Kada stojimo na površini Zemlje, jasno nam je da je ona ograničenih dimenzija. Na bilo koju stranu da krenemo, vratićemo se u polaznu tačku, ili ako je promašimo, vrtećemo se u krugu. Ako probamo u dubinu, i ona je konačna, desetak hiljada kilometara i na drugoj smo strani. Jedino ako pogledamo u vis, u pravcu neba, tu izgleda nema ograničenja u tome koliko daleko se može otići.

Da li tamo negde postoji kraj svemira, da više nema manje više pravilno raspoređenih galaksija, nego da postoji granica iza koje više nema galaksija, praktično da postoji rub iza koga nema svemira kakvog mi poznajemo? To bi bilo vrlo čudno, granica do koje postoje kosmički objekti, a dalje ništa. I to ništa ne bi bilo ništa jer bi to bio prostor popunjen svetlošću i zračenjem objekata koji su ispred granice. To bi se uklapalo u Velik prasak, nulte tačke iz koje je sve krenulo, ali je čudno postojanje prostora u kome se materija širi. Kao da je postojalo pre Velikog praska.

Fotografija snimljena svemirskim teleskopom Habl prikazuje jato galaksija ACO S 295, kao i mnogo galaksija u pozadini i zvezda u prvom planu. ESA/Hubble & NASA

Da li je možda vasiona beskonačna? Mnogi misle da je tako. To znači da ako bismo se kretali u bilo kom smeru, nikada ne bismo došli do kraja, neprestano bi prostor bio naseljen galaksijama. I ovo je čudno. Možda i nije teško prihvatiti sliku beskonačno velikog, ali statičkog, svemira. Pošto znamo da se svemir (tj. prostor) širi, teško je shvatiti širenje nečega beskonačno velikog. Posebnu komplikaciju čini saznanje da objekti koji su dalje od nas, brže se udaljavaju od nas, najdalji čak nadsvetlosnom brzinom. U beskonačno velikom svemiru, vrlo daleki objekti od nas bi dosezali skoro beskonačnu brzinu udaljavanja od nas.

Rešenje bi moglo da bude da se neki delovi beskonačno velikog svemira šire (kao naš), a drugi delovi, kao posledica širenja susednih delova, se sažimaju, održavajući ravnotežu svemira.

Ostaje još jedna mogućnost, da je svemir zakrivljen tako da kada bismo se kretali u jednom smeru dovoljno dugo, vratili bismo se odakle smo krenuli. Tada bi svemir bio konačan, ali bez granice. Kao na planeti Zemlji, ne možemo da dođemo do kraja sveta. Ali naučna merenja svemira pokazuju, sa mogućnošću greške od par procenata, da svemir nije zakrivljen nego da je ravan, tako da mogućnost konačnog svemira bez granica je najmanje verovatna.

Nauka za sada ne zna da li je vasiona konačna ili beskonačna. To je jedno od velikih neodgovorenih naučnih pitanja.