U engleskom jeziku postoji termin “serendipitous” koji se odnosi na neplanirane srećne okolnosti koje su se desile. Primera radi krenete na astronomski kamp na Letenci I potpuno neplanirano, tamo sretnete svoju ženu. Buduću naravno. I tako sve se promeni iz korena, a potpuno neplanirano.
Bilo je to davnih ’60ih godina prošlog veka. Situacija u svetu na geopolitičkom planu je bila dosta napeta. Odmah po završetku WWII, nehi tihi rat je ostao da lebdi u vazduhu ali ovaj put između zemalja pobednica u WWII. Moralo je da se zna ko je No.1 u toj velikoj pobedi. Sva ta napetost u sistemu I konstantna neizvesnost ko će prvi pritisnuti crveno dugme, zapravo su izrodile I neke dobre stvari za nauku I čovečanstvo. Jedna od pozitivnih stvari koja je proizašla iz te svetske frke je zapravo ubrzan razvoj svemirskog programa, iz koga su kasnije proizašli I drugi benefiti (dehidrirana hrana na primer).
Ali kako se nije znalo šta ovi preko bare smeraju, smišljali su se planovi kako da se to sazna. Tada nisu postojale tako razvijene špijunske letelice, dronovi I sofisticirani senzorski uređaji koji bi u realnom vremenu otkrivali šta se dešava na droj strani planete. Nešto je moralo da se uradi po tom pitanju I lansirani su sateliti od strane SAD koji bi na neki način povećali grlobalnu sigurnost. Tako je rođen projekat Vela. To je projekat Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država za razvoj i implementaciju metoda za praćenje usklađenosti sa Sporazumom o zabrani niklearnih testova iz 1963. godine. Ovim sporazumom zabranjeno je testiranje nuklearnog oružja u atmosferi, u svemiru i pod vodom, što praktično znači da je bilo dozvoljeno samo testiranje nuklearnog naoružanja u podzeminm deotnacima.
Inicijalni projekat je bio ograničen na razvoj Vela satelita, ali je kasnije proširen i reorganizovan u tri različita nivoa praćenja:
- Vela Uniform, koji je bio deo projekta posvećen praćenju seizmičkih signala u cilju otkrivanja podzemnih i podvodnih nuklearnih proba
- Hotel Vela, koji je bio nastavak satelitskog programa za otkrivanje nuklearnih testiranja isključivo izvan atmosfere na proširenom opsegu
- Vela Sijera, koja je bila skup naprednih satelita koji su dizajnirani da detektuju testiranje kako u bliskim predelima svemira, tako i unutar atmosfere same planete.
Umetnička vizija, Vela u kosmosu
Dok je većina satelita kružila oko 800 kilometara iznad Zemljine površine, Vela sateliti su kružili na visini od preko 100.000 km. Na ovoj visini sateliti su kružili iznad Van Alenovog pojasa, što je značajno smanjilo šum na senzorima. Dodatna visina takođe je značila da sateliti mogu da otkriju eksplozije iza Meseca, to jest na lokacijama na kojima je vlada Sjedinjenih Država sumnjala da će Sovjetski Savez pokušati da prikrije testove nuklearnog oružja.
Prvi paket senzora koji je poslat u svemir, označen kao eksperiment "Vela Hotel", lansiran je sondom Rendžer 1 u avgustu 1961. godine. Sateliti su bili opremljeni senzorima za detekciju neutrona, x i gama zraka koji bi detektovali nuklearna testiranja izvan Zemljine atmosfere. Posedovali su 12 rendgenskih detektora i 18 detektora neutrona i gama zračenja, opremu za prenos podataka na Zemlju i solarne panele snage 90 vati za napajanje instrumenata. Proizvedeno je šest satelita serije hotel Vela, svaki sa dizajnerskim životom od šest meseci. Lansirani su nedelju dana posle potpisivanja PTBT sporazuma (Partial Test Ban Treaty). Nakon raspoređivanja ovi sateliti su ostali operativni i u vezi sa Zemljom 5 godina. Posle toga su ugašeni.
Vela 1 iz Vela hotel serije iz ptičije perspektive
2. jula 1967, u 14:19 UTC, sateliti Vela 4 i Vela 3 detektovali su gama bljesak, nepoznat i drugačiji od bilo kog poznatog potpisa nuklearnog oružja. Neizvesno šta se dogodilo, tim naučnika iz laboratorije u Los Alamosu, na čelu sa Rejom Klebesadeleom, podneo je podatke za istragu. Kako su dodatni Vela sateliti lansirani sa boljim instrumentima, tim iz Los Alamosa je nastavio da pronalazi neobjašnjive gama-zrake u svojim podacima. Analizirajući različita vremena dolaska gama bleskova koje su otkrili različiti sateliti, tim je uspeo ugrubo da proceni položaje šesnaest gama bljeskova i definitivno isključi zemaljsko ili solarno poreklo. Nakon detaljne analize, nalazi su objavljeni 1973. godine.
Umetnička vizija eksplozije zvezde sa udarnim talasom
Serija satelita hotel Vela nikada nije otkrila nikakvo oružje koje se testira u svemiru, ali su naučnoj zajednici pružili dragocene podatke vezane za mehaniku Sunčevog sistema. Važno je da je ova serija satelita odgovorna za otkrivanje gama bljeskova, eksplozije hiper masivnih zvezda. Ovo otkriće iz korena je promenilo naše shvatanje Univerzuma i pomoglo boljem mapiranju objekata dubokog svemira.
Izvori: Encyclopedia Astronautica, Vela nuclear detection surveillance satellites, "Observations of Gamma-Ray Bursts of Cosmic Origin". The Astrophysical Journal, 1979 Vela Incident: The Detected Double-Flash