Da, jeste čudno da Rusija planira da pošalje brod sa ljudskom posadom na Mesec do kraja sledeće decenije. Već sam pisao[1] da planiraju da do kraja 2025. otvore novi kosmodrom Vastočni, obećali su da će pustiti u eksploataciju brod sa posadom „ПТК-НП“ – do 2021.[2] – i da će od pojedinih modula sadašnje ISS formirati potpuno svoju orbitnu stanicu. Ali kako nameravaju da stignu do Meseca?
Verzije rakete “Angara”. Prve dve sa leve strane predstavljaju normalne verzije “Angare A5” (druga je sa dodatnim stepenom “KVTK”), dok su ostalo verzije teške “Angare A5V”.
Lunarni planovi “Roskosmosa” su poslednjih godina prošli kroz brojne promene i sva je prilika da će se i narednih godina menjati. Ali za sada, sve se vrti oko dva ključna elementa: broda sa ljudskom posadom PTK-NP (rus. ПТК НП,Пилотируемый транспортный корабль нового поколения,) i teške rakete-nosača „Angare A5V“ (rus. „Ангара А5В“). „Angara A5V“ će moći da ponesu u nisku orbitu oko Zemlje 35 tona, neznatno više od „normalne“ „Angare A5“ i njenih 24,5 tona[3]. A5V predstavlja skromnu zamenu za nedavno otkazani projekat ruske superrakete[4], tako da bi za lansiranje misije na Mesec sa ljudskom posadom bile neophodne četiri ovakve rakete. Prve dve bi u dva dana u nisku orbitu ponele lunarni modul (rus. ЛПВК, лунный посадочно-взлетный комплекс) težak 18 tona i kriogeni dodatni stepen KVTK[5] (rus. КВТК, кислородно-водородный тяжёлого класса). Lunarni modul bi se spojio sa gornjim stepenom i krenuo bez posade ka Mesecu, da bi 4 dana kasnije automatski ušao u tamošnju orbitu. Par meseci kasnije uzleteo bi još jedan dodatni stepen i PTK-NP sa kosmonautima, takođe težak oko 18 tona. PTK-NP bi se spojio sa svojim dodatnim stepenom i krenuo ka lunarnoj orbiti, gde bi se spojio sa lunarnim modulom i izveo spuštanje na površinu. I PTK-NP i lunarni modul bi ušli u lunarnu orbitu uz pomoć svojih dodatnih stepeni, nakon čega će ovi biti odbačeni.
Opšti izgled teške rakete „Angara A5“ sa dodatnim stepenom KVTK. Na srednjoj slici je u vrhu rakete iznad dodatnog stepena prikazan jedan veštački satelit.
Prvi par raketa “Angara A5V” koji će odneti lunarni modul u orbitu oko Meseca.
Sledeći par istih raketa trebalo bi da ponese modul sa posadom ka Mesecu.
Klip koji prikazuje ruske lunarne planove sa posadom.
Mada je ovo osnovni plan, “Roskosmos” još uvek barata idejom da postavi orbitnu stanicu (rus. ЛОС) u lunarnu orbitu, ali to bi se moglo dogoditi jedino ako budžet bude dozvolio. Misije sa sletanjem na Mesečevu površinu mogle bi se očekivati od 2030. godine, dok bi ranije, od 2025, mogle da se očekuju misije sa posadama u lunarnoj orbiti u brodovima PTK-NP izvedene sa samo dva lansiranja „Angara A5V“.
Pristajanje PTK-NP-a sa lunarnim modulom na buduću rusku orbitnu stanicu na Mesečevoj orbiti.
Kapsula nove ruske letilice sa ljudsakom posadom PTK-NP.
Makete PTK-NP i modula pod pritiskom napravljenog od ugljeničnih vlakana predstavljeni na nedavnom međunarodnom aeronauičkom sajmu u Moskvi MAKS-2015.
Unutrašnjost makete PTK-NP.
Maketa “Angare A5V” sa PTK-NP na MAKS-u.
Pitanje je: da li je Rusija u stanju da izvodi ovakve misije dokle god servisira kosmičku stanicu na niskoj orbiti oko Zemlje? Pošto je jedini verovatni odgovor – ne, onda: zašto nastavljaju da guraju taj plan? Pre godinu dana “Roskosmos” je odlučio da će brod PTK-NP – koji svakako treba što pre da dobije prikladnije ime[6] – služiti takođe i za misije van niske Zemljine orbite. To znači da nećemo imati dve verzije PTK-NP-a već samo jednu, po formi sličnu Nasinoj kapsuli “Orion”. Ako bi “Roskosmos” odustao od Meseca, bilo bi nužna prepravka PTK-NP. To, ili da koristi u Zemljinoj orbiti brod konstruisan za put do našeg satelita. Ruski lunarni planovi su oživeli pre jednu deceniju kao odgovor na Nasin program “Constellation” i danas postoje kao odgovor na Nasin program “SLS/Orion” i, korak dalje, daje smisao postojanju PTK-NP. Do nedavno, postojala je bojazan da bi bez potreba lunarnog programa, novi brod PTK-NP bio smesta otkazan. Ali sada, ovi strahovi su ublaženi. “Roskosmos” je potrošio previše vremena i novaca u PTK-NP[7]. Ako bi ga sad otkazali, moguće je da bi gubitak prestiža i kredibiliteta ruskog kosmičkog programa bio nenadoknadiv.
Držati se kosmičkih stanica predstavlja mnogo realističniju opciju nego se baviti lunarnim programom sa ljudskom posadom. Čini se da je najlogičnija stvar za Rusiju da nastavi sa operativnim stanicama na niskoj orbiti. To je nešto što im je financijski dostupno i u čemu su neprikosnoveni svetski eksperti[8]. Naravno, ako bi u jednačinu uveli saradnju sa drugim zemljama poput Kine ili Indije, stvari bi se značajno promenile, ali dok se to ne desi lunarni program sa ljudskom posadom predstavlja za Ruse recept za propast. Zato nije ni čudo da već postoje glasovi koji čitav plan stavljaju pod znak pitanja.[9]
[1] „Lala na kosmodromu Vastočni” i “Napredak novog ruskog kosmodroma Vastočni”.
[2] Prema ranijim planovima, do 2017. godine.
[3] Ko se pomalo razume u rakete-nosače zna da ovi brojevi zavise od kosmodroma. Navedene nosivosti se odnose na kosmodrom Pleseck, a otvaranje Vastočnog povećaće ove vrednosti za makar par tona.
[4] Početkom godine osvanula je vest da će Rusi graditi raketu koja će moći da u orbitu visine 200 km ponese preko 100 tona! Predloge su dale sve najveće kompanije u zemlji: RKK „Energija“, RKT „Progress“, Institut CNIIMaš itd.
[5] Hruničevljev dodatni stepen teške klase sa kiseonik-vodoničnim pogonom, koji će se praviti u različitim varijantana težine od 11 do 27 tona.
[7] Federalna kosmička agencija (Rosklosmos) objavila je prvi konkurs za novi ruski kosmički brod 23. novembra 2005. Projekte su podnela preduzeća RKK „Energija“ (projekat „Kliper“), Hruničevljev GKNPC i NPO „Milnija“.
[8] Prva orbitna stanica je bila „Saljut 1” (rus. “Салют-1“), a SSSR ju je lansirao 19. aprila 1971. Imala je 3 člana posade, zapreminu 99 m3 i bila je teška 18,4 tone.
[9] Misli se na nacrt koji je početkom septembra „Roskosmos“ podneo ministarstvima o izmenama kosmičkog programa. Prvi na udaru je lunarni program.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
