Ovaj rad prof. dr D. Kapor je izložio na "Republičkom seminaru o nastavi fizike"
koji je, u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta i Društva fizičara Srbije,
Održan na Tari 2006.
Rad objavljujemo u više nastavaka.

Problemi i greške kod popularizacije 

Problemi kod popularizacije mogu biti brojni, a što je još gore mogu biti veoma pogubni.

Jedan od najopasnijih problema je da se ne pređe u vulgarizaciju. To je, recimo, pojednostavljivanje kod kojeg se gubi naučna osnova problematike. Sigurno se u praksi sreli sa objašnjenjima fizičkih pojava koje nemaju mnogo veze sa fizikom, ali obično nude kvaziobjašnjenje.

Još jedna česta i veoma opasna greška je podcenjivanje nivoa predznanja slušalaca. Ovo je jako veliki problem jer s jedne strane ljudi mogu da se nađu uvređeni i to sa pravom. S druge strane, mogu sami da nastave da izvlače zaključke a vi ste im nešto bitno prećutali. Postoji priča o jednom profesoru (mislim da nije kod nas) koji je hteo da roditeljima približi fiziku, da pokaže da nije ništa strašno, pa je održao roditeljima koji su želeli da dođu predavanje o dinamici, znači kretanju, brzini, ubrzanju, sili itd. On to sve lepo ispričao i kad je završio, svi zadovoljni, a jedan roditelj kaže «Ne mogu da razumem da deci ovo može da bude teško». A profesor se «upeca» pa kaže: «Nije ovo njima teško, teško im je kad radimo zadatke.» «Koje i kakve zadatke? Znači Vi nas lažete, nama pričate jednom, a deci drugo....» Tako nastaje problem.

Suprotno tome može da se desi da ste nivo predznanja slušalaca precenili. Recimo, krenete da ljudima pišete formule i propala stvar, ili snimite za učenike jednu emisiju na televiziji koja ima sjajne primere ali komentar vrvi od stručnih izraza koje učenici ne razumeju.

Ovde moramo da naglasimo da treba praviti razliku između nivoa predznanja i nivoa obaveštenosti slušalaca. Obično su te dve stvari povezane, jer slušalac sa višim nivoom predznanja je obično i bolje obavešten. To, međutim, ne mora uvek biti slučaj. Neki put slušaoci mogu da vas iznenade pozitivno ili negativno. Najekstremniji slučaj je čovek koji nema osnovnu školu a «guta» sve što nađe o vanzemaljcima i na Vašem predavanju ga zanima samo da li je Tesla zaista komunicirao sa njima. Važno je da budete fleksibilni u takvom slučaju.

Konačno, kada je reč o ciljevima popularizacije koje smo naveli pod 2 i 3, javlja se mogućnost pristrasnosti ili preciznije, neobjektivne interpretacije činjenica. Setimo se kako je Edison, kao čovek koji je mnogo uložio u jednosmernu struju, potrošio mnogo napora i sredstava da se električne stolice koje su uvođene u američkim zatvorima napajaju naizmeničnom strujom, čime je dokazivao koliko je ona opasna.

AKL 2018.

U nastavku: Vrste aktivnosti i prirpema