Ovaj rad prof. dr D. Kapor je izložio na "Republičkom seminaru o nastavi fizike" 
koji je, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta i Društva fizičara Srbije, 
Održan na Tari 2006.
Rad objavljujemo u više nastavaka.

 

48284161402 71f9ba82f3 o

PRIMERI

Ilustrujmo sve ovo primerima iz fizike. Kada me pitaju da li postoji jedna knjiga koju treba da pročita svaki fizičar, ja odmah odgovaram da je to Fajnmanova knjiga Karakter fizičkog zakona (postoji relativno novo izdanje kluba NT [7]). U toj knjizi on pokušava da laicima objasni šta to rade fizičari i kako zaključuju. Slično tome, nobelovac Lion Ledermen u knjizi Božija čestica [8] (napisanoj za potrebe propagande SSC-a) pokušava da objasni ljudima kako razmišljaju istraživači fizike čestica i kako uopšte mogu da bilo šta zaključe kada je sve to daleko od naših čula.

Naravno, moramo spomenuti i ruske autore. Tamo je produkcija naučnopopularne literature ogromna, ali jako malo stiže do nas. U školskim bibliotekama se mogu naći odlične knjige ali veoma stare tako da su i primeri zastareli, bar za savremenu omladinu.

Kada je naš veliki naučnik Milutin Milanković rešio da se bavi popularizacijom nauke, on je prvo objavio seriju članaka pod nazivom «Kroz vasionu i vekove» koji su izlazili u Letopisu Matice srpske a kasnije to sakupio u knjigu [9]. On jednostavno čitaoca vodi na imaginarna putovanja na kojima obilaze Sunčev sistem ili idu u prošlost da porazgovaraju sa poznatim naučnicima. Veoma imaginativno, zanimljivo i danas.

Ovi primeri su nas ujedno doveli i do sledećeg pitanja, a to je izvor materijala. Kao pripadnik starije generacije ja volim da listam knjige i naučne časopise, ali mlađi idu pravo na Internet. Problem sa Internetom je u tome što tamo nema recenzije, znači bilo ko može da istakne bilo šta i to proglasi za svetu istinu. Zato ove podatke treba uvek proveravati. Recimo, o Tesli sam našao negde preko milion sajtova.

Vratimo se Teslin jubilej i činjenicu da ćete možda biti u prilici da održite neko popularno predavanje ili napišete tekst na tu temu. Šta sve možete koristiti. U pripremi ovog predavanja sam koristio raznovrsnu literaturu o Nikoli Tesli, i želeo bih da preporučim neke knjige svima koji budu u prilici da govore o njemu. Osnovna je svakako Moji izumi [1], koju je napisao sam Tesla. U stvari, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je izdao Izabrana dela Nikole Tesle [2]. Tamo možete pronaći mnogo materijala ako pripremate neko izlaganje.

Klasične knjige o Tesli su O Nilove, a meni je u pripremi ovog izlaganja mnogo pomogla knjiga K.G. Cverave [3]. Ako govorite učenicima i to mlađim, preporučujem knjigu koju su volela moja deca, onu u kojoj sam Tesla priča o detinjstvu, a pripremili su je dva Dušana: Radović i Petričić [4]. Od novijih, tu je veoma dobra, ali pomalo skupa knjiga jednog od direktora Teslinog muzeja, Branimira Jovanovića [5]. Upotrebu Interneta sam već komentarisao.

Još malo o Teslinom jubileju. Postoji nekoliko problema kod popularnih predavanja o Nikoli Tesli. Prvo, nivo obaveštenosti zavara. Naime, šira javnost zna o Tesli da je on bio veliki ali ne zna zašto je bio veliki. Ovaj trend se nastavlja. Naime, vi znate da trenutno u osnovnoj školi imamo situaciju da je skoro sve o generatorima naizmenične struje, motorima i transformatorima izbačeno ali je ostala lekcija «Doprinos Nikole Tesle nauci o elektricitetu».

Sledeći problem je što kada kažete da ćete govoriti o stvarnom doprinosu Nikole Tesle čovečanstvu, svi očekuju nešto spektakularno. I kada počnete da pričate o prenosu električne energije i trofaznoj struji (patenti 1887 i 1888), većina se razočara. Dakle, u izlaganju morate stvoriti takvu klimu da dočarate ljudima kako je to izgledalo u vreme kada je Tesla radio i zašto je to tako bitno.

Prema tome, ako želite da pričate o tome šta je ono što sigurno znamo da je Tesla uradio i šta je ugrađeno u savremenu civilizaciju, moramo početi upravo od onoga što sada deca u osnovnoj školi ne vide. Ne znam koliko stvarno vide u srednjoj školi, trebalo bi da vide, ali to zavisi od mnogih faktora, pre svega kako vam je opremljen kabinet. Dakle, predlažem da na početku prikažete bar neki od onih jako prostih ogleda interakcije magnetnog polja i provodnika sa strujom. Tu sada dolazi onaj problem podcenjivanja. Ljudi će reći «Mi hoćemo da slušamo o velikanu, a ti nam pokazuješ igračke!» Onda Vi zato počnete tako što kažete da je Tesla imao u srednjoj školi (a to su po našem viši razredi osnovne) jednog jako dobrog profesora po imenu Martin Sekulić, koji mu je pokazivao upravo ovakve oglede, a on mu asistirao, i time mu otvorio volju za proučavanje elektriciteta. U suštini niste ništa izmislili, Sekulić je bio izuzetan eksperimentalac i skoro sigurno je izvodio ove oglede.

Deo koji je još teži je doprinos komunikacijama. Jako je teško izdvojiti ono što je Tesla uradio od onoga što su drugi uradili ili pripisivali sebi. Posebna je priča o Markoniju koji je dobio i Nobelovu nagradu, za nešto što definitivno nije on pronašao. U suštini treba poći od toga da je pre Čikaške izložbe, Tesla održao u Filadelfiji 1893. godine jedno predavanje u kojem je izneo neku vrstu svog programa, prikazao ono što je već imao i izneo šta namerava da uradi još. Najbolji rezime daje Jovanović [5] koji nabraja Tesline glavne doprinose radiotehnici:

- višepolni generatori i oscilatorni transformatori; 
- oscilatorni sistem antena – zemlja, 
- sistem 4 kola u rezonanciji, 
- multifrekvencijski sistem predaje i prijema signala, 
- prijemnika sa integracijom i rasterećenjem.

Ako krenete da ovo razradite, biće više nego dovoljno. No, ako imate Teslin transformator pa izvedete neki ogled sa cevima koje svetle u rukama gledalaca, biće mnogo efektnije.

Problem je što se skoro svako predavanje nastavlja pitanjima koja se tiču onoga što Tesla nije uradio... Naime, posle predavanja svakako sledi najteži deo a to je diskusija. Postavlja se pitanje argumenata koje ćete koristiti. Jedna od mogućnosti je da se pripremite za diskusiju tako što ćete predvideti eventualna pitanja i pripremiti se za njih. Uvek, međutim, postoje neočekivna pitanja, i tu je važna Vaša reakcija.

Naime, vrlo verovatno će Vas pitati šta znate o beležnicama koje je FBI odneo iz Tesline sobe. Ako kažete da ne znate ništa, reći će Vam da ste neznalica jer o tome svi znaju. Onda Vi naivno pitate a što Vas pita kada svi znaju. Slično je i sa vanzemaljcima, ili besplatnom raspodelom energije.

Kada smo kod reakcija, poznata je priča kako Amper prvi put pokazuje da jedan provodnik sa strujom deluje na drugi provodnik sa strujom. Prethodno je pokazao da magnet deluje na jedan provodnik sa strujom. Javlja se jedan slušalac i kaže «Pa šta je tu novo, to je za očekivati čim magnet deluje na svakog od njih, jasno je da će i oni delovati jedan na drugi.» Amper istog momenta vadi iz džepa dva gvozdena ključa i kaže: «Evo magnet deluje i na jedan i na drugi ključ, pa ipak oni ne deluju jedan na drugi, znači, ovo nije bilo za očekivati!»

ZAKLjUČAK

Niko od vas ne očekuje da budete Amperi, Faradeji ili Tesle, već je cilj ovog izlaganja da vas pripremi s jedne strane na mogućnost da ćete morati da se pojavite sa popularnim predavanjima recimo u mesnoj zajednici ne biste li tako izborili sredstva za školu, a s druge da popularni TV programi ne budu Vaša konkurencija, već Vaš saradnik u nastavi.

LITERATURA

1. Tesla, N., Moji izumi, Beograd, Klub NT, 1998. 
2. Izabrana dela Nikole Tesle, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995. 
3.Cverava, K.G., Nikola Tesla (1856 – 1943), Beograd Klub NT i Muzej Nikole Tesle , 1998
4. Tesla N., Priča o detinjstvu, Priredio Radović, D., ilustrovao Petričić D., Beograd, BIGZ, 1980
5. Jovanović, B., Tesla, duh, delo, vizija, Beograd, Freemental, 2001
6. Hoking, S., Kratka povest vremena, Beograd, Polaris, 1988
7. Fajnman R., Karakter fizičkog zakonaBeograd Klub NT, 1999
8.Ledermen L.sa Terezijem D., Božija čestica, Beograd, Polaris, 1998
9. Milanković, M., Kroz vasionu i vekove - Kroz carstvo nauka , Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997.

(05.11.2006.)

Ovaj rad prof. dr D. Kapor je izložio na"Republičkom seminaru o nastavi fizike" koji je, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta i Društva fizičara Srbije, Održan na Tari 2006.

48284262571 5c75655d91 o

 

Author: Darko Kapor

Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...