Iz knjige  Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića

OKAMOVA OŠTRICA

William of Occam (pravilno je napisati i Ockham) je britanski filozof koji je živeo od 1285. do 1349. godine (vidimo ga na slici desno). Osobine po kojima je prepoznatljiv jesu jasnoća, očiglednost i konciznost misli i izražavanja, pa je jedan od kompjuterskih programskih jezika, koji podržava višeprocesorski rad (primenjen u superkompjuterima) prozvan po njemu. Ovde ga pominjemo zbog njegovog popularnog filozofskog stava, nazvanog Okamova oštrica ili Okamov brijač, koji se često navodi u raspravama između skeptika i ljudi koji veruju u paranormalne pojave. 

Taj stav izražen je jednom rečenicom: Entia non sunt multiplicanda pra- eter necessitatem, što možemo da prevedemo kao Entitete ne treba nepotrebno umnožavati (entitet=bit, suština). Ovo se često formuliše kao pravilo o ekonomiji u filozofiji, a može da se objasni i na razumljiviji način: na osnovu raspoloživih podataka, uvek treba izvesti najjednostavniji mogući zaključak. Dakle, ako imamo dva ili više objašnjenja za neku pojavu, treba napraviti oštar “rez” između najjednostavnijeg i svih ostalih i odbaciti one koji nepotrebno komplikuju stvar. 

Poslužićemo se grafičkim objašnjenjem. Ako imamo zadatak da povučemo liniju kroz četiri tačke u koordinatnom sistemu (kao na prvoj slici), to bi mogla da bude prava linija (druga slika), ali i bilo koja druga - na trećoj i četvrtoj slici vidimo još dva rešenja, a postoji bezbroj mogućih. Ipak, logično je da, kao najjednostavnije, usvojimo prvo a odbacimo sva ostala, bar dok se ne pojavi još neka tačka; ako ona obori ispravnost prvog rešenja, opet smo dužni da pronađemo rešenje koje je najjednostavnije za novi niz tačaka. 

Iz Okamove oštrice izveden je i stav, koga je definisao Karl Segan (Carl Sagan): posebna tvrdnja zahteva poseban dokaz. Ovo bismo mogli da ilustrujemo istim grafičkim primerom: ako se, recimo, opredelimo za rešenje sa treće slike, tu odluku moramo da opravdamo valjanim objašnjenjem zašto smo baš njega odabrali. Samo prvo rešenje (slika 2) ne zahteva posebnu odbranu, jer ni rešenje ni po čemu nije posebno. 

Mada sve to deluje kao jednostavan i logičan način rezonovanja, pravilo Okamove oštrice često se krši u postupku rasuđivanja (Farovi automobila na brdu? Gluposti, to je svemirski brod!). Svako bi mogao da navede po neki slučaj u kome se krši ovo pravilo. Evo jednog primera. Događaj je istinit. 

Spisak članaka iz knjige: Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje   Nauka i pseudonauka V. Antonić