Magnetici su materijali koji se mogu namagnetisati.
Vrste magnetika:
Meki magnetici – privremeni magneti. To su gvožđe (Fe), kobalt (Co) nikl (Ni). Oni se ponašaju kao magneti samo kada se nađu u magnetnom polju.
Tvrdi magnetici – permanentni, trajni, stalni magnet. To su čelik i magnetit.
Magnetno delovanje se javlja između magneta i magneta, i magneta i nekih metala.
Magnetno delovanje se dešava posredstvom magnetnog polja.
Magnetno polje je oblik materije u kome deluju magnetne sile.
Magnetna sila je mera magnetnog delovanja.
Linije magnetnih sila su zamišljene linije koje pokazuju jačinu, pravac i smer magnetnih sila.
Pravac magnetnih sila se poklapa sa tangentama linija sila magnetnog polja. Pošto su magnetne sile krive linije njihov pravac se menja iz tačke u tačku polja.
Smer magnetnih sila je od severnog pola ka južnom polu.
Polovi magneta su tačke na magnetu gde je gustina magnetnih sila najveća. U magnetnom polju se javljaju dva magnetna pola, severni (N) i južni (S)
Vrste magnetnih sila:
- Privlačne magnetne sile
- Odbojne magnetne sile
Privlačne magnetne sile deluju između severnog i južnog magnetnog pola. Odbojne magnetne sile deluju između istoimenih magnetnih polova.
Vrste magnetnih polja:
Homogeno magnetno polje je polje u kom je gustina magnetnih sila ista u svim delovima polja. Heterogeno magnetno polje je polje u kom je gustina magnetnih sila različita.
Magnetizam nastaje u mikrosvetu ili svetu atoma.
Magnetizam je posledica kretanja naelektrisanja.
Atomi su elementarni magneti. Kretanje elektrona u elektronskom omotaču stvara magnetno polje oko atoma. Atomi su najmanji magneti u prirodi.
Namagnetisavanje magnetika se dešava pod dejstvom magnetnih sila. Kada na elementarne magnete (atome) magnetika deluju magnetne sile nekog drugog magneta oni se postrojavaju u redove. Tada dolazi do slaganja magnetnih sila u magnetnim poljima elementarnih magneta. Njihova rezultanta je magnetno polje magnetika.
Zemlja-magnet
Usled usmerenog kretanja naelektrisanih čestica koje čine tečnu magmu u unutrašnjosti Zemlje oko nje se stvara magnetno polje. Za razliku od Zemlje, Mesec i Mars koji imaju čvrstu unutrašnjost nemaju magnetno polje.
Pošto su strujanja naelektrisanja promenljiva i magnetno polje Zemlje je promenljivo. Tako dolazi i do pomeranja magnetnih polova Zemlje. Magnetni i geografski polovi Zemlje se ne poklapaju.
Magnetno polje Zemlje ima veoma važnu ulogu za njen živi svet. Ono ga štiti od sunčevog i kosmičkog zračenja.
Najveće magnetno polje u našoj blizini ima Sunce. Ono se proteže do granica Sunčevog sistema. Otkrivena su magnetna polja na Jupiteru, Saturnu i Uranu. Najjača magnetna polja u Svemiru imaju magnetari čija su polja 10 000 miliona puta jača od Zemljinog.
Utvrđivanje:
SVE JE FIZIKA Miša Bracić |