| IVANA HORVAT

Astronomska istraživanja dostižu neverovatne visine. Više nego ikada bliži smo nedostižnim crnim rupama, krajnim granicama univerzuma i udaljenim vansolarnim sistemima. Evropa se nalazi na čelu ovih istraživanja zahvaljujući astronomskim postrojenjima koje gradi Južna evropska opservatorija (ESO). U ekskluzivnom intervjuu generalni direktor ESO-a, Tim de Zeeuw, govori o budućim koracima najproduktivnije astronomske instutucije na svetu čija istraživanja su, samo prošle godine, rezultirala sa neverovatnih 840 recenziranih naučnih radova.

Tim de Zeeuw ispred Veoma velikog teleskopa. Izvor: ESO.

Iako se sedište nalazi u Garhingu pored Minhena, ESO gradi teleskope na tri lokacije u Čileu – zemlji koja ima najbolje posmatračke uslove na svetu. Još bolji uspeh biće postignut novim revolucionarnim teleskopom, Evropskim izuzetno velikim teleskopom (E-ELT), čije će performanse nadmašiti sve trenutno operativne teleskope. Biće to pravi naslednik ESO-vog Veoma velikog teleskopa, kakvog naučna zajednica samo može poželeti.

Ovakav teleskop bi mogao da dovede do slične revolucije u astronomiji koja je nastupila pre 400 godina, kada je Galileo Galilej po prvi put uperio teleskop ka nebu i otkrio svet kakav nismo ni sanjali da postoji. “Oko” teleskopa biće veličine polovine fudbalskog stadiona u prečniku i predstavljaće pravi evropski prozor u univerzum. E-ELT će se pozabaviti veoma interesantnim problemima kao što je priroda misteriozne tamne materije i energije, ali baviće se i planetarnim sistemima u naseljivim zonama u kojima bi život mogao da opstane. E-ELT će nas staviti na korak bliže odgovoru na pitanje: da li smo sami u svemiru.

Međutim, u Atakama pustinji u severnom Čileu dešava se još jedna bitna stvar. Na vrtoglavoj visini od 5000 metara nadmorske visine postavljen je veliki niz antena - ALMA - koje će u suvim pustinjskim uslovima, visoko na platou Šahnantor na čileanskim Andima, omogućiti čoveku da zaviri u ogromna prostranstva hladnih oblaka međuzvezdanog gasa i prašine, koji se nalaze na temperaturi od nekoliko desetina stepeni iznad apsolutne nule – najniže moguće temperature u prirodi. ALMA se sastoji od 66 visoko preciznih antena, koje mogu biti raspoređene na rastojanje od čak 16 kilometara, što će joj omogućiti neverovatan “zum” u najtamnije predele svemira, a astronomima dati priliku da se pozabave najbitnijim pitanjima našeg kosmičkog porekla. Ovaj projekat međunarodne saradnje je najveći astronomski projekat koji postoji na Zemlji.

	Generalni direktor ESO Tim de Zeeuw

B92: Nedavno ste se vratili iz Čilea gde se odigrao jedan veoma bitan događaj za budućnost astronomije?

TZ: Tačno, 19. juna odigrao se konkretan korak ka izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će imati ogledalo prečnika skoro 40 metara. Prva konkretna akcija se odvila na vrhu planine gde će teleskop biti postavljen.Razneli smo deo vrha kako bi napravili platformu čija izgradnja će trajati šest meseci. Takođe, pravimo i novi put do vrha planine koji će biti završen sredinom sledeće godine.

Kada očekujete da će izgradnja teleskopa biti gotova?

Za deset godina.

Simbolično, samo nedelju dana pre ovog događaja, ESO je, zajedno sa međunarodnim partnerima, uspeo da završi još jedan veliki projekat – teleskop ALMA . Poslednja u nizu od 66 antena dopremljena je na platformu.

Da, ALMA je skoro završena. Ovo je bio veoma važan i simboličan korak – poslednja antena teleskopa ALMA dopremljena je na visoravan, koja se nalazi na 5000 metara nadmorske visine. Još mnogo toga treba da se uradi kako bismo bili sigurni da svi delovi opservatorije rade kako treba. Ali, prve opservacije su već odrađene tokom prethodne dve godine i to je siguran znak da sve antene rade odlično i već su izuzetno dobro odradile deo posla.

Šta očekujete od teleskopa E-ELT? Na sajtu ESO-a piše da očekujete revoluciju jednaku onoj koju je Galileo napravio kada je uperio prvi teleskop ka nebu?

Rečenica na sajtu je inspirisana činjenicom da će pomak u kvalitetu posmatranja neba, koji će E-ELT ostvariti u odnosu na današnje velike 8-metarske ili 10-metarske teleskope, biti sličnog reda veličine kao pomak koji je ostvario Galileo sa svojim teleskopom u poređenju sa posmatranjem neba golim okom. Uzimajući ovo u obzir, možemo očekivati slična iznenađenja, u smislu da odjednom vidimo svemir mnogo jasnije nego ranije.

Ne mogu da predvidim još neotkriveno. Jasno je, na primer, da će proučavanje masivnih crnih rupa koje se nalaze u našem Galaktičkom centru biti podignuto na jedan novi nivo. Okolina crnih rupa će biti proučavana u uslovima koje ne možemo da simuliramo na Zemlji. Takođe, ostvarićemo veliki progres kada je proučavanje vansolarnih planeta u pitanju, pogotovo onih sa čvrstom površinom koje se kreću oko drugih sunaca. Ovaj teleskop će biti dovoljno veliki ne samo da vidi udaljene planete koje kruže oko drugih zvezda, nego i da odredi njihovu udaljenost od matične zvezde. Omogućiće nam da uradimo još neka merenja i, nadamo se, da utvrdimo karakteristike njihovih atmosfera. A za sve to nam je neophodan teleskop od 40 metara jer zvezde su na udaljenostima na kojima jesu i to ne možemo da promenimo.

Ali zato možemo da pravimo veće teleskope?

Tačno!

Zašto je međunarodna saradnja važna na projektima kao što je ovaj?

TZ: Ima mnogo razloga. Zemlje podržavaju razvoj fundamentalnih nauka i voljne su da investiraju u njih. Veličina ovakvih projekata je tolika da bi možda zemlje poput Nemačke mogle samostalno da ga finansiraju, ali to bi bio prevelik doprinos u jednoj oblasti, pa je zato bolje da se trošak podeli. Ali, postoji i još dublji razlog za to: sve tehnologije i industrije neophodne da se sagradi ovakav teleskop ne postoje samo u Nemačkoj, ali ako pogledate listu zemalja članica ESO-a, videćete da su zastupljene u svim tim zemljama. Zaista možete da uradite nešto sasvim jedinstveno kada sarađujete. Takav je program ESO -a i zemlje članice su navikle na to – tako je sagrađen VLT, tako je naš udeo u teleskopu ALMA ostvaren i pokazalo se da je dobar model za izgradnju novog teleskopa.

Teleskop E-ELT u poređenju sa Allianz arenom u Minhenu. Izvor: ESO.

Da li očekujete da će se priključiti još neke zemlje i da li ste vodili bilo kakvu vrstu pregovora sa Srbijom?

Vodili smo nedavno razgovore sa Poljskom o priključenju i to je sad prešlo na formlani nivo razgvora sa njihovom vladom. Svaka zemlja koja je u uniji je dobrodošla, ali je takođe veoma bitno da je za to zainteresovana i vlada te zemlje, a ne samo astronomi i takođe je bitno da vlada smatra da su fundamentalne nauke, kao što su fizika, astronomija i prateće tehnologije veoma bitne. Tako da, ako je to prioritet zemlje, naravno da je uredu.

Koliko napornog rada, a koliko zadovoljstva donosi pozicija generalnog direktora jedne tako velike naučne institucije?

To je najbolji posao na svetu!

Hvala Vam na razgovoru.

Nema na čemu.