Delovi iz knjige: Voje  ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje >>>>  NEIDENTIFIKKOVANI LETEĆI OBJEKTI

Šta je to izazvalo tako burne polemike u naučnom svetu? Naizgled neupadljiv meteorit (slika 16), pronađen na Antarktiku (Allan Hills) samo pet dana pre nove 1985. godine i obeležen znakom ALH84001, posle rutinskog ispitivanja postao je prava “zvezda” među 20000 drugih dosad pronađenih meteorita. Manje je interesantno to što je utvrđeno da potiče sa Marsa (mada ih je odatle pronađeno samo 14), a više da je u njemu pronađen veliki broj cilindričnih fosilnih formi koje liče na ovozemaljske bakterije (slike 17 i 18). Njihove dimenzije veoma su male: prečnik je oko 20 a dužina 200 nm (nano-metara, milionitih delova milimetra), ali ako bi se otklonile još neke sumnje,to bi ipak bilo prvo otkriće koje dokazuje tezu o životu na nekoj drugoj planeti.

Postoje ipak dva problema koja bismo morali da rešimo pre nego što potvrdimo da pred sobom imamo fotografiju fosila pravog Marsovca: najpre treba utvrditi da li su te sićušne cilindrične forme zaista stigle na meteoritu sa Marsa ili je on kontaminiran posle pada na Zemlju, a onda i da li one zaista predstavljaju žive ćelije ili su samo rezultat nekog nama nepoznatog hemijskog procesa. Mada su u toku polemike oko oba ova pitanja, izgleda da ćemo odgovor na drugo dobiti znatno teže nego na prvo, jer još uvek nije precizno definisano šta možemo da smatramo živim organizmom.

Slika 16: Meteorit ALH84001

Slike 17 i 18: Snimci meteorita ALH84001 naǐinjeni elektronskim mikroskopom

Utvrđeno je da su ove cilindrične forme sastavljene od organskih materija, ali to ne znači da ih čineživi organizmi. Problem je pre svega u njihovim izuzetno malim dimenzijama, jer nauci nije poznat tako mali živi organizam, čak se ne zna ni da li je teoretski moguć. To ne znači da i na Zemlji ne postoje formeslične onima iz meteorita ALH84001. Pre više od deset godina, priliko ispitivanja uzoraka minerala sa dna okeana nau- čnici su pomoću elektronskih mikroskopa videli slične forme i dali im naziv nanobakterije. Pošto su propali pokušaji da se one uzgoje u laboratorijskim uslovima, skoro da je bila napuštena pretpostavka da je reč o živim organizmima. Ipak, početkom 1999. je Dr. Philippa Uwins opisala zapažanja koja su ponovopodgrejala tezu o živim bićima: dok je posmatrala glineni mineral ilit, pred njenim očima je ispod elektronskog mikroskopa raslo mnoštvo nanobakterija, koje su bile nalik na fiber - vlakna.

Slika 19: Nanobakterije

Slika 20: Kolonija nanobakterija

Da bi ovakav nalaz u nauci bio prihvaćen, trebalo bi ga ponoviti i opisati postupak kojim bi svako mogao da ga proveri. Pokušaji da se ovo uradi još uvek nisu urodili plodom, pa je Dr Uwins odbila da forme koje je videla proglasi za nanobakterije i privremeno ih prozvala nanobe.

U međuvremenu su nanobakterije (slike 19 i 20) još bolje upoznate. Pronađena je i veza između njih i korozije metala. Izgleda da će od ovih saznanja imati koristi i medicina jer su iste cilindrične forme pronađene u štetnim naslagama kalcijuma na zidovima krvnih sudova i, u posebno velikoj količini, u kamenu koji se formira u bubrezima. Tako je nanobaktrija već optužena za neke bolesti, a da nije utvrđeno ni da li je ona živo biće ili neživa stvar.

Zasad se vrše pokušaji da se iz nanobakterija izdvoji DNK. Ako bi to urodilo plodom, mogli bismo sa velikom verovatnoćom datvrdimo da je me- teorit ALH84001 na neki način bio svemirski brod kojim su na Zemlju stigli Marsovci.

Delovi iz knjige: Voje  ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje >>>>  NEIDENTIFIKKOVANI LETEĆI OBJEKTI