Astronautika: misije

Šta su studenti hteli da urade da bi poslali ljude na Mars

Svi prijatelji i savetnici projekta „Mars Gravity Biosatellite" slažu se u jednom: bila je to dobra ideja. Od kako je program pokrenut 2001. godine, studenti i njihovi fakulteti su uradili sledeće stvari:

-         Edukovano je više od 600 diplomiranih i nediplomiranih studenata aeronautičkog inženjeringa, nauka vezanih za život u kosmosu, i programski menadžment.

-         Uspostavljena je saradnja između Masačusetskog tefnološkog fakulteta (MIT), Univerziteta u Washingtonu, i Georgia Techa, kao i sa industrijskim partnerima, a uspostavljen je i živi internacionalni letnji program saradnje.

-         Razvijen je solidan preliminarni dizajn izazovnih biosatelitskih sistema, sa daljim napretkom u oblasti sa najviše tehničkih rizika.

-         Testirana je oprema letilice u zatvorenim atmosferskim uslovima, i u paraboličnom letu kroz Marsov, Mesečev i mikro nivo graviracije.

-         Stvoren je neispitani model parcijalnog održavanja težine za hronične muskuloskeletne studije, koje se danas koristi na 3 univerziteta.

-         Dobili preko \(1,3 miliona od Nasinih nagrada i darivanja, i još oko \)1 milion od drugih fondova i dobrovoljnih donacija.

-         Objavljeno je preko 20 prezentacija i dokumenata, dobijeno više studentskih nagrada.

Na nesreću, sa trenutnom ekonomskom situacijom i Nasinim prioritetima, došao je i trenutak da se ovaj najveći studentski svemirski program zatvori i pogleda napred, ka novim izazovima. Nasa se, naravno, svim učesnicima u ovom projektu zahvalila i pohvalila njiihov dugogodišnji rad i zalaganje.

Tokom sledećih nedelja, menadžeri projekta će sakupiti sve dizajnerske dokumente, istorijske informacije i ključne reference za program, i ponuditi ih drugima preko Interneta.

Svi se nadaju da će (po)nešto od njihovog truda zainteresovati neke druge zainteresovane studente, fakultete, i istraživače u nekom od budućih svemirskih projekata.

studenti U projektu YourNameIntoSpace (Y*N*I*S) učestvovalo je 450+ studenata iz 18 zemalja. Bilo je ideja da svako ko dana $35 može da pošalje ime, slogan, potpis ili sliku i da tako pošalje deo sebe u kosmos.

Ciljevi misije

Otkriveno je da kao odgovor na adaptaciju tela na bestežinsko stanje, ono suočava astronaute sa brojnim psihosociološkim izazovima. Takođe, koštana masa opada 10 puta brže nego što se to dešava sa osteoporozom u starosti. Mišići atrofiraju, izazivajući pad snage i do 40%. Javljaju se promene u načinu na koji mozak obrađuje signale pristigle od čula, što će za posledicu imati velike probleme prilikom povratka na Zemlju. Na kraju, ostaje veliko pitanje kako bi se zemaljski život adaptirao na Marsovu gravitaciju, koja ima samo 1/3 Zemljine snage.

Mars Gravity Biosatellite Program prva je misija koja je trebalo da pokuša da dâ odgovor na pitanje kako bi Marsova gravitacija uticala na sisare, što bi predstavljao ključni korak ka ljudskom istraživanju kosmosa.

U ovoj studentskoj misiji, trebala je da aktivno učestvuje mala porodica od 15 odvažnih miševa, koja bi živela na letilici na niskoj orbiti oko Zemlje[1] (LEO), na nekih 400 km visine. Letilica bi tako rotirala (oko 32 rotacije/min) da bi stvarala veštačku gravitaciju iste snage kao ona koja postoji na Marsu. Nakon 5 nedelja leta, bila bi konačno dobijena prva prava studija o adaptaciji sisara na okruženje redukovane gravitacije. Spuštnje letilice bi se obavilo padobranima, negde u Juti.

 

satelit Ukupna masa satelita trebalo je da bude 415 kg, od čega bi korisni teret iznosio 125 kg. Na Zemlju bi se vratilo 245 kg. Visina satelita je bila 1,38 m, a širina (sa panelima) 3,52 m.

 



[1] LEO orbita je između 160 i 2.000 km visine. Isključujući sve Apolo misije na Mesec, i suborbitne letove Mercury programa i X-15,  i raketne avione SpaceShipOne, sve svemirske letilice sa ljudskom posadom su bile na LEO, uključijići i šatlove i misije svemirskih stanica. Visinski rekord za čoveka na LEO orbiti drži Gemini 11, sa apogejem od 1.374,1 km.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...