U korporaciji “Energija” su razradili projekat potapanja Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Kada MKS bude potopljen, na  Zemlju u pustim zonama Tihog okeana, će pasti oko 120 tona nesagorelih delova. To je otprilike trećina ukupne mase MKS čiji je prvi modul lansiran pre gotovo dvadeset godina (novembra 1998.).

 STS 130 Endeavour flyaround

Na orbiti po kojoj se trenutno MKS kreće (visine oko 400km), postoji nekoliko tačaka važnih za planiranje završnih operacija. Kada MKS dostigne 333 km, posada mora da napusti stanicu, a na visini od 279 km MKS će dospeti u takozvanu “tačku bez povratka”. Ma koliko goriva bude dostavljeno na MKS radi podizanja njene orbite, to neće biti dovoljno za njen spas i pariranje njenog prirodnog kočenja od čestica visokih slojeva atmosfere. Na toj visini, MKS može da ostane oko mesec dana, a kada dospe na 198 km, počeće njen ubrzani silazak sa orbite i ulazak u atmosferu gde će se stanica raspasti.

Proces dezintegracije MKS-a će se odvijati u nekoliko etapa, jer će se na različitim visinama od stanice odvajati njeni različiti delovi. Na oko 110 km prvo će se odvojiti ogromni sunčevi paneli i radijatori, dok će se na oko 105 km stanica ostati bez većine svojih modula. Njihovo raspadanje će trajati do visine od 70-75 km.    

Nasegoreli delovi MKS-a će se razasuti po površini Tihog okeana veličine oko 6 hiljada kvadratnih kilometara.

pacifik
Pacifik

A kako će u stvari MKS biti spušten sa svoje operativne visoke orbite, koja se nalazi na preko 400 km od Zemlje? Kada je sa orbite u atmosferu bio spušten i uništen orbitalni kompleks “Mir”, ulogu “grobara” je odigrao teretni brod “Progres-M1”, koga su ruski stručnjaci u šali nazvali “Gerasim”. Šta će u slučaju MKS-a biti upotrebljeno kao “Gerasim”, to sada niko ne zna, međutim  razmišlja se o različitim varijantama. Po jednoj, to mogu biti motori službenog modula “Zvezda”, jedan, dva ili tri teretna broda “Progres”, ili kombinacija motora modula i teretnjaka. 

Stručnjaci RKK “Energija” smatraju  da je ova treća varijanta najefikasnija, jer motori službenog modula nemaju dovoljno velik potisak da ogromnu konstrukciju mase 420 tona svedu sa visoke na orbitu bez povratka. Maksimalni impuls koji je potreban da se MKS sa visoke spusti na nisku orbitu iznosi oko 20 m/s, i za njegovo postizanje biće potrebno da motori modula “Zvezda” i teretnog broda “Progres” rade ukupno 2340 sekundi. To je gotovo polovina jedne orbite MKS-a. Prednost ove tehnike spuštanja je što se sve odvija etapno, lagano, tako da kontrolori mogu tokom praktično osam orbita da prate i kontroliše spuštanje. Ukoliko balistički proračuni ukažu da će MKS pasti na naseljene oblasti, stručnjaci će imati dovoljno vremena da isprave putanja spuštanja.

Pored motora modula “Zvezda” i teretnih brodova “Progres”, ruski stručnjaci takođe razmišljaju o primeni raketnog bloka “Fregata” koji bi bio spojen sa stanicom i svojim daleko jačim motorima (potiska oko dve tone) brže spustio stanicu na bespovratnu orbitu. Međutim, konstrukcija MKS je tako “krhka” da kada bi joj se saopštio tako snažan raketni impuls, od ruskog segmenta bi “odlomili” svi ostali delovi MKS-a. Njihov pad bio nekontrolisan, a kako je reč o masi od oko 370 tona, postojao bi realan rizik da nesagoreli delovi MKS-a padnu na naseljene oblasti.

Za spuštanje MKS-a u atmosferu biće potrebno od 4250 do 7450 kilograma goriva. Takođe, sunčevi paneli, će kao ogromna krila biti okrenuti pod takvim uglom da se postigne najveće trenje od čestica gornjih slojeva atmosfere i time “pomogne” silazak stanice na nižu orbitu.

639c2693b1fec6d94bd73e7aad7f836b

Zanimljivo je da je po analizama stručnjaka RKK “Energija”, najefikasnije uništiti MKS upravo 2024! Naime, 2023/24. očekuje nas sledeći ciklus sunčevih aktivnosti. Tada se gornji slojevi atmosfere “uskomešaju”, postaju gušći, pa je ekonomičnije i efikasnije (tehnički i finansijski, sećate se da je za spuštanje potreban od jednog do tri teretna broda) spustiti stanicu sa visoke orbite upravo tada. Ukoliko ovaj period bude preskočen, onda u RKK “Energija” predlažu da se sačeka sledeći ciklus koronarnih aktivnosti na Suncu koji će uslediti 2034-2035. 

Inače, dogovor međunarodnih partnera o korišćenju MKS za sada važi do 2024. “Roskosmos” i NASA su relativno brzo donele odluke o produženju korišćenje stanice do 2024, međutim japanska (JAXA) i posebno evropska kosmička agencija (ESA) su  poprilično odugovlačile sa konačnom odlukom. Nedavno, iz NASA-e je javljeno da se MKS može bez problema koristiti do 2028, znači trideset godina posle lansiranja njenog prvog modula, pa i duže uz dobro servisiranje, tako da je u kombinaciji sa najavama iz Bele kuće o predaji MKS-a privatnim kompanijama, moguće da MKS preskoči sledeći ciklus aktivnosti na Suncu i ostane na orbiti i posle 2028.            

galerie iss03 xl

 


Članci o Međunarodnoj stanici


 

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...