Evropska svemirska agencija (ESA) je 2013. godine poslala satelit Gaia u svemir, opservatoriju za prikupljanje podatka o pozicijama, udaljenostima i kretanjima zvezda. Dobijeni podaci se koristite za izradu najvećeg 3D svemirskog kataloga ikada, koji ima ukupno milijardu zvezda, planeta, kometa, asteroida, kvazara i drugih nebeskih objekata.
Od početka misije, ESA je tri puta objavljivala podataka sa Gaie. Na osnovu trećeg objavljivanja (Earli Data Release 3, Gaia EDR3), astronomi su napravili mapu celog neba koja uključuje ažurirane podatke o nebeskim objektima u našoj galaksiji.
EDR3 uključuje podatke o položaju i sjaju više od 1,8 milijardi zvezda, paralaksi, pravom kretanju i boji blizu 1,5 milijardi zvezda. Sadrži i podatke od 1,6 miliona ekstragalaktičkih izvora svetlosti, uključujući zvezde, globularna jata i udaljenije galaksije.
Mapa gustine Mlečnog puta zasnovana na EDR3 bez dodavanje boje (ESA/Gaia/DPAC/A. Moitinjo i M. Barros)
Šta vidimo na mapi?
Svetlije oblasti odgovaraju gušćim koncentracijama svetlih zvezda, tamnije oblasti su delovi neba gde se nalazi manje zvezda i zvezda slabijeg sjaja. Širom galaktičke ravni postoje tamne oblasti u prednjem planu koje stvaraju oblaci međuzvezdanog gasa i prašine koji apsorbuju svetlost udaljenijih zvezda. Mnoge od njih su difuzne magline u kojima se rađaju nove zvezde. Svetla horizontalna struktura odgovara spljoštenom disku Mlečnog puta (ravan galaksije) gledano sa ivice. U sredini je najveći sjaj guste koncentracija zvezda i gasa, tj. centar Mlečnog puta. Imajte u vidu da ova slika prikazuje kompletni zvezdani svod, ne jednu polovinu. Zatim tu su mnoga globularna i otvorena jata koja se pojavljuju kao svetle tačke na slici, od kojih su neke susedne galaksije. Dva svetla objekta u donjem desnom uglu slike su Veliki Magelanov oblak i Mali Magelanov oblak, dve patuljaste galaksije koje kruže oko Mlečnog puta.
Kretanje zvezda
Gaia je u svojoj višegodišnjoj misiji poslala i vredne podatke o kretanju zvezda. Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju kreirali su animaciju koristeći pravilna kretanja 40.000 nasumično odabranih zvezda u narednih 1,6 miliona godina. „Znanje koje je prikupila Gaia utiče na preciznost satelitske navigacije u budućnosti“, rekao je profesor Markku Poutanen sa Finskog instituta za geoprostorna istraživanja (FGI). „Položaji satelita i orijentacija Zemlje u svemiru određeni su u referentnom okviru vezanom za položaj kvazara. Preciznost i stanje tehnike referentnog okvira su kritični za preciznost u navigaciji.”
Kretanje zvezda na nebu prema Gaia EDR3 podacima (ESA, Gaia DPAC). Gaia prikuplja informacije o zvezdama Mlečnog puta, udaljenim ekstragalaktičkim kvazarima i asteroidima našeg Sunčevog sistema. U animaciji kratki i dugi tragovi opisuju promene u pozicijama zvezda u narednih 80.000 godina.
Izvor:
https://www.universetoday.com/