Entropija predstavlja deo energije koji nije raspoloživ kako bi se izvršio neki rad. Prostije rečeno, entropija je mera uređenosti bilo kakvog oblika materije. Što je materija uređenija, to je entropija niža. Gledano u svetlu zakona termodinamike, u prirodi je nemoguće da se bilo šta nama poznato dogodi, neki proces na primer koji bi temperaturu doveo na apsolutnu nulu. Bilo kakav događaj u prirodi dovodi samo do porasta entropije, odnosno ona nemože biti snižena i doći na minimalnu vrednost. Apsolutnu nulu obično iskazujemo kao nulu na Kelvinovoj temperaturnoj skali i iznosi -273,15°Celzijusove skale ili -459,67° Farenhajtove skale.
Naučnici su uspeli da dostignu izuzetno niske vrednosti temperature, gotovo da je to apsolutna nula. Brojčano iskazano, dostigli su sto piko Kelvina ili 10-10 Kelvina ali kao što je rečeno apsolutnu nulu nije moguće dostići na osnovu naših dosadašnjih saznanja. Istraživači su zapazili neke osobine materije koje se pojavljuju kada se približimo toj temperaturi kao što je super provodnost, na primer.
Gore iznesene činjenice u vezi najniže temperature su opšte poznate širokom krugu ljudi ali ono što je manje poznato jeste da postoji i najviša temperatura, takozvana Plankova temperatura.
Plankova i maksimalna temperatura
Nula na Plankovoj temperaturnoj skali je jednaka apsolutnoj nuli dok je jedinica Plankova temperatura i svaka druga temperatura je samo njen decimalni deo. Na današnjem nivou saznanja, fizika kojom pojmimo prirodu postoji do 1,416833(85) X 1032 Kelvina. Na temperaturama iznad navedene vrednosti, fizika nije u stanju da predvidi pojave u prirodi, odnosno zakoni fizike prestaju da važe.
Inače, za razliku od najniže moguće temperature, među naučnicima nepostoji potpuno slaganje u vezi kosmoloških modela i predpostavlja se da će bolje poznavanje vasione u kojoj živimo dovesti i do spoznaje o još višim temperaturama nego što je to trenutno.
Na osnovu trenutno dostupnih informacija, najviša dostignuta temperatura na Zemlji u laboratorijskim uslovima iznosi oko 5,5 triliona Kelvina, odnosno reda veličine 1012 Kelvina. Astronomska posmatranja kvazara pokazuju temperaturu višu od deset triliona stepeni, red više od one u laboratoriji. Obe navedene temperature su tek jedan zanemarljivi deo Plankove temperature i koja je reda 1032 Kelvina.
Prevod i adaptacija Laslo Kočmaroš 25.12.2017.
Izvor teksta i ilustracije:
https://www.zmescience.com/other/minimum-and-maximum-temperatures-043294/
Dodatak na tekst:
Temperaturna skala od najniže do najviše vrednosti (I deo):
Temperaturna skala od najniže do najviše vrednosti (II deo):
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
