Ovaj generator, za koga proizvođač obećava 20 godina operativnog veka, daje 1 kW struje pri brzini vetra od 11 m/s. Pri upola manjoj brzini, godišnje se proizvede preko 1.200 kWh. Maksimalna dozvoljena brzina vetra je 65 m/s. Ukupna težina jedinice iznosi 113,5 kg.
Svako ko zbog prekomerne upotrebe klime želi da u ove sparne letnje dane smanji svoj račun za struju za 20 do 40% treba samo da skokne do firme „Cascade Engeneering" i da za $10.000 (6.000 i nešto evra) i kupi novu turbinu na vetar, koja može da se začas montira na krov zgrade ili kuće. Ova plastična sprava, prečnika 2,10 metara, ima široki prsten oko rotora koji ima za zadatak da smanji vibracije i buku; kompanija tvrdi da je turbina jednako bučna kao i šapat. Na vetrovitimlokacijama, ovaj vertogenerator je u stanju da godišnje uštedi oko 2.000 kilovatsati[1].
U svetu se sve više teži ka ovakvim „zelenim" izvorima električne energije (godišnji rast je 25-35%). Prednjači Nemačka, koja ima instalirano preko 20.000 MW snage. Ako se ima u vidu da 1 MW može da opsluži potrebama za strujom oko 10.000 domaćinstava, znači da bi u svetu već sada preko 100 miliona domaćinstava moglo da dobija električnu energiju od vetrogeneratora.
Prvu turbinu pokretani vetrom sa horizontalnom osovinom smislili su Rusi 1931. na Jalti. Bio je to generator od 100 kW, smešten na toranj visok 30 metara.
Danas najveću turbinu na svetu napravile su nemačke kompanije Enercon i REpower. Vetrogenerator Enercon E-126 daje 6 MW i ima ukupan prečnik od 126 metara.
Švedska turbina zvana Matilda, za 15 godina rada je proizvela 61,4 GWh, što je više obnovljive enegrije od bilo koje wind power turbine na svetu. Nažalost, demontirana je juna 2008. godine.
[1] Danas kod nas cena električnog kilovata iznosi 4,57 dinara (bez PDV od 18% 3,87 dinara). Znači da bi godišnja ušteda po domaćinstvu iznosila oko 100 evra.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
