Astronautika: misije

pdf

Nozomi

prva japanska Marsova sonda

Sonda, koja je posle lansiranja 4. jula 1998. putovala više od 5 godina međuzvezdanim prostorom, nije uspela iz nekog misterioznog razloga da uđe u Marsovu orbitu, uprkos ogromnom trudu kontrolora misije. Na kraju je poslata naredba za promenu kursa da bi se izbegao sudar s planetom. Tako je 14. decembra 2003. sonda proletela na manje 1.000 km od površine i nastavila nemo putovanje po heliocentričnoj orbiti.


Nozomi

Japan, četvrta zemlja koja je uspela da lansira veštački satelit u Zemljinu orbitu, postala je treća zemlja koja je poslala sondu ka Marsu lansiravši 4. jula 1998. godine iz Kosmičkog centra Kagošima malu sondu (tada pod imenom “Planet-B”).

Tokom putovanja ka Mesecu, “Planeta-B” je prema japanskloj tradiciji preimenovana u “Nozomi” (jap. nada, želja; のぞ. To je trebalo da bude prva japanska Marsova orbitna sonda. Iako je sonda trebala da stigla na cilj za godinu dana, u blizinu Marsa je došla tek u decembru 2003. Kontrolori misije nisu uspeli da je uvedu u orbitu, nego jedva izbegavši sudar s planetom, poslali je na beskorisnu orbitu oko Sunca.

Da bi se shvatio uspeh ovog poduhvata treba znati da su Japanci do danas poslali samo četiri kosmičke letilice van dometa Zemljinog gravitacionog uticaja. Prve dve su bile “Sakigake” i “Suisei”, lansirane 1985. u okviru tzv. Halejeve Armade, s ciljem istraživanja Halejeve komete. Usledile su “Nozomi” i “Hayabusa” (misija lansirana u maju 2003, radi donošenja uzoraka asteroida), s tim što je “Nozomi” bila jedina sonda koja je imala jednu planetu kao finalnu destinaciju

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(21 strana, 4,93 MB)
download

pdf

 


 Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 17 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...