Marsovi meseci Fobos i Dejmos su idealni za misije donošenja uzoraka. Stići do njih je, energetski gledano, mnogo lakše nego sleteti na Mars a, mada je donedavno smatrano da su to dva uhvaćena asteroida, danas se veruje da je njihovo poreklo mnogo složenije pa samim tim i interesantnije. U isto vreme, NASA izjavljuje da namerava da pre puta na Mars sprovede misiju sa posadom na Fobos i Dejmos. Nažalost, za sada nema čvrstih planova za proučavanje ovih satelita. Rusija je 2011. pokrenula misiju “Фобос-грунт“ za donošenje uzoraka, ali je sonda ostala nasukana u Zemljinoj orbiti. Trenutno se evropska agencija ESA igra idejom slanja sonde „PHOOTPRINT“ a ni Rusi nisu odustali od mogućnosti lansiranja „Фобос-грунта 2“ (ustvari, moguće je da će se ove dve misije u budućnosti spojiti). Sada bi i japanska agencija JAXA želela da se uključi u ovaj voz i takođe proučava misiju koja bi bila vrlo slična pomenutim.
Mogući dizajni japanske sonde za uzimanje uzoraka sa Fobosa ili Dejmosa. (JAXA)
Jaxa-in projekat je još uvek u povoju i malo se zna o stvarnom dizajnu aparata. Ako japanska vlada odobri misiju, koja bi koštala oko $240 miliona, brod će uzleteti najranije prilikom otvorenog prozora 2021. godine. Još uvek nije jasno koji će od dva Marsova meseca biti cilj, jer oba imaju svoje prednosti i mane (npr. Fobos je geološki interesantniji objekat, ali je njegova površinska gravitacija jača nego Dejmosova i nalazi se dublje u Marsovom gravitacionom bunaru), ali Fobos je favorit.
Trenutno, stići na Mars i vratiti se kući težak je zadatak. Sonda „Фобос-грунт“ je trebala da koristi hemijski pogon za put, ali japanski projektat uključuje jonsku proulziju, sličnu onoj koju koriste „Hayabusa“ i „Hayabusa 2“ s ciljem smanjenja početne težine. Međutim, najprostiji dizajn sonde bi koristio isključivo hemijski pogon. U tom slučaju, brod bi bio težak oko 3.800 kg, što bi bilo podeljeno na orbitni modul težak 2.700 kg zadužen za ulazak u Marsovu orbitu i prilazak Fobosu ili Dejmosu, i istraživački modul sa kapsulom za povratak kući sa uzorcima. Taj brod bi morao da iskoristi snagu najjače japanske rakete u floti, „H-IIB“, a misija bi trajala oko tri godine.
Sledeća verzija bi koristila solarnu električnu propulziju (SEP) za jonski motor na povratnom stepenu, zajedno sa hemijskim stepenom za prilaznu fazu misije. Time bi se finalna težina broda smanjila na oko 2.800 kg (2.000 kg bi otpalo na stepen sa hemijskim motorom), a za lansiranje bi mogla da se koristi „H-IIA204“, manja i jeftinija raketa. Takva misija bi trajala oko 5 godina. Konačno, moguća je i verzija sa isključivo jonskim pogonom, bez odvojivih stepeni, gde bi sonda bila teška samo 1.200 kg a koristila bi raketu „H-IIA202“. Takva misija bi trajala ukupno 7 godina, od lansiranja do povratka kapsule sa uzorcima na Zemlju. Kakava god bio konačni dizajn, sonda će koristiti tehnologije razvijane za lunarnu robotsku misiju „SLIM” (Smart Lander for Investigating Moon), koja bi trebala da poleti 2018. godine.
Sonda za donošenje uzoraka sa Fobosa biće bazirana na lunarnom robotu „SLIM“. (JAXA)
Nakon svog uspeha sa sondom „Hayabusa“ 2010. godine, Japan je postao prva zemlja na svetu koja je automatski donela uzorke na Zemlju nekog drugog tela a da nije Mesec. Ako budu imali sreću, za dve godine će ponoviti taj uspeh sondom „Hayabusa 2“, koju zajedno pratimo na ovom sajtu. Prema tome, ako je ijedna kosmička agencija kadra da sa minimalnim budžetom pokupi uzorke sa Fobosa ili Dejmosa, nema sumnje da je to JAXA!
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
