obnovljeno 3.6.2024. 

To pitanje je, kažu kosmolozi, i važno i zanimljivo. Spada u ona na koja odgovor nije jednostavno i lako dati uprkos svom nakupljenom znanju nauke zadnjih vekova. Samo pitanje govori o nivou ljudskog znanja i spoznaje prirode, jer sve do pre jednog veka ono je bilo toliko besmisleno da nije ni moglo biti postavljeno. To je je kao kada biste nekog pitali kojom bojom raste trava. Besmisleno.

Kosmičko pozadinsko zračenje

Dobro, naučnici su, razmišljajući o tom pitanju, pošli od pretpostavke da se univerzum NE okreće. U njemu samom sve se okreće, i galaksije i zvezde i planete itd. ali sam univerzum ne. Takvo razmišljanje utkano je u kosmološki model koji opisuje svemir.

Ipak, naučnici vole sve da provere i dokažu pa i to da li se svemir okreće. Ali kako tako nešto utvrditi? Mi smo nezamislivo sitna tačkica u svemiru, gledamo svemir iznutra i kako onda spoznati njegovo eventualno rotiranje? 

Do odgovora na to pitanje istraživači su pokušali da dođu izučavanjem kosmičkog pozadinskog zračenja (Cosmic Microwave Background, CMB), a to  je toplotno zračenje u svemiru koje vuče poreklo još od Velikog praska (ili preciznije 380 000 godina nakon tog velikog događaja). Ovo zračenje je najstarija svetlost koja dopire do nas i koju možemo da detektujemo. Ono predstavlja dragoceni izvor podataka za kosmologe. 

E sad, kosmičko pozadinsko zračenje je isto u svim pravcima, sa vrlo malim varijacijama temperature. Kada kažemo da se radi o vrlo malim varijacijama onda je to u ovom slučaju zaista malo. Razlika u temperaturi iznosi svega hiljaditi deo stepena – što je ipak dovoljno da je istraživači uoče, izmere i zatim izučavaju. Ideja naučnika je bila da vide da li ove razlike mogu da svedoče o tome da je svemir na bilo koji način iskrivljen, što bi opet moglo da bude rezultat neke rotacije ili širenja većem u jednom nego u drugom pravcu. 

Međutim, naučnici su nakon niza merenja i analiza konačno došli do zaključka da kosmičko pozadinsko zračenje ne pruža dokaz o rotiranju svemira. Svemir je kako za sada izgleda  izotropan i homogen, što u konačnom znači da je jednoličan i da se ne vrti. 

Više: LiveScience

Izotropija je „svojstvo nekih tela da u svim pravcima pokazuju ista fizička svojstva (u njima se svetlost, toplota, elektricitet rasprostiru u svim pravcima podjednako).
Homogen znači: istorodan, istovrstan, jednak, jedinstven. Drugim rečima, gde god po nebu da pogledate videćete iste stvari: galaksije. Pa ako u jednom pravcu ima milion galaksija, onda ih otprilike toliko ima i u bilo kom drugom pravcu da gledate.