Kao i obično sve je počelo u Haldeji i Egiptu. Zatim to preuzimaju Heleni, pa Arapa. A onda se otkrije da su sve to imali Kinezi još pre više hiljada godina.
haldejci, egipcani, kinezi
Prve spiskove zvezda (njih nekoliko desetina) sačinili su Haldejci oko 2500 godina p.n.e. Te zvezde imale su astrološki značaj za haldejske sveštenike i oni u to vreme pomno prate njihovo kretanje po nebu tokom godine i mere njihova ugaona rastojanja.
Spiskove zvezda prave i Egipćani. Nađeni su neki sačinjeni između 2000 g. p.n.e. i 1800 g. p.n.e. Egipćani isto kao i Haldejci prate tridesetak zvezda i beleže njihove izlaske i zalaske.
Kinezi imaju svoje spiskove. S`sen u IV veku p.n.e. sastavlja katalog sa 800 zvezda. Položaj manje sjajnih odrađuje prema sjajnijim zvezdama. U II veku p.n.e. Čang Heng ima spisak sa 2500 zvezda kojima ne određuje položaj, ali izdvaja 320 njih sa nazivima.
heleni
Zatim dolaze Heleni. Eudoks (IV pre n.e.) utvrđuje položaj 47 zvezda mereći njihove polarne daljine. Te zvezde ne pominje po nazivima već po položaju u odnosnom sazvežđu, pa tako govori o zvezdi u prednjoj južnoj nozi Velikog Medveda, u kljunu Labuda, glavi Zmaja itd. Nakon Eudoksa kataloge sastavljeju Aristil i Timoharid koji određuju položaje zvezda u odnosu na ekliptiku. Eratostenov katalog sastoji se od 475 zvezda smeštenih u 44 sazvežđa. Međutim ovaj katalog ne određuje položaj zvezda.
Zatim se pojavljuje čuveni Hiparhov katalog, negde 150 g. pre n.e. Taj katalog je već dosta sličan današnjim katalozima. U njemu je nabrojano 1080 zvezda (po nekim izvorima 850) u 49 sazvežđa. Izgleda da je glavni motiv za sastavljanje ovog kataloga Hiparh našao u pitanju da li se zvezde nekretnice ipak kreću u dugom vremenskom periodu. Na to je, kažu, bio pobuđen pojavom jedne nove zvezde na nebu koja se kretala. Možda je to bila i kometa. Hiparh je u početku određivao položaj zvezda po rektascenziji i deklinaciji, ali je kasnije prešao na longitudu i latitudu. Po sjaju sve zvezde deli na blistavo sjajne, jasne i slabe.
Hiparhov katalog zatim preuzima Ptolomej u svom čuvenom Almagestu. Tu se nalazi 1022 zvezde sa njihovim longitudama i latitudama, te prividnim veličinama od 1 do 6. Ovaj katalog iz Almagesta (kao uostalom i celo učenje Ptolomejovo) održalo se sve do Kopernika i Keplera. Kažu da je po njemu i Kolumbo plovio.
arapi
Nakon Ptolomeja, kataloge sastavlja, ali znatno kasnije, al-Fergani (1022 zvezda). To je zapravo popravljeni Hiparhov katalog. I al-Sufi ima popravljen Hiparhov katalog. On je dao položaje zvezda za 964. godinu. Slede katalozi Abula Hasan Ali ibn Omara, pa Ulag Beka. Tu se već javljaju i neke zvezde južnog neba koje ne mogu naći kod Ptolomeja.
---
Zatim tu je Velhelm IV sa svojih nekoliko stotina zvezda, pa Tiho sa 777 zvezda. Kepler je ovaj zadnji katalog dopunio do 1005 zvezda.
teleskopi, fotografija
Hevel, Flemstid, Bredli, Halej, Lakejev itd. redom prave kataloge od kojih su se neki održali do danas. Lakej belezi zvezde do 7 zvezdane veličine (9766 zvezda), a Laland ide do 10-te (47390 zvezda). To je vreme teleskopa i astronomi vide dublje u kosmos no ikad ranije. Zatim dolazi fotografija. Emulzija filma izlaže se dugim ekspozicijama i tako beleže gotovo nevidljivi svetlosni izvori. Ali to je već vreme savremenih kataloga.
Osobine dobrog kataloga nebeskih objekata