Nastavak priče o tome zašto smo tako uspešni

(Fejsbuk je najlogičniji način da nešto saopštite drugu do sebe - srpska poslovica)

Ceo svet se povezuje i svi utiču na sve. Svaki glas se broji, na ovaj ili onaj način. Ako ne drugačije ono tako što komunicirajući sa prijateljima utičemo na javno mnjenje. Jednog dana će se sve važne odluke donositi u skladu sa globalnim mnjenjem. To će biti demokratija najvišeg nivoa.

Na početak knjige „Za kim zvona zvone", Hemingvej je stavio stih koji govori o tome da gde god da se nešto desi, svakom se desi. Kad zvona zvone, svima zvone. To je danas očiglednije nego ikad do sada jer informacije brzinom svetlosti struje celom planetom, neprekidno. Mnoge događaje pratimo uživo i svi nas dotiču.

Ipak, i pored tog opšteg povezivanja, mnogi brižno govore o otuđenju savremenog čoveka i za tu pojavu krive modernu tehnologiju. „Mladi ljudi danas se više ne druže. Samo pilje u ekran, otuđuju se." Nije važno što je nova tehnologija donela i nove oblike komunikacije, povezivanje i druženja na globalnom nivou. To kritičari ne priznaju. Za njih su komunikacija i druženje kada odete nekom u goste.

Ali, ako ćemo pravo, čovek se otuđuje od kako je izašao iz čopora. Prvo je živeo u čoporu, pa u plemenu, na feudu, u porodičnoj zadruzi. Danas uglavnom živi u braku, a današnji brak je dvoje ljudi i često neki klinci koji vas posle jedno dve, tri decenije napuste, na svoju sreću, a ponekad i na vašu. Sa stanovišta čopora, svi mi smo otuđeni.

Jedan grandiozan talas otuđenja izazvala je industrijska revolucija. Tada su milioni zemljoradnika kidali sve veze i napuštali svoje domove u selu da bi otišli u grad i radili u fabrici po 10, pa i po 16 sati dnevno, bez ikakvog kontakta ne samo sa svojom familijom nego i sa svojom najužom porodicom. Milioni su napuštali ne samo familije i porodice nego i čitav kontinent da bi zauvek otišli u Ameriku. To je bilo veće otuđenje nego da danas odete da živite na Mesecu.

Međutim, iz nekog razloga ova otuđenja, potpuna otuđenja, često konačna, otuđenja koja su grubo razarala čitave društvene zajednice i kidala svaki kontakt sa poznanicima, prijateljima, rođacima, dakle ta otuđenja su zaboravljena. Ne pominju se, kao da nisu ni postojala.

Ali pominje se otuđenje zbog Fejsbuka i drugih socijalnih mreža. U Srbiji po tome ima više od dva miliona otuđenih jer toliko ima „srpskih" naloga samo na Fejsu. Kažu kritičari, bolje je da se ljudi neposredno druže, da se posećuju, nego da „pilje u ekran". Dobro. Ali, zašto? I kako se to ljudi otuđuju kada su međusobno povezani više nego ikada, kada su u kontaktu sa stotinama poznanika i prijatelja, 24 časa dnevno? Na to pitanje ja još nisam čuo odgovor i biće da je sa otuđenjem stvar ipak komplikovanija.

Meni se čini da se uopšte ne radi o otuđenju nego o novim društvenim odnosima. Nekada su po tri ili četiri generacije sedele oko jednog ognjišta i samo je smrt odvajala jedne od drugih. Ali to je tako bilo ne zato što je to samo po sebi dobro, ne zato što je to u skladu sa kosmičkim zakonima, nego iz praktičnih razloga. Bilo je bezbednije i bezbolnije živeti u grupi. Ako se razbolite, posečete, ili treba da prenesete velik teret, bolje je da niste sami. Ali danas postoje lekari, zdravstvene stanice, bolnice, a i dizalice koje možete da platite. Hleb ne mesite, nego ga usput kupite. Sem toga, štagod da govorili oni koji se boje otuđenja, čovek voli da je nezavisan i da sam odlučuje. Ponekad je to velik teret, ali u današnjim uslovima on se deli u malim porodicama. A u tome pomažu nam baš nove komunikacije koje poneke ljude jako plaše. Stotine hiljada ljudi širom sveta živelo bi u izolaciji da nema Interneta. Mnogi roditelji nedeljama ne bi čuli svoju decu koja žive i rade hiljadu kilometara dalje, da nije novih komunikacija. Hiljade i hiljade ljudi sa drugog kraja sveta u stalnom su kontaktu sa svojim roditeljima, prijateljima, saradnicima, ljubiteljima istih stvari, zahvaljujući novim komunikacijama. U Americi svaki osmi brak sklopljen je na osnovu poznanstva sa Fejsbuka. Ne otuđuje se čovek nego se menjaju društveni odnosi.

Nekada smo živeli sa tetkama, tečama, braćom, dedama, babama... danas ne. Danas živimo u mnogo užim porodicama. Pa što da ne, možda će čovek jednog dana živeti sam i to će mu sasvim odgovarati jer će s druge strane biti u vezi sa svima.

***

Evo interesantnog iskustva. Našeg prijatelja Bobu pre nekoliko meseci, dok je išao kući po ćerku da je vodi u obdanište, udario auto i on se našao u bolnici. Svi koji su preko FB povezani s Bobom za vest su saznali u roku od nekoliko sati, tj. čim je Bobo bio zbrinut u bolnici i dobio svoj mobilni telefon u ruke. Sam on je jednom porukom iz bolnice javio prijateljima šta mu se desilo. Zatim je za svoju ćerku organizovao prevoz do obdaništa. Ko je pratio FB mogao je da vidi šta sledećih dana Bobo ruča, šta čita, šta razmišlja, a on je opet bio u vezi sa svima, sa porodicom, sa prijateljima i znao je sve vesti koje ionako prati. Ne vidim kako se on otuđio.

Biće da se kritičarima otuđenje samo pričinjava. Možda zato što im je teško da prihvate nove tehnologije?

***

Svet se menja. Svaka nova generacija ljudi sreće se sa novim izazovima. Isti je samo strah od promena. Pre više hiljada godina ljudi su se pitali: Kuda ide ovaj svet? I govorili su kako je omladina iskvarena i kako nije onakva „kakva je bila u naše vreme".