Delovi iz knjige: Voje  ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje >>>>  NEIDENTIFIKKOVANI LETEĆI OBJEKTI

150 kilometara severno od Las Vegasa, u Nevadi, nalazi se suvo jezero Grum, pored koga je vojna oblast o kojoj nikakve informacije ne izlaze u javnost, pa čak ni naziv; zato se, prosto, koristi ime Oblast 51.

Ako pokušate da nepozvani priđete, može čak da vam se dogodi da to platite glavom jer okolo postoje mrtve straže (slika 1). Ipak sa pristojne udaljenosti imate pravo da “parite oči”, pošto ćete u centru oblasti videti vazduhoplovnu bazu u kojoj je još sredinom 50-tih godina testiran špijunski avion U2. Ova baza, čija je mapa na slici 2, na satelitskom snimku (slika 3) je zaokružena. Dobra infrastruktura vojnih objekata, udaljenost od očiju javnosti i povoljna konfiguracija okolnog terena, sa dosta isušenih jezera koja sad služe kao prirodni aerodromi, učini- li su da ovo postane matična oblast za vojnu proizvodnju i istraživanja koja zahtevaju visok stepen tajnosti.

Slika 1: upozorenja na prilazu

Tako je i javnost prihvatala Oblast 51, sve dok se 1989. godine Bob Lazar (Bob Lazar) nije pojavio na Televiziji Las Vegasa i izjavio da je neko vreme radio na ispitivanju vanzemaljske letilice na jezeru Papuz, koje je južno od ove oblasti. Ako mu je namera bila da pokrene lavinu, uspeo je: od tog trenutka Oblast 51 važi za specijalnu lokaciju na koju se, kao u hotel, dovoze svi “posetioci iz svemira”, dok ranije ubeđenje da se tu rade ovozemaljski (mada tajni) vojni projekti važi samo kao izgovor kojim se pokriva “prava” namena. Javnost je pokazala visok stepen budnosti jer je čak “došla do podatka” da je američka vlada potpisala ugovor sa vanzemaljskom civilizacijom, po kome posetioci imaju pravo da do mile volje koriste aerodrome koji se nalaze u Oblasti 51, kao i svu udobnost pratećih objekata, a u zamenu za to dozvoljavaju Zemljanima da ispituju njihove brodove, pa i da ih kopiraju.

Tako su se 24. septembra 1989. u američkom časopisu Nedeljne svetske novosti (Weekly World News) pojavila dva članka koja se odnose na Oblast 51. U jednom se, pod naslovom “Američke vazdušne snage sagradile NLO”, govori o tome kako je jedan od šest zemaljskih letećih tanjira, sa oznakom “Made in USA” a napravljenim po ugledu na “originale” koji se se već odomaćili na Oblasti 51, napravio svoj prvi let čak do Marsa i natrag, leteći brzinom od 22 000 milja u sekundi! U intervjuu kosmonauti govore o manjim tehničkim problemima koje su imali usput (zbog čega su malo skrenuli sa kursa) ali zato oduševljeno opisuju nuklearni raketni pogon i mogućnost da ovi brodovi uz svojih 12 članova posade ponesu i specijalno nuklearno oružje. Izgleda da sa ovim oružjem nema šale, jer “brodovi mogu da lete potpuno nevidljivi za oko i za radare, neprimetni kao podmornice, ali za razliku od njih u stanju su da is- pale oružje i da sravne sa zemljom bilo koji objekat za tren oka”.

Slika 2: mapa baze u Oblasti

Druga vest odnosi se na još jedan domen korišćenja Oblasti 51. Naslov je: “Nacistički ratni zločinci u Oblasti 51 rade kao naučnici-robovi u izgradnji oružja”. Posle rata je, navodno, 67 nacističkih naučnika radije prihvatilo ropski status nego smrt u gasnoj komori. Sada ima još 11 živih i oni i dalje vredno rade.

Oba članka nalaze se u istom broju časopisa. Nedostaje, nažalost, treći koji bi objasnio čemu služe ovi ostareli “stručnjaci” iz drugog svetskog rata i kakva je korist od njihove pameti kad su isto ta ko na raspolaganju i pripadnici vanzemaljske superinte- ligentne civilizacije.

Slika 3: satelitski snimak Oblasti 51

Zanimljivo je da američka vojska uopšte ne reaguje na ovakve napise u štampi. Naprotiv, stiče se utisak da su čak i poželjni, što može da navede na zaključak da oni samo skreću pažnju javnosti sa prave namene postrojenja koja se nalaze u ovoj oblasti.

Slika 4: karikatura kao stav javnosti

Niko ne spori da se tamo zaista nešto događa. Samo, šta? Možda nešto još zlokobnije od pravljenja tajnih svemirskih brodova i oružja. Lesli Štal (Leslie Stahl) je u televizijskoj emisiji “60 minuta” izneo pretpostavku da se u Oblasti 51 nalazi tajno skladište toksičnih supstanci, mada od toga nije daleko ni pretpostavka da se tamo i proizvode bojni otrovi čija je upotreba zabranjena međunarodnim zakonom. Prvi potez vojske bio je da ovo demantuje, a karikatura (slika 4) koju prenosimo iz štampe pokazuje kakva je bila reakcija javnosti na ovaj demanti. U vrhu table, po kojoj je nesrećnik sa crteža pisao, nalazi se simbol američkih vazdušnih snaga, pored koga piše “priznanje nije naša profesija”, a ispod toga “naše hemikalije su tajne, ali možete verovati Sjedinjenim Državama. Jezero Grum je sigurno mesto za rad”.

Pretpostavka da se tamo radi sa otrovnim supstancama nije bez osnova, jer je grupa bivših radnika tužila vladu za ozbiljna oštećenja zdravlja koja su neobjašnjivo nastupila dok su radili u ovoj oblasti. Njima su se pridružile i udovice nekoliko radnika umrlih na načine koji nikada nisu rasvetljeni. Sve je ostalo bez uspeha. Vlada je jednostavno zaklonila iza odgovora da se radi o “nacionalnoj bezbednosti”.

U stvari, vlada na neki način prećutno poriče postojanje Oblasti 51, jer neodređenim odgovorima odbija svaku diskusiju na bilo koju temu povezanu sa ovim mestom. Naravno da ovakav stav doliva ulje na vatru koju razbuktavaju oni koji neprestano tvrde da se tamo odvijaju neke “naopake” stvari. A ako govorimo o neidentifikovanim letećim objektima, masovna histerija verovanja u to da je naučna fantastika stvarnost, koja je započela posle samo jedne izjave izgovorene u zabavnoj TV emisiji, može da posluži kao dobar indikator za to kolika je moć masovnih medija u diktiranju načina na koji će javnost razmišljati.

Delovi iz knjige: Voje  ANTONIĆA , Da li postoje stvari koje ne postoje >>>>  NEIDENTIFIKKOVANI LETEĆI OBJEKTI