logob92Izvor: Tanjug

Izvanredno otkriće dvojice fizičara iz Beograda odjeknulo je celim svetom, ali srpsku naučnu zajednicu muče teškoće zbog lošeg upravljanja i nedostatka novca, navedeno je u analizi provajdera onlajn vesti i istraživačkog centra za Balkan, Tursku i kavkaske zemlje "Oservatorio Balkani e Kavkaso" (OBC).

nauka1

U svetu nauke, gde su neki problemi znatno jednostavniji nego u svetu međuljudskih odnosa, već je odavno poznato šta se dešava kada se dva tela privlače, tačnije rečeno, još od 1687. kada je Njutn otkrio zakon univerzalne gravitacije, objavljen u njegovom radu Principia matematika. Ta Njutnova rasprava, međutim, skriva enigmu koja je fascinirala umove fizičara tokom poslednja tri veka. Njutn u najvećem delu svoje prve knjige tvrdi da zakon gravitacije može jedino da objasni interakciju između dva tela. Za velike naučnike i kasnije generacije fizičara i dalje, međutim, predstavlja misteriju šta se dešava kada su u interakciji tri ili više tela (na primer, Zemlja, Sunce i Mesec). Enigma, poznata kao "problem tri tela", jedna je od najstarijih u istoriji fizike i danas je i dalje od vitalnog značaja. PROČITAJTE: Fascinantno otkriće srpskih fizičara Bolje razumevanje uticaja gravitacionog privlačenja tri ili više nebeskih tela omogućilo bi, naime, precizno definisanje orbite njihovog kretanja i time i razumevanje funkcionisanja planetarnog sistema. Od vremena Njutna otkrivene su tri takozvane "porodice" periodičnih rešenja, ali su one parcijalne i približne i ne pokrivaju sve aspekte tog kompleksnog problema, navedeno je u analizi OBC, sa sedištem u italijanskom mestu Roveneto. Pre nekoliko nedelja se, međutim, situacija promenila kada su srpski naučnici otkrili 13 novih "porodica", čime je "problem tri tela" više nego ikada približen konačnom rešavanju. Taj izvanredan napredak zasluga je dvojice istraživača sa beogradskog Instituta za fiziku - Milovana Šuvakova, stručnjaka za atomsku fiziku i Veljka Dmitrašinovića koji radi na radijacijskim i numeričkim simulacijama.

nauka2

Vest o njihovom otkriću munjevito se prenela među najznačajnijim svetskim naučnim zajednicama i posle zvaničnog predstavljanja u SAD taj naučni rad je objavljen u najuglednijem časopisu u oblasti fizike Phisical Rewiew Letters. Apsurdno je i ujedno depresirajuće da pojedinosti tog istraživačkog rada, koji je već prostrujao svetom, mogu da ostanu nepristupačne srpskoj naučnoj zajednici. Početkom aprila su, naime, pojedini značajni svetski izdavači naučnih dela, među kojima i "Oxford University Press", odlučili da ponište pristup srpskih istraživačkih instituta glavnim akademskim bazama podataka koje prikupljaju članke, objavljene u najznačajnijim međunarodnim naučnim časopisima. PROČITAJTE: Srpski naučnici bez literature? Ta odluka je očigledno doneta na osnovu toga što srpsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije nije uplatilo pretplatu za 2013. Bez obzira na tehničke razloge tog incidenta, ograničavanje mogućnosti korišćenja pojedinih značajnih akademskih publikacija predstavljaće problem za različite kategorije korisnika. Najviše će biti pogođeni pojedini naučnici i istraživači koji mogu ostati bez saznanja o najnovijim dostignućima u njihovoj oblasti istraživanja. To će, međutim, takođe pogoditi razvoj srpskog tehnološkog sektora i naročito sektora na polju takozvanog "kognitivnog kapitalizma", odnosno oblasti kreativnosti koja u velikoj meri zavisi od držanja koraka s naučnim progresom. Na kraju, takva situacija će naneti štetu studentima mnogih univerziteta u Srbiji, ukazano je u analizi.

nauka3

Još jedan primer koji veoma dobro pokazuje posledice pogrešnog upravljanja javnim fondovima za nauku je Istraživački centar Petnica kod Valjeva koji je do sada ostvario brojne naučno-obrazovne programe u kojima je učestvovalo više od 3.000 učenika osnovnih i srednjih škola. Ove godine, međutim, srpsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja nije izdvojilo neophodna sredstva za programe za najtalentovanije učenike, uprkos prošlogodišnjim sporazumima. Kao posledica, taj centar će verovatno morati da otkaže sve tradicionalne seminare u maju. PROČITAJTE: Petnica – nova priznanja uprkos problemima Milovan Šuvakov je istakao da je problem finansiranja nauke u Srbiji hroničan jer su ulaganja u tu oblast ispod svih standarda. On je u intervjuu listu Vreme rekao da u Srbiji, ukoliko se situacija ne promeni, već za nekoliko godina neće biti nikakvog naučnog istraživanja vrednog spomena. Na pitanje kako može biti rešena srpska verzija "problema tri tela", odnosno, interakcija između naučnog sektora, državnih fondova i vlasti, Šuvakov je dao svoj lek - putem povećanja budžeta za naučna istraživanja i ukazivanja novčane pomoći mladim istraživačima, voljnim da rade u timovima, kao i povratkom talenata koji su napustili zemlju. Taj lek, međutim, rizikuje da ostane samo dobra namera jer, bez obzira na donošenje strateških dokumenata tokom nekoliko proteklih godina koja pridaju fundamentalni značaj naučnom razvoju za progres društva u celini, vlada Srbije i dalje ulaže najviše 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nauku.

nauka4

Mada je to u skladu sa ostalim balkanskim zemljama (od 0,2 odsto BDP u Albaniji, do 1,86 odsto BDP u Sloveniji), ta cifra je mnogo niža od proseka u zapadnoevropskim zemljama koji, prema podacima Svetske banke, iznosi oko dva odsto BDP. PROČITAJTE: Država nema para za nauku? Kako su iznele pojedine srpske institucije i organizacije, pogođene tim problemom finansiranja, naučna i tehnološka istraživanja, obrazovanje i popularizacija nauke su od ključog značaja za industrijski i trgovinski razvoj Srbije. To su fundamentalni instrumenti za suprostavljanje fatalnim efektima ekonomske krize. Izgleda, međutim, da vada Srbije neće delovati u skadu sa tom tačkom gledišta, uprkos nedavnim naučnim uspesima koji jasno pokazuju potencijal istraživačkih aktivnosti u zemlji. Sedamdeset godina od smrti Nikole Tesle, genijalnog izumitelja koga Srbi smatraju nacionalnim simbolom, ostaju večne njegove reči : "Ljudski razvoj i progres su od najvećeg značaja za čovečanstvo i krajnje zavise od naučnih otkrića", zaključeno je u analizi OBC.

Author: B92

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 17 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 20 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 21 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...