| Jelena Čalija

Jedan od poslednjih tekstova na sajtu „Retraction watch”, koji iznosi na svetlost dana različite prevare u naučnoj zajednici, obaveštava akademsku javnost širom sveta i čitaoce da je tajvanski ministar obrazovanja podneo ostavku.

Foto: U.S. Army RDECOM / Flickr.com

Na to se odlučio posle velikog skandala sa lažiranjem recenzija 60 naučnih radova izvesnog profesora Čen-Juan Čena, koje su povučene iz stručnih časopisa. Ideja iza ovog sajta bila je da pruži detaljniji odgovor zbog čega naučne studije, po pravilu tek uz šturo obaveštenje, bivaju povučene iz naučnih časopisa.

Globalnoj naučnoj zajednici, dakle, potrebno je ono što i ovdašnjoj: transparentnost u radu. Suočena sa pitanjima koja se ovih dana često potežu u javnosti, problemima spornih doktorata, prepisivanja naučnih radova, dospevanja prvi put i jednog srpskog časopisa, „Arhiva bioloških nauka”, na listu „predatorskih”, prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu, profesorka dr Ivanka Popović, nema dilemu kako da sve te pojave komentariše.

– Najveći deo srpske naučne zajednice poštuje sva pravila akademske i naučnoistraživačke čestitosti, a da je ovo, ipak, jedan mali procenat ljudi koji stižu u žižu interesovanja jer je loša vest uvek zanimljivija od dobre. Verujem da naučna javnost ide u dobrom pravcu, a da su ovo nužne, sporedne pojave koje bi trebalo vremenom da nestanu, iako ih nikada nećete potpuno suzbiti. Ne možemo očekivati savršenost, ali moramo očekivati budnost. Onog trenutka kada je jasno i glasno rečeno da će mera vrednovanja naučnoistraživačkog rada biti objavljivanje u verifikovanim naučnim časopisima, deo naučne javnosti je sledio utabane puteve, deo njih se još nije aktivirao, i, na kraju, tu je i deo koji pokušava da preskoči neki korak ili da ubrzano dođe do napredovanja – kaže profesorka dr Ivanka Popović.

Upravo taj deo akademske zajednice, kao i one naivne, vrebaju „predatori”, pseudonaučni časopisi čiji je sistem delovanja jednostavan: naučnicima i istraživačima nudi se da za kratko vreme i uz minimalnu recenziju objave svoj rad u njemu, a dodatno im se traži da za to uplate određenu svotu novca.

– U devet od deset slučajeva gledanjem sadržaja časopisa, njegove istorije, uređivačkog odbora, možete da utvrdite da li je to ozbiljan, profesionalan ili časopis koji se bavi nedozvoljenim, predatorskim aktivnostima. Pozdravljam nameru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da napravi spisak ovakvih časopisa, ali je i dužnost svakog naučnog radnika da bude informisan o njihovom postojanju – ističe prorektorka Univerziteta u Beogradu.

Osnivači sajta „Retraction watch“ u autorskom tekstu za „Njujork Tajms” ukazali su na još jednu veliku, a potencijalno i opasnu slabost naučne zajednice – prikazivanje lažnih rezultata naučnih istraživanja.

Da bi zadržali milionska sredstva koja su im dodeljena, naučnici friziraju rezultate kako bi bili primamljiviji. Naši istraživači nisu na ovakvim iskušenjima. Sredstva koja dobijaju nekada pokrivaju tek nešto više od troškova kancelarijskog materijala, a ako se pokvari nešto od opreme u ozbiljnom su problemu.

Sa 0,3 odsto BDP-a, koliko se izdvaja za nauku, istraživanja, naročito ona eksperimentalna, umnogome počivaju na solidarnosti i entuzijazmu naučnika, napominje dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije.

Njoj nisu nepoznati navodi o nameštanju rezultata u inostranim studijama. Naprotiv. Dr Jovović priča da kada je tim istraživača, u kojem je i ona bila, pokušao da ponovi eksperiment iz inostranstva, dobili su potpuno drugačije rezultate od kolega.

– Obavestili smo rukovodioce projekta da su dobijeni potpuno drugačiji rezultati, nisu na štetu, ali i ne koriste, ali naša reč se tu nije čula i taj lek je i sada u prodaji. Kad je reč o našoj zemlji, vi nemate s kim da sarađujete, nemate gde da plasirate svoje rezultate. Resorno ministarstvo najavljuje saradnju sa privredom, ali sa kojom privredom kad nje nema, kad farmaceutska industrija ne radi. Kome da ponudimo svoja istraživanja? – pita se dr Đurđica Jovović.

I ona je zadovoljna rezultatima naših naučnika, kao poražavajuću opisuje situaciju da se sa malo novca naučnici stalno dovijaju i daju dobre rezultate, ali napominje i da su sankcije za nesavesni deo naučne zajednice blage.

– Nema ni jednog pravilnika, ni u zakonu ne piše, ako se dođe do toga da je neko nešto plagirao, šta sa njim. Da li ste pročitali ili čuli da je neki istraživač plagirao rad i da je zbog toga isključen iz naučne zajednice, kažnjen, izbačen s posla? Ne. Lična odgovornost je minimalna – napominje dr Đurđica Jovović.

Izvor: Politika.rs