Na orbiti je nova rusko-američka kosmička posada - Oleg Artemjev, Endrju Fejstel i Ričard Arnold, članovi ekspedicije MKS-55/56 Međunarodne kosmičke stanice. Oni su poleteli u kosmos 21. marta 2018. sa Bajkonura na brodu "Sajuz MS-08". Nova misija će trajati 160 dana.
Posada ekspedicije MKS-55/56 (l-d) - Fejstel, Artemjev i Arnold
U sastav nove posade ulaze avio-kosmički inženjer, doktor geologije i nastavnik matematike, svi veterani misija na MKS i spejs šatlu. Artemjev i Arnold su po jedanput leteli u kosmos, i po dva puta izlazili u otvoreni kosmos, dok Fejstel iza sebe ima dve misije na šatlu i šest kosmičkih šetnji.
Obrisi nove ekspedicije pojavili su se prvi put u septembru 2015. kada je nezvanično objavljeno da će Sergej Prokopjev (komandant) i Oleg Artemjev (prvi brodski inženjer) biti ruski članovi posade broda "Sajuz MS-08". Nekoliko meseci kasnije, njima je pridodat američki astronaut Endrju Fejstel (Andrew Feustel), kao brodski inženjer broj dva. Ova ekipa je zvanično potvrđena jula 2016. kada je kod Noginska, u podmoskovlju, obavljen njen prvi "vodeni" trening. Tom prilikom su Prokopjev, Artemjev i Fejstel prošli kroz obuku evakuacije iz kabine broda "Sajuz" koji je "sleteo" na vodenu površinu. Njih trojica su takođe obavili trodnevnu obuku preživljavanja u slučaju prizemljenja broda u šumovitoj oblasti, u zimskim uslovima.
A onda, u novembru 2016. objavljeno je da će ova posada poleteti na brodu "Sajuz MS-10" u septembru 2018, dok je za njihov "Sajuz MS-08" bilo planirano da pored jednog Rusa i Amerikanca bude i kosmički turista. Međutim, u januaru 2017. dolazi do novog obrta. Zbog smanjenja ruskog sastava sa tri na dva kosmonauta, pet upražnjenih mesta na brodovima "Sajuz" dodeljena su kompaniji "Boing", odnosno NASA-i. Ovo je dovelo do lančane reakcije promena. "Roskosmos" je morao prvo da odustane od misije kosmičkog turiste na brodu "Sajuz MS-08", zatim da iz ekipe odstrani Prokopjeva radi oslobadanja mesta za još jednog američkog astronauta, pa da Artemjeva zarotira na mesto komandanta broda, a Fejstela na mesto prvog brodskog inženjera. Konačno, na upražnjeno mesto Prokopjeva, NASA je marta 2017. imenovala astronauta Ričarda Arnolda (Richard). Istovremeno, Prokopjev, koji još nije leteo u kosmos, je imenovan za komandanta broda "Sajuz MS-09" koji će biti lansiran u maju 2018.
Tako je praktično finalna posada MKS-55/56 u sastavu Artemjev, Fejstel, Arnold, formirana pre samo godinu dana, marta 2017. Zanimljivo, iako je osnovna posada bila tročlana, u sastav rezervne posade ušli su Aleksej Ovčinjin ("Roskosmos") i Niklaus Hejg (Nicklaus Hague, NASA), dubleri Artemjeva i Fejstela, dok NASA nije imenovala nikoga kao dublera Arnolda.
Ovakav sastav osnovne i rezervne posade zvanično je potvrđen tek krajem novembra 2017.
Ovako dinamična hronologija posade nije bila jedina zanimljivost nove kosmičke ekspedicije. Naime, u decembru prošle godine, nagovešteno je da će "Sajuz MS-08" leteti ka MKS po prvi put po takozvanoj "super-brzoj" šemi, uz spajanje za vreme druge orbite. Kao što je poznato, do sada su "Sajuzu" leteteli ka MKS po "sporoj" (dvodnevnoj) i "brzoj" šemi (spajanje za vreme četvrte orbite, šest časova posle lansiranja). Stručnjaci RKK "Energija" su za "Sajuz MS-08" isplanirali "super-brzu" šemu uz spajanje sa MKS za vreme druge orbite, samo oko tri časa posle lansiranja. Međutim, uslov za ovaj eksperiment je bio da se "super-brza" šema spajanja prvo obavi pomoću automatskog teretnog broda "Progres MS-08" u februaru ove godine. Kako je poletanje novog "teretnjaka" u poslednjem trenutku bilo odloženo za jedan dan, čime su promenjeni balistički parametri putanje, on je ka MKS leteo po "sporoj" dvodnevnoj šemi spajanja, tako da se od pokušaja "super-brzog" spajanja "Sajuz MS-08" sa MKS odustalo. Pored toga, mesec dana pre lansiranja, pvi čovek "Roskosmosa" Igor Komarov je objavio da je poletanje "Sajuza MS-08" pomereno za šest dana, sa 15. na 21. mart. Razlozi pomeranja lansiranja nisu navedeni, ali je rečeno da nisu vezani za tehničke ili probleme balističke prirode. Kada se razlozi odlaganja lansiranja ne navedu, uglavnom je to vezano za dogovor "Roskosmosa" i NASA-e koji ima neku personalnu konotaciju. Poslednji put, na primer, lansiranje je pomereno za nekoliko dana da bi osoblje Kontrole misije u Hjustonu imalo slobodan dan za Božić. Sve u svemu, ovo je dovelo do prebacivanja šema spajanja "Sajuz MS-08" sa "brze" (šestočasovne) na "sporu" (dvodnevnu), tako da će Artemjev, Fejstel i Arnold morati dva dana da provedu u tesnom brodu "Sajuz" u, kako je to jedan astronaut opisao, "spartanskim" uslovima.
Krajem februara, dve posade su pristupile finalnim pripremama u Centru za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu. Testovi su obavljeni na simulatoru kosmičkog broda "Sajuz MS" i ruskom segmentu MKS. Naravno, pre toga, kosmonauti i astronauti su proveli po nekoliko meseci pripremajući se u američkiim, evropskim i japanskim kosmičkim centrima.
Kada su testiranja završena, posade su imale koneferenciju za štampu, na kojoj je bilo reči o predstojećoj misiji. Novinare je interesovalo šta će biti takozvani indikator bestežinskog stanja. To je mala lutka deteta nekog od članova posade koju kosmonauti zakače za plafon kabine. Kada ona počne da lebdi, znači nastupilo je bestežinsko stanje. Astronaut Arnold, koji je takođe i pedagog, rekao je da je za njega velika čast što može da leti na brodu "Sajuz" koga je nazvao "ikonom među kosmičkim brodovima".
Komandant broda Artemjev, kome je ovo drugi kosmički let, ali prvi kojim komanduje, je takođe objasnio da je pozivni znak posade "Havaji" izabran zbog toga što se ova popularna turistička destinacija nalazi na pola puta između Rusije i SAD (?) i da svi članovi posade obožavaju da jednoga dana tamo odu na letovanje. Po tradiciji iz najranijih dana kosmičke ere, pozivni znak sovjetskih, ruskih i međunarodnih kosmičkih posade koje lete na ruskim brodovima bira komandant. Najčešće, za pozivne znakove korišćeni su nazivi ptica (na primer, "Orel", "Sokol", "Berkut"), dragog kamenja ("Rubin", "Almaz"), reka ("Dnjepar", "Dunaj", "Amur"), planina ("Ural", "Kavkaz", "Olimp"), drveća ("Kedr") i nebeskih tela ("Antares", "Saturn", Persej"). Ovo je prvi put da je jedan ruski kosmonaut za pozivni znak svoje posade odabrao ime jednog ostrva koje pripada SAD-u, što je izazvalo dosta negativnih komentara u Rusiji.
Međutim, izbor amblema misije je prihvaćen za dosta pohvala. U obliku aparata za povratak kosmičkog broda "Sajuz", u amblemu su siluete tri člana posade u skafandrima. Iznad njih je Međunarodna kosmička stanica sa šest zvezda koje simbolizuju njenu šestočlanu posadu. Tu je i spomenik Majci otadžbini, raketa "Sajuz-FG" na rampi, sa Mesecom u pozadinom koji simbolizuje sledeći veliki cilj, posle MKS. Pored rakete je crvena lala, simbol Bajkonura, dok su po obodu ispisana imena članova posade, naziv kosmičkog broda i redni broj misije. Isti amblem, ali bez imena članova posade, su izrađeni za dublere.
Pre odlaska na Bajkonur, članovi osnovne i rezervne posade su po tradiciji, posetili kabinet Jurija Gagarina, gde su se upisali u knjigu posetioca, zatim muzej Zvezdanog grada, posle čega su otišli na Crveni trg što je takođe lepa tradicija još iz praskozorja čovekovih kosmičkih letova. Oni su položili cveće u podnožju zidina Kremlja, gde se nalaze urne sa pepelom kosmonauta Vladimira Komarova (poginuo za vreme prvog pilotiranog leta kosmičkog broda "Sajuz" aprila 1967.), Jurija Gagarina (poginuo u avionskoj nesreći marta 1968.) i Georgija Dobrovoljskog, Vladislava Volkova i Viktora Pacajeva (prva posada orbitlane stanice "Saljut" koja je poginula za vreme povratka iz kosmosa u brodu "Sajuz-11" juna 1971.). Takođe, kosmonauti i astronauti su položili cveće ispod urne legendarnog Glavnog konstruktora Sergeja Karaljov (preminuo januara 1966. na operacionom stolu).
Početkom marta, dok je padao gusti sneg, posade su se rastale sa svojim najbližim u Zvezdanom gradu i odvojenim avionima odleteli na kosmodrom Bajkonur. Tamo su obavljene finalne pripreme i to u "pravom" kosmičkom brodu "Sajuz MS-08", pre njegovog postavljanja unutar gornjeg dela trećeg steepna rakete-nosača "Sajuz-FG". Kao i u Zvezdanom gradu, i na Bajkonuru su kosmonauti i astronauti obavili nekoliko lepih tradicija. Prvo su podigli zastave svojih i države Kazahstan, gde se nalazi kosmodrom, zatim su u "Aleji kosmonauta" Fejstel i Arnold, koji prvi put lete u kosmos sa Bajkonura, zasadili svoje drveće, dok je Artemjev zalio svoje drvo koje je posadio pre tir godine, kada je prvi put poleteo u kosmos. U "Aleji kosmonauta" nalaze se drva koja su zasadili svi kosmonauti i astronauti, od Gagarina, koji su prvi put poletetli godina, aleja prerasla u malu, prelepu borovu šumu kosmonauta. Zatim su usledile posete malim drvenim kućicama u kojima su, pre istorijskog prvog čovekovog leta u kosmos, prenoćili Gagarin i Karaljov i muzeju kosmodroma. Konačno, Artemjev, Fejstel i Arnold su odgledali avanturistički film "Belo sunce pustinje", što je tradicija na Bajkonuru još s' početka 70-ih godina prošlog veka. Kažu da je kopiju filma na Bajkonur doneo kosmonaut Aleksej Leonov uoči prvog sovjetsko-američkog kosmičkog leta "Apolo-Sajuz" (jul 1975.) i od tada svaka posada pre lansiranja u kosmos gleda ovaj u bivšem SSSR-u i u Rusiji veoma popularan film.
Dva dana pre lansiranja, u rano jutro, raketa-nosač je postavljena na lansirnu rampu. Tog dana usledilo je zvanično imenovanje članova osnovne i rezervne posade (što je takođe jedna od lepih tradicija), a na dan lansiranja Artemjev, Fejstel i Arnold su ostavili autograme na vratima svojih hotelskih soba, da bi dole u holu lokalni sveštenik obavio kraći verski ritual blagosiljanja posade i njihove kosmičke ekspedicije. Onda su uz zvuke ruske pop-pesme "Trava doma mog" otišli do montažnog hangara gde su u "staklenoj" prostoriji uz pomoć tehničara kompanije "Zvezda" navukli skafandre. Zatim su zavese razmaknute pa su Artemjev, Fejstel i Arnold mogli da nakratko porazgovaraju preko mikrofona sa rukovodicioma ruskog i američkog kosmičkog programa i članovima porodica. Posle toga su autobusom krenuli ka lansirnoj rampi i, ponovo po tradiciji, na pola puta izašli iz autobusa i pomokrili se po njegovim točkovima. Na rampi je bilo mnogo sveta, što osoblja lansirnja, što novinara, što ličnosti iz establišmenta "Roskosmosa" i NASA-e. Sledi kraći raport o spremnosti posade da krene u kosmos, što je takođe tradicija još iz vremena Gagarina, pa opet po tradiciji, svakog člana posade držeći pod ruke do lansirne rampe prate rukovodioci kosmičkih organizacija. Osvrt, poslednji pozdrav okupljenima sa stepenica u podnožju rakete, ulazak u lift, odlazak do vrha rakete, posle čega jedan za drugim članovi posade ulaze u kabinu broda (komandant, čije je sedište u sredini, ulazi poslednji).
Konačno, 21. marta 2018. u 20:44č brod "Sajuz MS-08". Dok ovo čitate, brod kruži oko Zemlje na orbiti visine oko 200km i kreće serija korekcija orbita. Spajanje je planirano dva dana posle lansiranja, 23. marta u 22:41č, u automatskom režimu, uz modul "Poisk". Otprilike dva časa kasnije, Artemjev, Fejstel i Arnold će preći u MKS, gde ih čekaju članovi eskpedicije MKS-55 - Anton Škaplerov ("Roskosmos"), Donald Tingl (NASA) i Norišige Kanai (JAXA). Oni se nalaze u kosmosu više od tri meseca, od 17. decembra 2017.
Nova ekspedicija ima veoma ambiciozni program naučno-tehničkih istraživanja, prijema automatskih teretnih brodova i radova u otvorenom kosmosu. Već krajem marta, od Kosmičke stanice treba da bude odvojen ruski teretni brod "Progres MS-07", posle čega će Fejstel i Arnold obaviti prvu kosmičku šetnju. Početkom aprila sa MKS teba da bude spojen teretni brod "Dragon" (misija SpX-14 kompanije SpaceX), a mesec dana kasnije sa stanicom će biti spojen još jedan privatni teretni brod - "Signus" (misija OA-9, kompanije Obital ATK).
Pre isteka maja biće obavljen još jedan izlazak američkih astronauta izvan MKS (EVA-50), da bi 3. juna u brodu "Sajuz MS-07" na Zemlju trebali da se vrate Škaplerov, Tingl i Kanai. Samo tri dana kasnije, 6. juna sa Bajkonura kreće nova posada misije MKS-56/57 na brodu "Sajuz MS-09" - Sergej Prokopjev ("Roskosmos"), Aleksander Gerst (ESA/Nemačka) i Serena Onjon-Čanselor (NASA). Oni treba da se spoje sa MKS dva dana kasnije i skupa sa Artemjevim, Fejstelom i Arnoldom nastave istraživanja na MKS.
Samo tri dana psole toga, biće lansiran teretni brod "Dragon" (SpX-15) koji će oko mesec dana provesti pripojen uz modul "Harmoni". Dva dana posle njegovog odlaska (i povratka na Zemlju), sa MKS-om će,a ko sve bude išlo po planu, po "super-brzoj" šemi biti spojen ruski teretnjak "Progres MS-09".
U avgustu kosmonauti Artemjev i Prokopjev će obaviti prvu kosmičku šetnju u okviru ruskog programa vanbrodskih aktivnosti (obeležene sa VKD na ruskom i EVA na engleskom). Biće to VKD-45 i biće namenjena pripremama za dugo-očekivani dolazak modula "Nauka". Sredinom avgusta ka MKS će biti lansiran japanski teretni brod HTV-7.
"Zvezda" ove misije će se odigrati pred njen završetak. Ne pre 27. avgusta, planirano je lansiranje prvog privatnog kosmičkog broda "Dargon v2" kompanije SpaceX u eksperimentalnu misiju SpX-DM, ali bez posade. Brod treba da bude spojen automatski uz modul "Harmoni". Takođe, ne pre 27. avgusta očekuje se spajanje i drugog privatnog kosmičkog broda "Starlajner" (CST-100) kompanije "Boing" u prvoj eksperimentalnoj misiji Boe-OFT, koja će takođe biti obavljena bez posade. Uspeh ovih dveju misija će imati ogroman značaj za planove NASA-e, jer će otvoriti put za prva lansiranja njenih astronauta sa američkog tla koji još od kraja 2011. lete na ruskim brodovima "Sajuz".
Povratak Artemjeva, Fejstela i Arnold na Zemlju je planiran za 28. avgust 2018. posle 160 dana provedenih u kosmosu.
Biografije:
Oleg Germanovič Artemjev
Endrju Fejstel (Andrew Jay Feustel)
Ričard Robert Arnold (Richard Robert Arnold II)
Fotografije
POGLEDAJTE SVE FOTOGRAFIJE EKSPEDICIJE MKS-55/56MKS-55/56
| Pripreme | |
 |
 |
| Vodene pripreme | |
 |
 |
| Zimske pripreme | |
 |
 |
| Crveni trg i Zvezdani grad | |
 |
 |
| Lansiranje | |
 |
 |
POGLEDAJTE SVE FOTOGRAFIJE EKSPEDICIJE MKS-55/56MKS-55/56
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
