| Izvor: Tanjug

Univerzitetski profesori za Tanjug objašnjavaju da su doktorske studije bazični deo univerziteta, vrh nauke i ne mogu se do detalja administrativno urediti, pa je najveća odgovornost za kvalitet teza na čestitosti kandidata, mentora i komisije.

Ilustracija (Foto: Tanjug / Oksana Toskić)

Da su pojedinci nezasluženo postali doktori nauka, čija je produkcija prethodnih godina bila neverovatna, konstatovano je i u Strategiji razvoja obrazovanja gde se navodi da "trenutno samo deo odbranjenih doktorskih disertacija ima originalni naučni doprinos i ocene nezavisnih domaćih ili međunarodnih eksperata.

"Postoje standardi za ocenu kvaliteta doktorske disertacije, ali ih mnogi univerziteti ne poštuju i ne postoje mehanizmi kojim se može uticati na ovu pojavu. Na određenom broju studijskih programa angažovani su nastavnici koji ne ispunjavaju minimum propisanih standarda, nemaju odgovarajući broj publikacija u internacionalnoj periodici", konstatovano je u Strategiji.

Prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu (UB) Ivanka Popović veruje da su akademska čestitost i poštenje osnovni principi kojima se vode članice i ističe da, iako je minimalan procenat ljudi koji zamišljaju da mogu na drugačiji način da dođu do teze, ipak moramo da budemo budniji u praćenju onoga što se dešava.

Ukazujući na nesporan ukupan kvalitet naše naučne zajednice, prof. Popović pozdravlja sve načine i procedure za otkrivanje prevara u doktorskim disertacijama.

Postoje razne alatke i softveri kojima se može prečitavati literatura i ukazivati na suvišna neodgovarajuća preuzimanja teksta. Profesorka, međutim, ističe da nema potpuni uvid u to koliko nastavnici i fakulteti koriste ova sredstva.

"Verujem da je sa narastajućim problemom i lakoćom preuzimanja podataka sa interneta veća potreba za ovakvim pretraživačima jer provere moraju da budu strože", rekla je ona, podsetivši da problem plagijata i kvaliteta naučnog rada postoji i globalno.

Prorektorka kaže da je u borbi protiv plagijata najbolje rešenje transprentnost, uvid u ono što je originalan naučni doprinos kandidata.

“U tom delu rada zaista je neophodno da sve bude njegovo i da ne preuzima tuđa razmišljanja i zaključke”, kaže profesorka i navodi da u disertaciji nema ograničenja u pogledu citiranosti ali je neophodno da se svaki tuđi navod jasno označi.

Ivanka Popović / Univerzitet u Beogradu (Foto: Tanjug, printscreen)

Ona podseća da su na UB procedure izrade disertacije definisane i zna se šta je odgovornost kandidata, mentora, komisije za odbranu teze, Nastavno-naučnog veća...

Između ostalog, neophodno je da u komisiji bude "spoljni" član, nekada su to kolege sa stranih fakulteta, najčešće sa drugih domaćih fakulteta ili univerziteta. Osim toga, nijedan doktorat ne može biti odbranjen ukoliko nije najmanje jedan rad, a na nekim fakultetima uslov je dva ili tri, objavljen u časopisima sa međunarodne SCI liste.

Takođe, UB ima repozitorijum doktorskih radova, javno dostupnih, čime se minimizira mogućnost neadekvatnog korišćenja tuđih podataka.

-- Pročitajte i O doktoratima: Učitelj se prepozna i bez titule --

Fakulteti i univerziteti tek pod pritiskom javnosti formiraju nove komisije i preispituju doktorate, a univerzitetska profesorka Desanka Radunović upozorava da plagijati urušavaju renome ustanove.

"Sam pregled doktorske disertacije, da li je plagijat, koliko je kvalitetna, to je na dušu mentora i komisije i od toga zavisi renome fakulteta", kaže Radunović ukazujući na važnost transparentnosti, da različiti stručnjaci mogu da budu konsultovani da stave primedbe čak i nakon isteka predviđenih rokova.

Na pitanje kako je moguće da se na pojedinim privatnim fakultetima odbrani doktorat za manje od godinu dana, prof. Radunović kaže da ti kandidati nikako nisu mogli da prođu novi postupak akreditovanih programa, koji podrazumeva pohađanje nastave, seminarske radove i traje tri godine.

"Može neko da bude talentovan i vredan ali ne može da doktorira za šest meseci", kaže Radunović.

Predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Vera Dondur upozorava da je pomama za doktoratima dovela do smanjenja kvaliteta naučnih radova, a da su političari postali nezajažljivi.

Ona ukazuje da se dešava da prođu disertacije i neko postane doktor iako nema vlastitih rezultata u svom radu, u čemu su, kako kaže, učestvovali i mentori.

“Dešava se da mentor kaže članu komisije da ne mora da čita rad jer ga je on pročitao”, navodi prof. Dondur i ističe da ima puno ljudi koji se usuđuju da budu mentori za teze u različim oblastima iako nemaju iskustva, tzv. naučni pedigre.

prof. dr Srđan Stanković (Foto: Tanjug, printscreen)

Činjenica je i da neki naši doktori nemaju nijedan publikovan rad ni u domaćem časopisu iako ih imamo oko 500 priznatih od Ministarstva prosvete. Takođe, neki su odbranili doktorat na fakultetu koji nije akreditovan, rekla je ona.

“Svi fakulteti su”, kako je rekla, “dužni da daju na uvid javnosti listu ljudi koji su kod njih doktorirali ali mi ni to nemamo, pa čak ni naslove teza”.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje prof. dr Srđan Stanković takođe podseća na važnost čestitosti i etike profesora, mentora, kandidata i na ulogu profesora.

“Naš je zadatak da vaspitavamo decu, osim toga što im prenosimo naše znanje, da stvorimo poštene građane”, rekao je prof. Stanković smatrajući da univerziteti, možda i Konferencija univerziteta Srbije, treba da imaju sud časti, kome bi se u slučaju sumnje u kvalitet disertacije podnosile prijave.

Ako kažete da je nešto dobro a svi vide da je pogrešno, onda je očigleno da takvom učesniku u sistemu visokog obrazovanja tamo više nije mesto”.

On ističe da javnost treba da bude svesna da Srbija ima jako dobrih doktorata, veoma dobrih mentora, škola, i da sve one koji su u visokom obrazovanju boli što pojedinačni slučajevi bacaju senku na nesporan kvalitet.

Prof. Stanković je najavio da će posebna komisija do jeseni sačiniti uvid u doktorske disertacije u Srbiji i sa rezultatima izaći u javnost .