Oblasti u kojima se današnji naučnici nadmeću prosto su neverovatne. Kako napraviti zbilja džinovski teleskop, kako razjasniti mehanizam komunikacije moždanih ćelija, ili manipulisati pojedinačnim atomima u submikroskopskim strukturama, samo su neke od oblasti koje danas osvajaju prestižne nagrada koje se dodeljuju za doprinos savremenoj nauci.
Već 10 godina, svake druge godine norveška Akademija nauka dodeljuje prestižne Kavlijeve nagrade iz oblasti astrofizike, neuro- i nano-tehnologija. Prekjuče je objavljeno da će ove godine čak osam naučnika podeliti ukupno $3 miliona, a novac će kao i svaki put obezbeiti Kavlijeva fondacija, koju je 2000. godine osnovao Fred Kavli, norveško-američki fizičar, preduzetnik i filantrop.
Ove godine nagrada iz astrofizike podeliće se između Jerryja Nelsona sa Kalifornijskog univerziteta, J. Rogera P. Angela sa Univerziteta u Arizoni i Raymonda N. Wilsona, sa Evropske južne opservatorije u Garchingu, u Nemačkoj.
Dr Nelson, fizičar okrenut astronomiji, ume da pravi ogledala za džinovske teleskope – kao ona u 10-metarskim Keckovim teleskopima na Mauna Kei, trenutno najvećim na planeti, i Thirty Meter Telescope (TMT), koje Kalifornijski tehnološki institut (zajedno sa Kinezima) planira da izgradi – od malih segmenata. Dr Angel, s druge strane, zna kako se u rotacionim pećima proizvode monolitna ogledala prečnika 8 metara, od kojih će sedam predstavljati srce 25-metarskog teleskopa poznatog kao Giant Magellan (GMT), koji će biti postavljen u Čileu.
Veliki Magelanov teleskop (GMT) biće pušten u rad 2018. godine, i imaće najveće primarno ogledalo ikad napravljeno u svetu. Davaće slike 10 puta oštrije od Habla. Samo jedno ogledalo ovog teleskopa praviće se od 18 t stakla istopljenog na 1.150° C. Teleskop će koštati pola milijarde dolara. [http://www.nytimes.com/imagepages/2005/08/29/science/20050830_MIRR_GRAPHIC.html]
Dr Wilsona ubrajaju u pionire tehnologije koja se naziva aktivna optika, u kojoj se kompjuterskim putem koriguje oblik teleskopskih ogledala i sprečava njihova distorzija (krivljenje) uzrokovana gravitacijom, vetrom i temperaturom, omogućavajući na taj način astronomima da barataju tanjim i lakšim ogledalima.
Takođe je i nagrada iz neurologije podeljena na tri časti, a ovog puta udarnu oblast je predstavljao prenos nervnih signala baziran na molekuskoj osnovi. Podelili su je Thomas Südhof sa Stanfordske škole za medicinu, Richard H. Scheller sa Genentecha i James E. Rothman sa Univerziteta Yale.
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, dr Südhof i dr Scheller su dešifrovali gene koji kontrolišu rad sićušnih mehurića tečnosti zvanih vezikule, koji šalju neurotransmitere među ćelijske sinapse. Pored toga, pronašli su da se neki proteini osetljivi na kalcijum ponašaju kao pokretači transmisije. Dr Rothman je istraživao na koji način vezikule, zastupljene u širokom spektru fizioloških aktivnosti, nastaju i zajednički funkcionišu ...
Nagrada iz oblasti nano-nauke otići će u ruke Donalda M. Eiglera sa I.B.M.-ovog Almaden istraživačkog centra u San Hozeu, i Nadriana C. Seemana sa Univerziteta New York za razvoj tehnike ulaska u arhitekturu i inženjering najmanjih struktura zamislive materije.
Dr Eigler je 1989. godine uspeo da izdvoji pojedinačni atom i precizno ga premesti na drugo mesto. Među njegova dostignuća spada i spektakularno ispisivanje slova „IBM“ uz pomoć 35 ksenonoviha atoma[1]. Dr Seeman je otkrio polje u hemiji danas poznato kao strukturalna DNA nanotehnologija. Uspeo je da napravi robota od DNA tako što je spajao programirane trake DNA u komplikovane oblike, uključujući i kocke, zarubljene oktaedre[2], i dvonožne hodajuće DNA korišćene kao nanorobote ili u DNA kompjuterima.
Danas su naučnici sa Univerziteta Rutgars ubeđeni da će do 2020. uspeti da konačno naprave nanorobota koji će biti ubačen u krvotok pacijenta i uspeti da pronađe zarađene ćelije i pojedinačno ih leči. Robot će imati telo od ugljeničnih nano-cevi, biomolekulski motor i peptidske samoorijentišuće udove.
Nagrade su u živom TV prenosu objavljene u četvrtak ujutro u sklopu Svetskog Festivala Nauke koji se trenutno održava u Oslu. Svi pobednici su obavešteni o ovom srećnom događaju telefonskim pozivom istog dana u 5:30 ujutro, a svečana ceremonija predaje nagrada održće se u Oslu u septembru.
[1] U ovom eksperimentu korišćen je kristal nikla ohlađen tečnim helijumom na samo 7 stepeni iznad apsolutne nule, a tekst je ispisan lancem ksenonskih atoma.
[2] -Geometrijsko telo sa 8 pravilnih petouglova i 6 kvadrata i 36 ivica. Jedno od 13 Arhimedrovih tela.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
