Uzrok neuspelog lansiranja je najverovatnije otkaz ventila na jednom od bočnih blokova prvog stepena pomoću koga se on odvaja od centralnog drugog stepena rakete-nosača “Sajuz FG”. U međuvremenu, Ovčinjin i Hejg su stigli u Zvezdani grad i moguće je da lete u kosmos na proleće 2019.
Državna komisija koju je formirao direktor korporacije “Roskosmos” Dmitrij Rogozin, uveliko radi na analizi primljenih podataka i videozapisa neuspelog lansiranja kosmičkog broda “Sajuz MS-10”. Rezultati komisije će biti objavljeni 25. oktobra. Ovako kratko vreme rada Komisija govori da ona već ima dovoljno informacija da odredi šta de desilo. Reč je o telemetrijskim podacima, izjavama članova posade, video-zapisu problematičnog odvajanja prvog stepena koji je snimljen sa same rakete-nosača i materijalnim detaljima, delovima rakete koji su pokupljeni posle njenog pada na teritoriju Kazahstana. Na osnovu ovih detalja, Komisija će moći da tačno odredi uzrok havarije i gde je došlo do narušenje tehničke discipline – u RKC “Progres” u Samari gde se raketa projektuje i gradi, ili prilikom sklapanja rakete na Bajkonuru. Pored toga, Komisija će proveriti kompletan tehnološki ciklus izrade delova prvog stepena, da nije došlo do odstupanja od tehničke dokumentacije.
Kako se raketni blokovi koriste prilikom lansiranja vojnih satelita sa kosmodroma Pleseck, u istrazi takođe učestvuju i predstavnici Ministarstva odbrane.
Kako smo već naveli u analizi detalja lansiranja, bilo je evidentno da se odvajanja četiri bočna bloka (BB) prvog stepena odigralo mimo planiranog ciklograma. Na snimcima su se videla tri odvojena bloka, dok je četvrti u to vreme još bio pripojen uz centralni blok (CB). Takođe, posle njegovog odvajanja, vide se mnogi razbacani delovi oko rakete, slični vatrometu, što ukazuje na ili eksploziju, ili mehanička oštećenja usled sudara odbačenog BB sa centralnim drugim stepenom rakete.
Sada se pojavljuje nove informacije koje potvrđuju ono o čemu se do sada nagađalo. Sasvim je izvesno da se jedan od četiri BB nije na vreme odvojio od CB drugog stepena rakete. Postoji tri moguća razloga zbog čega se ovo desilo. Pre nego ih nabrojimo, da navedemo da su BB spojeni uz CB na dva mesta - pri vrhu i pri dnu. Na vrhu BB nalazi se loptasti završetak koji ulazi u gnezdo CB.
 |
 |
Kliknite na slike da se uvećaju
Tehničari rade na mestu gde vrh BB ulazi u gnezdo CB
Odvajanje bočnog bloka se odvija na sledeći način. Kada RN dostigne određenu brzinu (od 1600-1900 m/s) sistem upravljanja šalje komandu na smanjenje potiska motora bočnog bloka do 75% od nominalne vrednosti. Posle ove ide komanda na oslobađanje donje veze BB sa CB. Usled postojanja ekscentriciteta potisne sile motora BB u odnosu na njegov gornji spoj sa CB, dolazi do zaokreta bočnog bloka. Ide komanda na isključenje motora i prestaje dovod oksidatora u komoru sagorevanja motora BB. Tamo preostalo gorivo sagoreva, dok se potisna sila motora veoma brzo smanjuje. Za to vreme, motor CB radi punom snagom, tako da bočni blokovi počinju da “zaostaju” za njim. Zbog toga, nosni deo BB koji je u gnezdu CB izlazi iz njega, posle čega se dejstvom pirotrona otvara ventil reaktivnog mlaznika rezervoara oksidatora (koji je u gornjem delu bočnog bloka). Kroz njega pod pritiskom izlazi tečni kiseonik, koji izložen mnogo većoj temperature, u vidu gasa velikom brzinom izlazi izvan rezervoara i stvara momenat sile na gornji deo bočnog bloka. Ovaj momenat sile zaokreće BB i udaljava ga od CB. Istovremeno, kako je motor BB ugašen, otvara se ventil rezerovara sa gorivom koji se nalazi u donjem delu BB, što takođe daje dodatni moment sile koji udaljava BB od CB u stranu.
Na osnovu ovog prikaza postoje tri verzije onoga što je dovelo do neuspešnog lansiranja. Prva kaže da je otkazao sklop kojim je BB pripojen uz telo CB. To znači da su ili gornji loptasti deo BB, ili prijemno gnezdo CB bili mehanički oštećeni. Drugi razlog bi mogao biti da je zatajio pirotron ventila reaktivnog mlaznika rezervoara oksidatora, smeštenog na gornjem delu BB, kojim se bočni blok odvaja od CB. Iako to nije zvanično saopšteno, Komisija smatra da je upravo neispravan rad piratrona mlaznika za odvod BB od CB razlog neuspelog lansiranja. Postoji i treća varijanta - da je automatika koja šalje komandu BB na odvajanje otkazala, ali se ona smatra malo verovatnom.
Članovi komisije sada analiziraju dokumentaciju RKC “Progres” gde je raketa-nosač “Sajuz FG” aprila 2016. sagrađena, dok su tamo već dostavljeni svi delovi rakete. Takođe, aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz MS-10” je dostavljen u RKK “Energija” gde će stručnjaci moći do detalja da prouče kako se odvijao balistički let posle odvajanja broda od rakete. Pored toga, kako će se od jeseni sledeće godine za lansiranje brodova “Sajuz” koristiti raketa-nosač “Sajuz 2.1A”, stručnjaci će posebnu pažnju posvetiti pravilnoj integraciji algoritama sistema za spašavanje (SAS) koji su svojevremeno razvijeni za raketu-nosač “Sajuz FG”. Iako nas ovaj detalj malo odvlači od teme, treba naglasiti da se trajektorije lansiranja ova dve rakete razlikuju. Dok je algoritam dejstva SAS-a rakete “Sajuz FG”, između ostalog povezan sa poremećajima između uglovnih rastojanja između rakete u letu i njenog lansirnog stola na kosmodromu, šema lansiranja nosača “Sajuz 2.1A” sa Bajkonura je takva da ona odmah posle poletenja menja uglovno rastojanje u odnosu na lansirnu rampu. To znači da ukoliko bi SAS sa “Sajuza FG” bio samo prebačen na “Sajuz 2.1A”, ovu promenu bi njegova logika prepoznala kao poremećaj u putanji leta, što bi dovelo do njegovog aktiviranja iako raketa leti sasvim normalno.
Snimak “Sajuza MS-10” sa MKS-a
Raketa-nosač “Sajuz FG” je jedna od najbezbednijih kosmičkih raketa. Od njenog prvog starta 20. maja 2001. do ovog iz 11. oktobra 2018, ona je imala 65 lansiranja – i samo je ovo zadnje bilo neuspešno (stepen efikanosti 98.5%). “Sajuz FG” je praktično bila jedina modifikacija poznate serije raketa-nosač “Sajuz”, koja korene vuče još od prve interkontinentalne rakete R7, korišćena u Rusiji za lansiranje ljudskih posada. Kao takva, ona je bila kičma projekta Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Od dana kada je spejs šatl prizemljen, od uspešnosti ove rakete-nosača zavisila je sudbina programa MKS.
Trenutno, RKC “Progres” ima još pet raketa ove serije, četiri kompletirane i jednu u završnoj u fazi gradnje. Očekuje se da će one biti upotrebljene do kraja 2019. posle čega će lansiranja brodova “Sajuz MS” biti prebačena na raketu-nosač “Sajuz-2.1A”. U RKC “Progres” trenutno rade na razvoju tri rakete ove serije, od kojih će jedna biti iskorišćena za prvo lansiranje ljudske posade broda “Sajuz MS-16” na proleće 2020.
Elem, dok stručnjaci rade na analizi lansiranja “Sajuza MS-10”, već je objavljeno da je lansiranje sledećeg teretnog broda “Progres MS-10”, koje će uzgred biti obavljeno raketom “Sajuz 2.1A”, ranije planirano za 31. oktobar, otkazano za sredinu decembra.
Za to vreme, jedan od članova komiteta za odbranu ruske predložio je da se “Roskosmos” treba vratiti pod okrilje Ministarstva odbrane. Po njemu, serija neuspeha koja potresa rusku kosmonautiku već nekoliko godina je najvećim delom zbog nediscipline građanskih lica koji rade. “Vojno osoblje je mnogo disciplinovanije i odgovornije”, rekao je on.
Aleksej Ovčinjin i Niklaus Hejg, koji su 11. oktobra preživeli dramatično lansiranje rakete-nosača “Sajuz FG”, 13. oktobra su stigli u Zvezdani grad, gde će proći kroz detaljna medicinska ispitivanja. Odmah po dolasku u Zvezdani grad, Rogozin je na tviteru napisao da će oni poleteti u kosmos na proleće 2019. Kako je tada planirano lansiranje KB “Sajuz MS-12”, moguće je da oni polete u kosmos na tom brodu, ali to tek treba usaglasiti sa NASA-om i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jer je u ovom kosmičkom brodu trebao da poleti prvi Emiraćanin u kosmosu.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Posada stigla na Bajkonur, komisija počela sa radom
Havarija za vreme lansiranja, posada je živa
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
