Svetlo sa zvezde pre nego što dođe do velikog ogledala nailazi na držače koji ga delimično blokiraju. Upravo ti držači proizvode šiljke na prikazu zvezda.
Zvezde na fotografijama Habla
HST ima četiri držača, pa na njegovim fotografijama vidimo drugačije zvezdane šiljke.
I još nešto. Šiljati zraci na zvezdama se vide samo na vrlo sjajnim zvezdama, a to su po pravilu one koje su nam bliže. Kada na nekoj fotografiji dubokog neba vidite zvezde sa šiljatim zracima – možete pretpostaviti da one pripadaju našoj galaksiji.
Prema: Astronomy