U svemiru su razdaljine toliko velike da ih nema smisla meriti metrima i kilometrima i zato se rastojanje između npr. zvezda meri svetlosnim godinama (a to je daljina koju svetlosni zrak prevali za godinu dana). Ali u Sunčevom sistemu nije praktično razdaljine meriti svetlosnim godinama jer su one, te razdaljine, mnogo manje od svetlosne godine. Recimo, ako biste putovali brzinom svetla sa Zemlje do Sunca biste stigli za 8,5 minuta.

Zato je potrebna neka druga, prigodnija merna jedinica za merenje rastojanja među telima Sunčevog sistema i ona je nađena u rastojanju Zemlje od Sunca. Koliko je to rastojanje?

Mali problem je što se sva tela u svemiru kreću po eliptičnim orbitama pa se ta razdaljina stalno menja. Razlika između Zemljinog afela (što je najveće rastojanje Zemlje od Sunca i iznosi 152 098 233 km) i Zemljinog perihela (najmanje rastojanje, 147 098 291 km) nešto manje od pet miliona kilometara, pa ona nije upadljivo velika. Ipak, ona postoji pa je za mernu jedinicu uzeto srednje rastojanje Sunca od Zemlje, a ono iznosi 149.597.871 kilometara. Naravno, tolika preciznost je suvišna pa je dovoljno uzeti da je astronomska jedinica jednostavno 150 miliona kilometara. 

Skraćena oznaka za astronomsku jedinicu je AJ. Na engleskom ta jedinica se zove astronomical unit a njena skraćenica je AU. 

Evo nekih rastojanja u astronomskim jedinicama:

Do Kajperovog pojasa ima od 30 do 55 AJ, a do Ortovog oblaka od 5.000 (unutrašnja granica) do 100.000 AJ.