15. februar 2010.

Interesantno je kako se neki datumi pamte, i dovoljno je da se spomenu bez ikakve dalje naznake šta se tog dana desilo, pa da svako krene da klima glavom i da u potpunosti razume kako će priča teći. U nizu takvih datuma kao što su razni državni praznici, a onda događaji kao 23. mart, 5. oktobar i dalje, na samom kraju se ugnjezdio jedan 19. decembar. Naravno, sad svi znate na koji događaj mislim – ukidanje viza za turistička putovanja.

Piše: Uroš Delić

Gradski turizam je procvetao, a Aerodrom „Nikola Tesla“ je saopštio kako se od tog datuma povećao protok za više od 20 procenata u odnosu na prošlu godinu [1]. Pije se kafa u Rimu, u Beču jede Saher torta, a u Budimpešti provodi. Ovim tekstom, a možda i nekim narednim, želeo bih da ponudim jednu alternativu svim tim aktivnostima, a to je izuzetno zabavan sadržaj koji nude naučni, tehnički i prirodnjački muzeji širom Evrope, dok još uvek nemamo jedan u Beogradu. Kako je Beč obično prva i najbliža (srcu) destinacija za dužu posetu, vredi početi od jednog od najzanimljivijih muzeja koje sam posetio u životu. U pitanju je Tehnički muzej, muzej koji ove godine slavi 92 godine postojanja!

Slika 1: Sekstant izložen u Muzeju

Prvo što se može primetiti kada se prilazi Muzeju jeste očuvana zgrada sa početka 20. veka, sa novim staklenim suterenom gde se sada nalazi ulaz. Naime, Muzej je renoviran između 1994. i 1997. godine, kada je dobio novi izgled sa prednje strane zgrade, i organizovaniji ulaz. Drugo što se da primetiti je broj porodica koje se okupljaju na samom ulazu – statistika kaže da Muzej ima oko 300000 posetilaca godišnje, od čega 55% čine osobe mlađe od 19 godina! 

Kratak i prijatan razgovor sa radnicom na kasi, inače srpskog porekla, polako me je uputio u tajne Muzeja. Nakon posete garderobi, i sa fotoaparatom u jednoj i planom u drugoj ruci, bio sam spreman za osvajanje. Prvi sprat je posvećen naukama, prevashodno fizici, kao jednom od glavnih „pomagača“ razvitku industrije. Koncept samog Muzeja je takav da naizmenično daje pasivne i aktivne elemente. Naime, nakon što vidite par postavki bitnih eksperimenata ili delova aparature iz neke grane fizike, pruža vam se prilika da se malo i oprobate u svom poznavanju fizike, i da sami upletete svoje prste u „raskrinkavanje“ tajni.

Na primer, nakon izloženih instrumenata koje su astronomi koristili kroz istoriju, kao što je sekstant na Slici 1, i uvodne priče o tome kako je Tiho Brahe beležio kretanje planeta, a njegov mladi učenik Johan Kepler objasnio, posetiocu se pruža prilika da vidi kako planeta u stvari kruži oko zvezde. Posetilac ima priliku da pusti kuglicu na površinu koja je hiperboličkog oblika (te ima rupu u sredini, koja predstavlja zvezdu), i da posmatra njeno kretanje sve dok ne upadne unutra. Trenje je veliko, pa se taj događaj desi već nakon pola do jednog i po minuta. Kao i svaki eksperiment i svaku postavku, i ovaj prati uputstva na nemačkom i engleskom, pri čemu je uputstvo na engleskom prikazano na Slici 2. Naredni video pokazuje jednog ne toliko prosečnog posetioca Muzeja, koji je u svom prvom pokušaju (a bilo ih je mnogo) odlučio da isproba prilično eliptičnu putanju oko zvezde.

Slika 2: Objašnjenje eksperimenta prikazanog na filmu

Za nekoga ko je zaluđen za vozovima, prugama, maketama (na primer, autora), deo izložbe posvećen lokomotivama, vagonima i prugama bi ga definitivno „zalepio“ makar na tri sata. Kao da to nije dovoljno, pa par starih aviona i jedan satelit vise sa krova, i nadgledaju posetioce, dok je na poslednjem spratu ceo vozni park. Pored sredstava transporta, na poslednjem spratu se nalazi i pravo malo carstvo muzičkih instrumenata. Takođe je jedna prostorija odvojena u potpunosti za decu – vaš vodič kroz ovaj muzej je imao želju da uđe, ali samo to što se približio vratima je izmamilo par čudnih pogleda roditelja, pa je odustao. Na sledećim slikama se pruža mali deo onoga što se može videti u Muzeju.

Slika 3

Pored stalnih izložbi, svake godine se smene dve privremene postavke. U vreme posete muzeju je postavka „Body check“ (Provera tela – ljudskog, naravno), koja na vrlo zanimljiv način prikazuje osnovne stvari o čoveku (slika pored), ali vam takođe pruža priliku da se istestirate. Refleksi i koordinacija levom i desnom rukom su bili prvi na redu. Cilj je da se što pre ispritiskaju svi upaljeni tasteri na tabli 4*4, pri čemu su u svakom trenutku dva upaljena i, kad se jedan pritisne, neki drugi se uključi. Rezultat – levom rukom za 26 sekundi, desnom za 20 sekundi. Po tumačenju demonstratora, prilično dobra koordinacija. 

Nakon toga je autor imao priliku da isproba svo znanje stečeno od Rokija I pa do Rokija Balboe na vreći za udaranje, dok je na ekranu pored prikaz borbe. Levi kroše, direkt, pa onda nešto malo od Rasela Kroua [2], ali je protivnik ostao neporažen sve dok jedan dečko od oko 10 godina nije udario vreću i oborio ga iz prve. Nauk da ne zacrvnite kao autor – vreća ne meri direktno jačinu udaraca već je bitno i gde se udara. Što niže, to bolje. Mada u boksu to obično nije dozvoljeno. Poslednji test je bio maraton. Dok demonstrator, koji je tu da posetiocima pomogne u izvođenju, polako ubrzava pokretnu traku do 20 km/h, veliki ekran ispred pokazuje snimak sa maratona održanog u Berlinu prošle godine, gde je prosečna brzina pobednika bila oko 20 km/h. Autor je imao priliku da iskusi da ta brzina nije uopšte mala, pogotovo ako pokušava da se njom kontinualno trči kako bi se prešlo nešto više od 42 km za nešto više od 2 sata.

Slika 4

Zadihan, zagrejan, sa osmehom na licu, i mašući radnici na kasi, autor je išetao iz Muzeja u snegom pokrivene ulice Beča. Utisak koji je Muzej ostavio je da se mora posetiti i izdvojiti makar dva, a može i do 5 sati za njega, zavisno da li idete sa decom ili ne. 

[1] http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/172167/Ukidanje-viza-za-20-posto-povecalo-broj-putnika-ka-Evropi

[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Cinderella_Man