Gravitacione opservatorije Virgo (u Italiji) i LIGO (u SAD) su u poslednjih pet godina pokrenule eru gravitacione astronomije (gravitational waves- GV). Gravitacioni talasi, nastali usled sudara dve crne rupe prvi put su detektovani septembra 2015. godine. Sudar dve neutronske zvezde, avgusta 2017. osim gravitacionih talasa je emitovao elektromagnetne talase, od radio do gama zraka, što je posmatrano na više zemaljskih i svemirskih teleskopa. Crne rupe srednje mase su bile nepoznate do nedavne detekcije spajanja dve crne rupe i nastanka nove s masom 142 puta većom od  mase Sunca.

Da bi se u potpunosti iskoristio potencijal astronomije sa više glasnika (elektromagnetni i gravitacioni), neophodna je nova generacija opservatorija gravitacionih talasa. Ajnštajnov teleskop (ET) je taj novi detektor treće generacije, koji će detaljno da istraži fiziku crnih rupa i neutronskih zvezda, i poveća naše razumevanje ponašanja materije u uslovima ekstremne gustine i pritiska kakve ne može da proizvede ni jedna laboratorija. On treba da „osvetli” tamnu energiju i tamnu materiju, da istraži nuklearnu fiziku supernovih, i da doprinese razumevanju strukture kosmosa i njegove evolucije.  

Ovako izazovni naučni ciljevi se mogu realizovati samo GV opservatorijom veće osetljivosti, sa dramatično poboljšanom tehnologijom, sa novom infrastrukturom. Idejni projekat ET odobrila je Evropska komisija. Konzorcijum evropskih zemalja i istraživačkih institucija i univerziteta u Evropi je zvanično podneo predlog za realizaciju takve infrastrukture uz političku podršku pet evropskih zemalja: Belgije, Poljske, Španije i Holandije, na čelu sa Italijom. Evropska gravitaciona opservatorija (EGO) u Italiji je prelazno sedište. Konzorcijum ET okuplja oko 40 istraživačkih institucija i univerziteta u nekoliko evropskih zemalja, uključujući: Francusku, Nemačku, Mađarsku, Norvešku, Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo. Očekuje se uključenje i programa Cosmic Explorer, pratećeg projekta u SAD.

Podnet je predlog da se Ajnštajnov teleskop, 2021. godine ažurira u mape puta Evropskog strateškog foruma za istraživačke infrastrukture (European Strategic Forum for Research Infrastructures -ESFRI). Mapa puta ESFRI opisuje buduće glavne istraživačke infrastrukture u Evropi. Ajnštajnov teleskop je najambiciozniji projekat buduće zemaljske GV opservatorije.

U cilju traženja mesta za izgradnju opservatorije, multidisciplinarni tim je uradio studiju seizmoloških svojstava područja napuštenog rudnika metala Sos Enattos na Sardiniji.

U ovome su učestvovai istraživači sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV), Nacionalnog Institut za nuklearnu fiziku (INFN) i Univerzitet u Sasariju, Padovi, Sapienci u Rimu, „Federico II“ iz Napulja, Naučnog instituta Gran Sasso (GSSI) i Evropske gravitacione opservatorije u Pizi. Studija pod nazivom: „Seizmološka studija područja Sos Enattos, mesta kandidata za smeštaj Ajnštajnovog teleskopa“ je objavljena  u međunarodnom časopisu Seismological Research Letters.

ET opservatorija mora biti izgrađena u geološki stabilnom i retko naseljenom području, da bi se izbegle vibracije tla (veštačkog i prirodnog porekla) koje mogu prikriti slab signal gravitacionog talasa. Podaci objavljeni u studiji pokazuju da je ovo jedno od najtiših mesta na svetu, što ga čini posebno pogodnim za izgradnju ET teleskopa, jer samo u takvim uslovima maksimizuje svoje mogućnosti za otkrivanje kosmičkih događaja.

Drugi kandidati za domaćina ET je regija Limburg, na granici između Belgije, Nemačke i Holandije.Ove lokacije se proučavaju i odluka o budućoj lokaciji ET-a biće doneta u narednih 5 godina.

Izvor: INFN, MAX PLANCK INSTITUTE

SVE JE FIZIKA Miša Bracić