Bela rupa je hipotetički astronomski objekat, koji se smatra suprotnošću crnoj rupi. Ona izbacuje materiju i nije moguće da se u njenu unutrašnjost prodre spolja, jer bi za to bila potrebna brzina veća od brzine svetlosti. Ova teorija se istražuje još od 1965. godine.
Ekvivalentno hipotetičkim tahionima, trebale bi da postoje bele rupe ili plakativno „kosmički gejzeri“, kao moguća matematička rešenja za jednačine opšte teorije relativiteta. Činjenica da postoje matematička rešenja za ove jednačine, ne znači da bele rupe moraju realno da postoje. Ono što im je zajedničko sa crnim rupama je takozvani singularitet u centru. Singularitet je mesto gde vrednosti jedne fizikalne veličine ideu prema „beskraju“.
Postoje razne teorije o belim rupama. Jedna od njih je da se kod rešenja radi o crnim rupama koje se nalaze u vremenskoj suprotnosti. Jedna druga teorija dakle da crna i bela rupa zajedno obrazuju crvotočinu. To znači, da bi materija koja upadne u crnu rupu bila izbačena na drugom kraju univerzuma, ili čak možda u jednom drugom univerzumu, gde bi izašla iz crne rupe. Moguće je i da je Veliki prasak u stvari bela rupa iz koje je nastala materija.
Do sada bele rupe nisu eksperimentalno dokazane. Pre nekoliko decenija mislilo da objekti kao kvazari mogu da se dovedu u vezu sa belim rupama, ali nije to moglo biti dokazano.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
