Drevni narodi su u početku noćno nebo posmatrali znatiželjno. Kada su počeli zvezde da koriste kao oruđe i da razumeju njihovo kretanje učinili su astronomiju jednom od prvih nauka, ako ne i najstarijom naukom.

Prvi pokušaj ljudskih bića da stvore neku ozbiljnu vezu sa nebesima dogodio se grupi nomada pre 7 000 godina, u Nabta Plaja, u afričkoj savani, 1100km južno od Velike piramide u Gizi u Egiptu. Kult obožavatelja stoke izgradio je kameni krug kojim je zabeležio kretanje zvezda kako bi pratio dolazak letnjeg solsticija i sezonske monsune od kojih su zavisili zbog vode i hrane.To je najstarije poznato astronomsko nalazište na Zemlji.

Hiljadama godina nakon izgradnje Nabta Plaje, slično se odigralo širom sveta. Razvijanje znanja o zvezdama pokazalo se ključnim za poljoprivredno društvo. Kako je vreme odmicalo civilizacije širom sveta su se sve više oslanjale na tumače kretanaja na noćnom nebu. Svetu su bili potrebni astronomi..

Drevni ljudi su projektovali svoje mitove i bogove u nebesa ali su i precizno beležili zapažanja i promene i povezivali ih s ponašanjem sveta prirode. To im je omogućilo da predviđaju bitne događaje u budućnosti, kada će doći kiše ili kada je vreme za setvu.

Mnoga drevna društva su određivala položaj Sunca na nebu tokom letnjeg i zimskog solsticija, najdužih i najkraćih dana u godini ili prolećne i jesenje ravnodnevnice. Čitanjem sa džinovskog nebeskog sata na kom su im kazaljke bila sazvežđa koja izlaze na zalasku sunca određivali su vreme.

Samo u Evropi se nalazi oko 35 000 megalita igrađenih pre 6500 i 4500 godina, uglavnom duž obala Atlantika i Mediterana. Hronologija i sličnosti evropskih lokaliteta ukazuje da se tradicija izgradnje megalita prvi put pojavila duž obale Francuske odakle je prosleđena širom regiona.

Izvor: Astronomy

SVE JE FIZIKA Miša Bracić