Oumuamua, misteriozni objekat iz drugog solarnog sistema koji nam je prošle godine bio u poseti i dalje privlači pažnju, ne samo stručnjaka već i šire javnosti. Po nekim svojim karakteristikama to nebesko telo se ne uklapa u poznate matrice te zbunjuje naučnike, a po medijima se pronose pretpostavke, čak i tvrdnje koje se graniče sa naučnom (i drugom) fantastikom.
Umetnička predstava iz animiranog filma The Mystery of Our First Interstellar Visitor Just Got More Complicated
|
iz članka: 1I/ʻOumuamua – šta smo saznali i šta nećemo saznati o međuzvezdanom posetiocu Nebesko telo otkriveno 19. oktobra na snimcima opservatorije Pan-STARRS, a za koji će se naknadno utvrditi da je snimljeno sa istog mesta i prethodne noći, kao i još 14. oktobra sa teleskopa Catalina Sky Survey, kada se od Zemlje nalazio na svega 0,162 astronomske jedinice, prvo je smatrano (međuzvezdanom) kometom, i shodno tome ponelo oznaku C/2017 U1 (PANSTARRS), a nakon što nije primećena kometska aktivnost, po prvi put u istoriji, ova oznaka je zamenjena asteroidnom u A/2017 U1. Na koncu je Međunarodna astronomska unija, kada više nije bilo sumnje da nebesko telo dolazi iz međuzvezdanog prostora, uvela i novu kategoriju I, te je dobilo punu zvaničnu oznaku 1I/2017 U1 (ʻOumuamua), sa mogućnošću da se ravnopravno označava sa 1I, 1I/2017 U1, 1I/ʻOumuamua, te je dopustila i da se odmah imenuje od strane pronalazača. Odabrano je ime ʻOumuamua, što na havajskom jeziku, ako je verovati, u slobodnom prevodu znači izviđač. Oznaka 1I govori da je ovo prvi otkriveni objekat u klasi međuzvezdanih malih tela, kao što je to slučaj sa Halejevom kometom (1P/Halley) u klasi (kratko-)periodičnih kometa . |
Danas se zna da je ʻOumuamua u Sunčev sistem duboko zaronio - 1000 AJ (astronomska jedinica = 150 miliona kilometara) od Sunca - pre više od jednog veka, ali je uočen tek 19. oktobra 2017. Poslednji put je posmatran 2. januara ove godine kada je imao magnitudu od samo 27 m da bi nakon toga nestao u tami svemira. Ali do tada je već bila zabeležena njegova putanja i brzina što je omogućilo da se proračuna dalje kretanje ovog tela. Tako se zna da je nakon 3. maja ʻOumuamua ponovo izašao izvan Jupiterove orbite; godine 2024. ući će u Kajperov pojas kroz koji će putovati godinu dana. 2038. dostići će razdaljinu koju je do sada prevalio Voyager, a 2196. biće opet daleko 1000 AJ od Sunca i nastaviće da se udaljava idući ka Ortovom oblaku. Ortov oblak je oblast nastanjena kometama na samoj granici Sunčevog sistema, a prostire se na daljini od 2000 do čak 200.000 AJ.
ʻOumuamua je dug 800 metara, a širok svega 80, te je, prema tome, naglašeno izdužen. To jeste malo neobičan oblik, ali i mnogi asteroidi imaju prilično neobične oblike.
VRSTA
To je ono što se zna. Ostaju, međutim, neka otvorena pitanja i što se ʻOumuamua više izučava to je njihov broj veći, a samo telo sve misterioznije.
Ono što jeste neobično je ubrzanje kretanja ovog tela. To kretanje ne može da se objasni isključivo gravitacijom. Zbog toga je jedan tim naučnika pretpostavio da se ne radi o asteroidu, kako je bilo prvobitno zaključeno, već o kometi. Ledena površina komete se topi u blizini Sunca i odmah pretvara u gas koji kometa ispušta poput nekog kosmičkog repa, suprotno od Sunca. Ali istovremeno taj gas, odlazeći sa komete, vrši pritisak na nju te tako utiče na njeno ubrzanje.
To bi moglo da bude dobro objašnjenje za neočekivano ubrzanje ovog tela, ali posmatranjima nije uočeno nikakvo ispuštanje prašine sa njega. Kada gas počne da ističe, on sa sobom povuče i prašinu koja je nataložena na kometu. A prašine u repu nema!
Pristalice teorije „komete“, opet odgovaraju da se možda radi o krupnijim česticama prašine koje utiču na ubrzanje komete, ali je njih teže videti u vidljivim talasnim dužinama.
Dobro, nema prašine, ali šta je s gasom? Ni on nije zapažen. To jeste čudno, mada i za to postoji neko objašnjenje. Posmatrači su očekivali da vide CN gas (fenacil hlorid) jer je on sjajan i lako uočljiv i upravo njega ispuštaju komete kada se približe Suncu. Ali gas nije uočen. Možda se na ovom mestu treba setiti da je ovo telo došlo iz drugog solarnog sistema pa da je zbog toga njegova građa manje ili više različita od građe neke „naše“ komete. Pitanje da li je ovo kometa, i pored svih objašnjenja, ipak ostaje otvoreno.
Razmatrana je i odrazna moć tela. Ona može astronomima da kaže ponešto o obliku, veličini i sastavu objekta. Ali i ovde ovo telo ima iznenađenje za astronome, jer umesto četiri očekivana procenta refleksije za komete, ovo telo ima deset. A to je neobično - mada ne i nemoguće.
Astronomi su posmatrali ʻOumuamua Spitzerovim infracrvenim svemirskim teleskopom više od 30 sati. Ali, nisu otkrili ništa. Ovo telo je misteriozno. Ne uklapa se potpuno ni u jednu poznatu vrsto svemirskih objekata.
POREKLO
Posebno je pitanje poreklo ʻOumuamua. Jedino što se zna jeste da je ʻOumuamua rođen izvan našeg solarnog sistema. Moguće je da se ovo telo ne uklapa u poznate šeme baš zbog toga, ali gde je rođeno?
I tu međutim postoje neke misterije. Pošto je poznata putanja ovog tela, ili bar jedan njen deo, ona nas može odvesti do kuće ʻOumuamua. Naravno treba tražiti zvezdu koja je u vreme nastanka tela bila na njegovoj putanji.
Pronađena su četiri moguća mesta, ali ni jedno nije idealno, jer u svakom je brzina ʻOumuamua, po urađenom modelu previsoka. Umesto očekivanih nekoliko kilometara u svekundi izlazi da se ʻOumuamua kretao brzinom od preko 10 pa čak i celih 25 kilometara u sekundi. Opet, to nije nemoguće, ali je čudno i malo verovatno.
Razmatrala se mogućnost da je ʻOumuamua došao iz binarnog zvezdanog sistema, ali ni u jednom od četiri pomenuta mesta nema binarnih zvezda.
Na kraju, misterija ostaje i sve više je naučnika koji razmatraju mogućnost da se radi o veštačkom objektu. To bi svakako bilo epohalno otkriće. Ali o tome više uskoro.
Šta je misteriozno telo iz dubine svemira Oumuamua?
1I/ʻOumuamua – šta smo saznali i šta nećemo saznati o međuzvezdanom posetiocu
Asteroid 2015 BZ509ogući uljez iz drugog solarnog sistema?
Sastanak sa Oumuamaom, prvim posetiocem sa druge zvezde
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
