Krajem marta 2008. sa WMAP-a (Wilkinson Microwave Anisotropy Probe) stigli su najnoviji i najtačniji podaci o starosti svemira. Na osnovu prikupljenih podataka naučnici su utvrdili da je univerzum star 13,73 milijarde godina (uz moguću grešku od 120 miliona godina, tj. 0,87%).
Misija WMAP ima za cilj prikupljanje podataka o mikrotalasnom kosmičkom pozadinskom zračenju (CMBR, Cosmic Microwave Background Radiation), koje predstavlja najstariji ostatak i najbolju potvrdu velikog praska.
WMAP-ovi osetljivi senzori stalno pretražuju kosmos, prikupljajući podatke u mikrotalasnoj oblasti spektra i beleže i najsitnije promene u registrovanom zračenju. Nalazi se u drugoj Lagranževoj tački sistema Sunce - Zemlja, na 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Lagranževa tačka je mesto gde je gravitacioni uticaj nastabilniji, a tu su i smetnje koje potiču od Sunčevog zračenja male. Detektori "slušaju" ma talasnim dužinama od 3,3 do 13,6 mm (odnosno frekvencijama od 22 do 90 GHz).
CMBR potiče iz perioda kada je svemir bio star oko 400 hiljada godina, kada je njegova temperatura iznosila 3.000 K. U tim uslovima dolazilo je do rasejavanja fotona na neutralnim atomima vodonika. Upravo ti fotoni su ono što WMAP posmatra, ali danas je njihova temeratura mnogo manja i iznosi 2,7 K. Podaci koje WMAP prikuplja omogućavaju nam bolje razumevanje strukture univerzuma neposredno nakon velikog praska.
Slično kao i u fotografiji, tako i ovde - što duže snimate neki taman objekat on će biti jasniji na fotografiji. Nakon 7 godina neprekidnog prikupljanja podataka WMAP nastavlja da daje sve tačnije i tačnije podatke o tome kako je svet nastao.
Prema: The Most Precise Measurement of the Age of the Universe Yet