Fuzija nauke i umetnosti pokazuje da umetnost kao najviša kreacija materije koja misli ne može bez nauke, da je svako naučno delo umetničko delo i umetničko delo je naučno delo. Zašto razdvajamo ove dve kraljice? Kako ih približiti i pokazati njihovu istorodnost?

Darko Donevski, mladi naučnik koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, ima ideju.

On predlaže: da se teme objasne (prepevaju) primereno starosnoj grupi koja se za tu temu interesuje, da se sistemski oblikuje sadržaj koji će biti više od tekstova u kojima čitalac ne može previše da se „aktivira“. Cilj je formiranje širokog edukativnog sadržaja koji će moći da koriste i modifikuju kako predškolci, učenici i studenti, tako i njihovi roditelji i nastavnici.., da se pokaže da je nauka jedna (ne)obična poezija u kojoj svi učestvujemo, postavljamo pitanja i pokušavamo da nađemo odgovore”

Darko poručuje: Šaljite mi svoje sugestije, predloge, teme… i najvažnije: nastavite sa svojim detetom, učenicom/učenikom ili studentkinjom/studentom ovaj niz dalje…”
Darko je za početak odabrao kao temu Dzejms Veb, svemirski teleskop budućnosti. 

DŽEJMS VEB TELESKOP: KROZ GALAKSIJE I PLANETE ZA SVAKO DETE

     Mama kaže da će teleskop Habl dobiti mlađeg brata,
     ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Kaži mi, Seb, šta je to Džejms Veb?
     Dvadeset osam godina ima kako Habl neprekidno svemir snima,
     ali da bismo razumeli sitne detalje neba, Hablu sada pomoć treba.
     On snima duboki svemir i fotografije nam šalje
     o galaksijama koje su od nas daleko … najdalje.
     Ali, astronome trenutno najviše brine koliko ima svemirske prašine.
     Zato nam treba teleskop od Habla još veći – džinovsko ogledalo, takoreći,
     koji će biti iznad Zemlje visoko, i imati infracrveno oko.

     Ne razumem te baš načisto, zar nije svačije oko isto? Malo sam pospana, pa mi logika kasni, molim te, bolje mi ovo objasni!
     Da bismo istražili galaksije, njihov početak i kraj, treba da razumemo kakav im je sjaj.
     Sve galaksije svetlost zrače, neke slabije, a neke jače.
     Mnoge od njih su stidljive,
     sakrile su se iza oblaka prašine, pa su našim očima nevidljive. 
     One se blizu jedna druge gnezde, u njima žive najmlađe i najsjajnije zvezde.
     Milion takvih galaksija kosmosom luta, daleko od dvorišta našeg Mlečnog puta.
     Njihovo postojanje, gde god ih ima, Džejms Veb teleskop će uskoro da snima!

     Ali, ako je očima ne vidimo svojim, kako znamo da galaksija postoji?
     Dalekih galaksija skrivenu lepotu, otkrivamo snimajući njihovu toplotu.
     Kao kada leti izađeš iz kuće, ti ne vidiš zrake, al’ znaš ”baš je vruće”.
     U galaksijama mlade zvezde brinu kako da zagreju kosmičku prašinu.

    Mislim da je ova tema jasna meni – kad zagrevam šećer, on se zarumeni.
    Tako je. Da bismo ostvarili tu nameru, na Džejms Veb smo ugradili termalnu kameru.
    Njegovo ogledalo čak od tvoje sobe je veće, mnogo zraka na njega moći će da sleće.
    Te signale, dalje, sistem će u kompjutere da šalje.
    A zatim ćemo na ekranu da vidimo svemirsku sliku skladnu – crvena boja za toplu galaksiju, 
    a plava boja za hladnu.

    Šta se dogodi nakon što se galaksija rodi? Da li život živi sama, ili ima prijatelje, kao tata i mama?
    Među astronomima priče kruže da mnoge galaksije vole da se druže.
    A kada su blizu, usled gravitacijskog dejstva, nastaju neka doživotna prijateljstva.

    Mene ipak malo brine – kako ogromni teleskop odleti do te visine?
    Da bismo teleskop poslali na krajnju metu, moramo da ga stavimo na noseću raketu.
    Najbolja od svih njemu će pomoći da ugleda novi svet – njeno ime je Arijana 5.

   Kad je leti vruće, nas decu iz zgrade stave pod dva prelepa brezova drveta da nas hlade. Teleskop kad se vine, kako se štiti od sunčeve vrućine?
   Da bez straha od vrućine svemir snima svaki dan, Džejms Veb će sa sobom da ponese suncobran.

Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu. 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić