Od Velikog praska svemir se širi, ali po zakonu fizike gravitacija kao privlačna sila bi trebalo da ga uspori. U stvarnosti nije tako, svemir ubrzava.

Kao rešenje problema hipotetizovana je tamna energija koja bi trebalo da omogućava ubrzano širenje kosmosa. Ali niko zapravo ne zna o čemu se tu radi.

Claudia de Rham, profesor teorijske fizike na Imperial koledžu u Londonu za sebe kaže da joj stručnost leži u interfejsu između fizike čestica, gravitacije i kosmologije u kojoj razvija i testira nove modele i paradigme. Radi na razumevanju gravitacije na fundamentalnom nivou, sa naglaskom na teorijsku konzistentnost, kvantnu stabilnost i relevantnost za kosmologiju.

De Rham Teorijom masene gravitacije modifikuje Ajnštajnovu Teoriju opšte relativnost tako što gravitonima, hipotetičkim česticama, nosiocima gravitacione sile daje masu. Po Ajnštajnu gravitoni nemaju masu.

Ako gravitoni imaju masu, očekuje se da gravitacija ima uticaj na skalama vrlo velikih rastojanja, što bi moglo da objasni zašto širenje univerzuma nije obuzdano.

„Jedna je mogućnost da vam možda neće trebati tamna energija, tačnije, sama gravitacija ispunjava tu ulogu“, kaže De Rham.

De Rham ističe da je u ovoj fazi masena gravitacija još uvek samo teorija. Matematički je to proverivo, ali ne znamo da li odražava empirijsku stvarnost. Ali s pojavom astronomije gravitacionih talasa biće moguće testirati predviđanja teorije u narednoj deceniji i dalje.

„Bilo bi neverovatno kada bi se pokazalo da je ovo ispravno“, kaže ona.“To se može ili ne mora dogoditi, ali ono što će se dogoditi je da ćemo imati mnogo bolje temeljno razumevanje gravitacije i to je nešto tako duboko, to je danas jedno od velikih pitanja.“

De Rhama zanima brzina gravitacije koja nikada nije direktno izmerena i za koju teorija predviđa da bi u nekim okolnostima mogla biti brža od svetlosti. Ona istražuje da li se gravitacija, poput svetlosti, kreće različitim brzinama kroz različite materijale. Ako se to dogodi, postojale bi gravitacione duge koje bi se mogle videti na teleskopima sa gravitacionim talasom.

„Ako postoji nešto što ne razumemo ili postoji neko odstupanje u podacima, to je znak – znak da moramo nešto više da naučimo“, kaže ona. „To je znak da smo na ivici otkrivanja nečeg novog.“

De Rhama očekuje da će nova generacija opservatorija gravitacionih talasa, poput ESA-e  svemirske opservatorije Lisa, u narednoj deceniji detektovati slabe gravitacione signale iz kosmosa i podići nivo nauke koji će omogućiti kvalitetniji rad.

Izvor :

Imperial College London
The Guardian