Ili: KOLIKI JE KOSMOS?

Kada pogledamo u mikrokosmos vidimo svet elementarnih čestica a kada pogledamo u makrokosmos vidimo svet zvezda i galaksija. Granice i jednoga i drugoga sveta su nam za sada toliko nedostupne i nevidljive da ni umom ne možemo da ih sagledamo i pretpostavimo.  

Veća ilustracija

Kada golim okom pogledamo u nebo vidimo oblake, Sunce i Mesec. Kada pogledamo u noćno nebo vidimo Mesec, 5 planeta, oko 6 000 zvezda i samo jednu galaksiju. Mesec je udaljen 386 400km, planeta Saturn oko 1,5 milijardi km. Zvezde koje vidimo su udaljene od 4 do nekoliko desetina hiljada svetlosnih godina. Golo oko nam dopire do udaljenosti od 2 miliona svetlosnih godina. Na toj udaljenosti se nalazi galaksija Andromeda sa koje nam dolazi svetlost njenih 400 milijardi zvezda. Svetlosna godina je rastojanje koje pređe svetlosni zrak za godinu dana krećući se brzinom od 300 000km/s, što je oko 9 460 800 000 000km.

Ako hoćemo da vidimo dalje moramo da se služimo pomagalima kao što su teleskopi. Prvi teleskop je napravio Galileo Galilej 1609.godine To je bio optički teleskop, hvatao je samo vidljivu svetlost. Danas imamo lepezu različitih teleskopa, od radio teleskopa koji primaju radio talase preko infracrvenih i ultraljubičastih, do teleskopa koji primaju rendgenske(X-zrake) i gama zrake. Zahvaljujući ovim teleskopima vidimo skoro sve što postoji u našem Svemiru. Ovi teleskopi su nam omogućili dobacivanje pogleda do objekata udaljenih više od 13 milijardi svetlosnih godina.

Ako pogledamo ispod naših nogu tu smo nešto uskraćeni. Pogled nam dopire do zrnaca peska i krupnijih zrnaca prašine. Lupa može da nam malo pomogne ali najveća su nam pomoć optički i elektronski mikroskopi kojima možemo da vidimo naše ćelije i strukture kristala ali ne možemo da vidimo atome i molekule a kamoli još sitnije protone, neutrone, elektrone i kvarkove. Ovako  male čestice detektujemo akceleratorima, najsloženijim uređajima na planeti.  Prošle, 2013. naučnici su pomoću kvantne laserske kamere uspeli da snime strukturu atoma vodonika ( slika levo) koja je veličine 10‾14 m. Najsitnije elementarne čestice, kvarkovi, veličine 10‾18m, za sada ostaju van domašaja našeg vida.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić