Na kraju godine osvrnućemo se na dogadjaje koji su na ovaj ili onaj način obeležili kosmonautiku 2013.
1. “Čang’e-3” i “Jujtu” spušteni na Mesec (Kina)
Mislim da je ovaj poduhvat kineskih naučnika obeležio kosmonautiku 2013. Ovom misijom Kina je postigla dva velika uspeha. Kao prvo, “Čang’e-3” (Chang’e) je prvi kineski aparat koji je sleteo na Mesec. Ujedno, to je prvo meko spuštanje na Mesec jednog aparata sa Zemlje od 1974. Kao drugo, lender “Čang’e-3” je na Mesec doneo prvi kineski lunohod “Jujtu” (Yutu) i prvo automatsko vozilo još od sovjetskih “Lunohoda” iz ranih 70-ih. Ono što posebno impresiona je da su sva tri kineska mesečeva aparata zabeležila pune uspehe. “Čang’e-3” je spušten na Mesec kako se kaže iz prve, bez ijedne izgubljene letelice pre nje. Rusi su na primer, pre prvog mekog spuštanja na Mesec izgubili dvanaest, a Amerikanci tri aparata. Istina, tačka sletanja je promaššena za oko 400km, a bilo je i problema u radu sistema za održavanje temperaturnog balansa unutar lunohoda, medjutim “Čang’e-3” i “Jujtu” su poslali jasnu poruku – Kina grabi krupnim i veoma sigurnim koracima u kosmos i pitanje je samo vremena kada će postati potpuno ravnopravna, ako ne i superiornija u odnosu na SAD i Rusiju. Pored nacionalnog, spuštanje prvog kineskog kosmičkog aparata na površinu drugog nebeskog tela 14. decembra 2013. ima i univerzalni značaj za buduće planove osvajanja Meseca. Uspesi Kine u istraživanjima Meseca i najave sledećih koraka koji, sasvim je izvesno vode ka slanju kineskih kosmonauta na Mesec najverovatnije pre isteka sledeće decenije, mogu da pokrenu novu trku u osvajanju našeg najbližeg nebeskog suseda.
2. “Mangalajan” lansiran prema Marsu (Indija)
Indija je 5. novembra 2013. lansirala prema Marsu sondu “Mangalajan” (Mangalayaan), koja je početkom decembra posle serije od pet složenih manevara sa orbite visine 193,000km prešla na putanju medjuplanetarnog leta. U septembru 2014. aparat mase 1,35t i cene 24 miliona dolara treba da bude ubačen na orbitu oko Crvene planete parametara 500 x 80,000km. Sa nje će “Mangalajan” tragati za metanom u atmosferi Marsa, analizirati vrednosti pritiska na različitim visinama i praviti multispektralne snimke površine planete.
3. “Signus” – prvo spajanje sa MKS (SAD)
Automatski teretni bord (ATB) “Signus” (Cignus - “Labud”) kompanije OSC nazvan u čast astronauta Džordža Loua (koji je do smrti 2008. radio u OSC) uspešno je spojen sa MKS 29. septembra 2013. 11 dana posle lansiranja iz baze na ostrvu Valops u Virdžiniji. Posle ATB “Dragon” kompanije SpaceX, “Signus” je drugi privatni teretni kosmički brod koji je spojen sa Kosmičkom stanicom. Novi teretnjak može da dostavi na MKS do 2,7 to korisnog tereta. “Signus” je proveo oko mesec dana spojen sa MKS, posle čega je odvojen od stanice i uništen u gustim slojevima atmosfere iznad Tihog okeana. NASA je potpisala ugovor sa OSC o spajanju osam ATB “Signus” sa američkim delom MKS.
4. Spajanje broda “Šenžou-10” sa laboratorijom “Tjangun-1” (Kina)
Peti kineski kosmički brod (KB) sa ljudskom posadom “Šenžou-10” (Shenzhou) lansiran je u orbitu 11. juna 2012. Posada u sastavu komandant Nie Hai Šen, operater Čžan Sjao Guan i laborant Van Ja Pin (druga Kineskinja u kosmosu) obavila je dva spajanja sa orbitalnom laboratorijom “Tjangun-1” gde je provela 12 dana. Bila je to treća kineska misija sa spajanjem u kosmosu. Posada se vratila na Zemlju 26. juna 2013. posle 15-dnevnog kosmičkog leta.
5. MAVEN lansiran prema Marsu (SAD)
Samo tri dana posle posle indijskog “Mangalajana”, 8. novembra 2013. prema Marsu je lansirana američka letelica MAVEN. Aparat MAVEN će sa orbite oko Marsa istraživati procese u atmosferi planete povezanih sa gubitkom gasa iz njenih gornjih slojeva i interakcijom sa sunčevim vetrom. Klimatološki procesi koji su tokom evolucije planete doveli do napuštanje gasa iz atmosfere prouzrokovali su dramatične promene na površini Marsa, uključujući nestanak vode u tečnom stanju. Krajem septembra 2014. MAVEN treba da udje na orbitu oko Marsa visine 150 x 6,200km, pod nagibom od 75 stepeni.
6. Nove rakete-nosači
Tokom 2013. obavljena su lansiranja četiri nove rakete-nosača:
- KSLV-1 / “Naro-1” (Južna Koreja) - 30.01.2013.
- “Antares” (kompanija OSC-SAD) – 28.04.2013.
- “Epsilon” (Japan) – 14.09.2013.
- “Sajuz-2.1v” (Rusija) – 28.12.2013.
|
|
 |
|
|
|
Lansiranjem RN KSLV koja je razvijena u saradnji sa Rusijom, pomoću koje je u orbitu izbačen prvi južnokorejski satelit, ova azijska država je ujedno postala 11-ta članica “kosmičkog kluba”. Japan pomoću nove RN “Epsilon” na čvrsto gorivo namerava da snizi cene lansiranja malih kosmičkih aparata, dok kompanija OSC preko RN srednje nosivosti “Antares”, pored lansiranja teretnih brodova “Signus” prema MKS u okviru kontrakta sa NASA-om, planira prodor na tržište pružanja komercijalnih usluga lansiranja. Kako ima široki dijapazon nosivosti (1,4t-3t), nova ruska RN “Sajuz-2,1v” će igrati vrlo važnu ulogu na tržištu nosača malih kosmičkih aparata.
7. Brzo spajanje broda “Sajuz TMA-M” sa MKS (Rusija)
Dvadeset devetog marta 2013. obavljeno je prvo spajanje jednog kosmičkog broda sa MKS primenom “brze šeme”, samo 6 časova posle lansiranja. Tada je KB “Sajuz TMA-08M” sa posadom kojom je komandovao veteran Pavel Vinogradov, automatski spojen sa Kosmičkom stanicom tokom četvrte orbite. Počev od misije, spajanja brodova “Sajuz” sa MKS prelaze sa do tada standardne dvodnevne na “brzu” šemu. Ona je daleko komfornija za članove posade i omogućava efikasniju adaptaciju kosmonauta na uslove bestežinskog stanja u prostranim modulima MKS i brzu dostavu osetljivih bioloških materijala za naučna istraživanja na stanici.
8. “Gaja” – kosmički teleskop (ESA)
Kosmički teleskop “Gaja” (GAIA), lansiran 19. decembra 2013. iz Kurua namenjen je preciznom merenju koordinata i kretanje milijarde zvezda u našoj galakciji. Na osnovu ovih istraživanja, astronomi će biti u prilici da stvore nove kataloge zvezdanog neba i trodimenzionalnu kartu našeg zvedanog Sistema. Pored toga, zahvaljući teleskopu “Gaja” biće proverena hipoteza da je Mlečni put nastao “stapanjem” nekoliko manjih galaksija. Novi kosmički teleskop će početkom januara 2014. dostići operativnu orbitu parametera 90,000 x 340,000 km u tački Lagranža L2 sistema Sunce-Zemlja.
9. Jednom RN lansirana 33 kosmička aparata (Rusija)
Dvadeset prvog novembra 2013. iz raketne baze Jasnenski (u oblasti Orenburga) u orbitu je pomoću modifikovane interkontonentalne rakete “Dnjepar” lansiran rekordan broj od 33 kosmička aparata. Lansiranje je obavljeno u okviru komercijalnog programa kompanije “Kosmostras”. Dva osnovna korisna tereta su emiratski (DubaiSat-2, mase 300kg) i južnokorejski satelit (STSAT-3, mase 150kg). Pored njih, lansiran je i 31 prateći kosmički aparat kategorije malih i mikro satelita mase od jednog do pet kilograma razvijenih u 17 država (SAD, Japana, Poljske, Kanade, Italije, Holandije, Velike Britanije, Argentine, Danske, Ekvadora, Norveške, Pakistana, Španije, Nemačke, Perua, Singapura, Ukrajine). Stari rekord od 29 aparata istovremeno lansiranih jednom raketom bio je star svega dva dana.
10. Evropa pristupila projektu “Orion” (ESA)
Evropa je pristupila projektu američkog kosmičkog broda “Orion” u kome gradi sevisni modul – jedan od dva osnovna odseka novog KB. Od “Merkjurija” do spejs šatla, nikada nijedan američki kosmički brod nije nosio ijedan deo koji je projektovan ili napravljen izvan SAD. Ova odluka SAD je utoliko interesantnija kada se zna da je NASA dodelila ugovor “Lokid Martinu” bez pomena eventualnog evropskog učešća u ovom projektu. Nemačka kompanija EADS Astrium će na bazi tehnologije teretnog broda ATV razviti servisni modul za američki “Orion”, dok će “Stari svet” zauzvrat dobiti priliku da praktično do završetka programa MKS koriste američki deo Kosmičke stanice.
11. Potvrdjeno da je “Vojadžer-1” napustio sunčev sistem (SAD)
Američka medjuplanetarna letelica “Vojadžer-1” (lansirana septembra 1977.) je prema procenama NASA-e 25. avgusta 2012. prošla kroz heliopauzu i napustivši sunčev sistem, kao prva tvorevina ljudskih ruku, ušla u medjuzvezdani prostor. Iako se to desilo 2012. NASA je tek septembra 2013. posle analize podataka o gustini energetskih čestica. Aparat se nalazi 18,9 milijardi km od Sunca (126,4 AU) i najdalji je kosmički aparat od Zemlje, dok se od Sunca udaljava brzinom od 17km/s. Letelici će trebati oko 30,000 godina da prodje kroz Oortov oblak u kome se nalaze komete dugog perioda kruženja oko Sunca. Iako se ne kreće prema nekoj od zvezda, “Vojadžer-1” će za oko 40,000 godina proćI na 1,6 svetlosnih godina od zvezde Gliese 445. Medjutim, tada će oko 800 kilograma teški aparat već dugo biti “mrtav” - očekuje se da će “Vojadžer-1” prestati da šalje podatke 2025. Drugi “Vojadžer” je inače trenutno udaljen od Sunca 15,5 mlrd km (103,6 AU).
12. NASA odabrala novu grupu astronauta (SAD)
Posle godinu i po dana detaljnih analiza preko 6100 prispelih aplikacija, NASA je odabrala novu grupu potencijalnih astronauta. Od slavne grupe prvih sedam američkih astronauta iz 1958. koji su se pripremali za letove na brodovima "Merkjuri", ovo je 21. grupa kandidata koju je NASA odabrala. Ove godine, NASA je odabrala osmoro kandidata - polovina od tog broja su žene, što je procentualno najveća zastupljenost predstavnica lepšeg pola u istoriji izbora kandidata za letove u kosmos (naravno, isključujući grupe koje su se sastojale isključivo od žena).
13. Novi direktor “Roskosmosa” i reorganizacija ruske kosmičke industrije (Rusija)
U 2013. došlo je do smene direktora “Roskosmosa”, dok su reforme ruske kosmičke industrije poprilime realne obrise. Zbog zastoja u gradnji kosmodroma Vastočnij i serije neuspešnih lansiranja smenjen je Vladimir Popovkin (koji je od proleća 2011. rukovodio ruskom kosmičkom agencijom). Na mesto prvog čoveka “Roskosmosa” postavljen je bivši zamenik Ministra odbrane za nauku Oleg Ostapenko. Ubrzo zatim, predsednik Putin je potpisao ukaz o stvaranje Objedinjene raketno-kosmičke korporacije (ORKK) u koju će ući sve firme koje se bave razvojem raketno-kosmičke tehnike. Ekonomski, u ORKK će stopiti akcije države (preko organizacije OAO “NII KP” koja se koristi kao baza formiranja ORKK) i kosmičkih firmi. “Roskosmos” će za to vreme kontrolisati strateški razvoj ruske kosmonautike, naučne institute i tzv. nadzemnu insfrastrukturu (uključujući kosmodrome). U sklopu reformi “Roskosmosa”, za prvog zamenika Ostapenka je postavljen Igor Komarov, do tada rukovidioc automobilske industrije Rusije, za koga se pretpostavlja da će biti imenovan za direktora ORKK.
14. Suborbitalni letovi majmuna (Iran)
Iran je 2013.(u januaru i decembru) obavio prva dva uspešna suborbitalna leta majmuna u biološkim kapsulama lansiranih raketama na čvrsto i tečno gorivo. Oba leta su trajala oko 20 minuta, uz postizanje maksimalne visine od 120km. Prvi kosmički let biološke kapsule Iran je obavio februara 2010. Tada su u kosmos lansirani miševi, crvi i kornjače.
15. Prihvaćen projekat gradnje RN “Arijana-6” (ESA)
Evropska kosmička agencija je usvojila finalnu konfiguraciju buduće evropske RN “Arijana-6” (Ariane). Jedan od osnovnih kriterijuma najznačajnijeg evropskog kosmičkog projekta budućnosti je smanjenje cena lansiranja i optimizacija troškova vezanih za buduću raketu. U poredjenju sa teškom RN “Arijana-5”, novi lanser će biti 30% jeftiniji, što znači da će cena lansiranja “Arijane-6” biti oko 70 miliona evra. Raketa može da lansira u geostacionarnu orbitu koristan teret mase od 3 do 6,5 tona, što će biti od posebnog značaja na budućem tržištu pružanja lansirnih usluga. Konačna verzija RN “Arijana-6” ima tri stepena. Visina RN “Arijana-6” iznosi 50,6m, a masa na startu 660t. Nova RN može biti lansirana 10-15 puta godišnje. Prvi start nove evropske RN planiran je 2021/22.
16. Najava gradnje ruske super-rakete (Rusija)
“Roskosmos” je formirao radnu grupu za analizu projekta buduće ruske super-rakete. Očekuje se da će se slično američkom projektu SLS, razvoj ruske super-rakete odvijati u nekoliko faza, sa varijantama nosača kapaciteta od 70-80 tona do 135 tona. Za njeno lansiranje na kosmodromu Vastočnij bi trebala da bude sagradjena posebna lansirna rampa koje za sada nema u projektu gradnje kosmodroma za period do 2020.
17. Završene misije naučno-istraživačkih kosmičkih aparata
Ova godina će takodje ostati upamćena po tome što je nekoliko značajnih naučno-istraživačkih kosmičkih aparata završilo misije.
• Herschel (ESA/NASA) – evropska opservatorija sa optičkim teleskopom prečnika 3,5 m (najveći teleskop ikad lansiran u kosmos). Opservatorija Herschel lansirana maja 2009. je obavila preko 35,000 merenja gustih koncentracija kosmičkog gasa i prašine u cilju analiza uslova formiranja zvezda. Aparat je prestao sa radom 29. aprila.
• CoRoT (CNES-Francuska) – kosmički teleskop prečnika 30cm lansiran decembra 2006. prestao je sa radom 24. Juna. Otkrio je 32 egzoplanete
• Jason-1 (NASA/CNES) – okeanološki satelit koji je od decembra 2001. laserski merio nivo svetskog mora. Korišćenjem podataka sa ovog satelita naučnici su ustanovili da je nivo svetskog mora tokom 11-godišnjih merenja sa satelita Jason-1 povećan za 40mm, kao potetncijalni dokaz etape globalnog zagrevanja. Satelit je prestao je radom 3. jula.
• GALEX (NASA) – namenjen kartografiranju galaksija u ultraljubičastom spektru. Lansirana aprila 2003. kosmička opservatorija GALEX (isključena je 28. juna) je prva koja je detektovala jednu zvezdu “kanibala” i ostatke njene “žrtve” na rastojanju od 2,7 mlijardi svetlosnih godina.
• KEPLER (NASA) – “lovac” na egozplanete slične Zemlje, kosmički teleskop lansiran marta 2009. Zbog kvara na sistemima za orijentaciju stručnjaci su morali da završile primarnu misiju teleskopa KEPLER – potragu za planetama izvan sunčevog sisterma. Očakuje se da opservatorija nastavi rad ali prema prilagodjenom i krajnje limitiranom programu istraživanja. Teleskop je otkrio preko 3,500 kandidata egzoplaneta, od kojih je 150 već ubačeno u katalog u kome ima gotovo 1,000 do sada otkrivenih planeta koje kružer oko drugih zvezda
18. Neuspešna lansiranja
Tokom 2013. lansiranja tri RN završena su neuspešno:
• “Zenit-3SL” (kompanija “Morski start”) – završila je skupa sa satelitom Intelast-27 u talase Tihog okeana 50 sekundi posle lansiranja sa platforme kompanije “Morski start” 1. februara. Uzrok – kvar na bloku napajanja električnom energijom prvog stepena. Raketu gradi Ukrajina u saradnji sa Rusijom
• “Proton-M” (Rusija) – pala je sa tri navigaciona satelita “Glonas-M” 2. jula nedaleko od lansirne rampe kosmodorma Bajkonur za vreme prve minute leta. Uzrok – pogrešna instalacija tri senzora uglovne brzine na prvom stepenu RN
• CZ-4B (Kina) – nema detalja o tome šta se tačno desilo za vreme lansiranja ove RN 9. decembra sa kosmodroma Taj Juan. Šest časova posle lansiranja kratko je objavljeno da zbog problema na raketi koristan teret (kinesko–brazilski satelit CBERS-3) nije ubačen u orbitu.
19. Tihi rastanak sa JuginomTiho i za sprsku javnost gotovo nezapaženo 20. januara 2013. u 88-oj godini preminuo je Milivoj Jugin. Obeleževajući godišnjicu od kako Jugin više nije sa nama, naš veb sajt će objaviti tekst sećanja autora ovih redova na susrete sa doajenom i velikim popularizatorom kosmonautike na prostorima bivše Jugoslavije.
20. Oproštaj sa kosmonautima i astronautimaI ove godine bilo je tužnih rastanaka sa ljudima koji su ili leteli u kosmos, ili se pripremali ze vasionske misije sa nadom da će jednoga dana krenuti u kosmos. • Robert Filips (Phillips) – preminuo 28. februara u 85-oj godini. Iako nije bio astronaut NASA-e, pripremao se od 1984-1991. kao specijalista korisnog tereta za misije laboratorije “Spejslab”. Nije leteo u kosmos. • Vladimir Aleksejev – preminuo 1. marta u 79-oj godini. Kosmonaut od 1967-1983. Kasnije radio u Centru za pripremu kosmonauta i RKK “Energija”. Nije leteo u kosmos. • Džon Levelajn (John A. Llewellyn) – preminuo 2. jula u 81-oj godini. Astronaut-naučnik šeste grupe astronauta NASA-e iz 1967. koja je trebala da učestvuje u programu “Apolo”. Videvši da nema šansi za let naučnika na Mesec posle samo godinu dana napušta NASA-u. Do penzionisanja 2007. radio na Univerzitetu Florida. • Mitike (Dumtiru) Dediu - preminuo početkom jula u 71-oj godini. Od 1978. do 1981. pripremao se u Zvezdanom gradu za prvi let rumunskog kosmonauta. Iako stariji i višeg čina Dediu nije izabran za let u kosmos (bio je dubler dubler prvog rumunskog kosmonauta Dumitru Prunaria). To je vrlo teško podneo i gotovo potpuno izolovao, tako da se čak nezna tačna datum njegove smrti. Jedan rumunski vojni list je objavio samo kratku vest da je sahranjen 11. jula. • Čarls Falerton(Charles Gordon Fullerton) - preminuo 21. avgusta u 76-oj godini, veteran dve šatl misije. Pirpemao se kao vojni astronaut u okviru programa MOL, zatim je prešao u NASA-u gde je prvo tokom 70-ih učestvovao u ispitivanju spejs šatla, a zatim u dva navrata obavio kosmičke misije kao pilot i komandant spejs šatla. • Skot Karpenter (Malcolm Scott Carpenter) – preminuo 20. oktobra od posledica srčanog udara u 88. godini. Član legendarne grupe prvih sedam američkih astronaut programa "Merkjuri", četvrti Amerikanac u kosmosu i drugi posle Džona Glena koji je obavio orbitalni let u kosmičkom brodu "Merkjuri MA-7" ("Aurora-7") maja 1962. • Dmitrij Zajkin – preminuo posle duge bolesti 21. oktobra u 81. godini, jedan od poslednjih članova prve grupe sovjetskih kosmonauta formirane 1960. Bio je dubler u misiji “Vashod-2” (1965.). Ikao se pripremao se za kosmičke letove do 1969. nikada nije poleteo u kosmos. • Aleksandar Serebrov – preminuo 12. novembra u 70-oj godini. Veteran četiri kosmička leta na orbitalnim stanicama “Saljut-7” i “Mir”, prvi ruski kosmonaut koji je u otvorenom kosmosu isprobao rad “kosmičkog motorcikla”, rančanog sistema za kretanje kosmonauta na velika rastojanaj od stanice bez fizičke veze sa njom. |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
